UKRADENI PARTENONSKI MERMERI IZ BRITANSKOG MUZEJA VRAĆAJU SE U GRČKU?

Poluzvanične vesti grčkih i britanskih muzeja, koje su u javnost procurele krajem januara, ukazuju da se dve zemlje bliže sporazumu o ponovnom ujedinjenju mermera Partenona. Prema optimističnim procenama, formalni dogovor bi mogao da bude zaključen tokom ove godine. 

Ključne diskusije usredsređene su na trajno smeštanje skulptura u atinski muzej Akropolja, dok bi glavni grčki artefakti bili predviđeni za "produžene izložbe u Londonu". Međutim, pregovori ne predviđaju vraćanje svih delova koje je, pre dva veka, odneo lord Elgin. Očekuje se da će se u Atinu vratiti samo oni koji su neophodni za ponovno ostvarenje Partenonovog umetničkog izgleda i istorijskog značaja – fragmenti friza, frontona i metope. Delovi bez neposredne veze sa Partenonom, poput karijatide iz Erehtejona, ostaće u Britaniji.

Novi Akropoljski muzej otvoren je 2009. godine i nalazi se u podnožju Akropolja u ulici Dionisija Areopagitskog – čeka povratak grčkog mermera iz Londona

Lord Elgin prisvaja grčko umetničko blago

Britanske vlasti više od jednog veka Grcima osporavaju vlasništvo delova atinskog Partenona koji se nalaze u Londonu. Prema njihovim rečima, lord Elgin je od sultana Selima III dobio pravo da uzme atinske skulpture.

Lord Elgin je započeo diplomatsku karijeru u Beču, a potom je bio premešten u Brisel i Berlin. Godine 1798, kralj Džordž III imenovao ga je ambasadorom u Carigradu. Do tada su Veliku Britaniju u Turskoj predstavljali trgovački zastupnici kompanije Levant.

Tokom Elginove diplomatske službe, arhitekta Tomas Harison ubedio je lorda da u Britaniju prebaci određeni broj umetnički predmeta sa Akropolja. Pod upravom Đovanija Batiste Luzijerija, između 1801. i 1810. godine, oni su sa akropoljskog Partenona odneli 12 statua sa frontona, 156 ploča sa friza i 13 metopa, a potom friz hrama Atine i karijatidu iz Erehtejona. Više od 200 sanduka napustilo je Grčku i bilo prebačeno na Maltu, a potom za London. Elgin je u rad, pakovanje i transport artefakata uložio veliku sumu od tadašnjih 75 hiljada funti (danas oko 6 miliona). Posle dugih pregovora sa britanskom vladom, koja je smatrala da Elgin nema dokaza o legalnom vlasnistvu nad donesenim artefaktima, ipak je, 1816. godine, odlučeno da se kolekcija kupi za 35 hiljada funti.

Zeinep Boz, šef turskog odeljenja za borbu protiv ilegalne trgovine antikvitetima u Ministarstvu kulture Turske, u majskom međuvladinom komitetu UNESCO-a, a kasnije i u Atini, rekla je da sultanov ferman na koji se Velika Britanija danas poziva i njime opravdava Elginovo prisvajanje skulptura Partenona i njihovu kasniju prodaju britanskoj vladi, nije pronađen u otomanskim arhivama. Boz već 18 godina radi na istraživanju arhiva otomanske carevine i redovno učestvuje na različitim akademskim konferencijama, te je među najvećim stručnjacima u svojoj oblasti.

Digitalizacija otomanskih arhiva počela je pre dvadesetak godina i od tada, odeljenje za borbu protiv trgovine antikvitetima redovno pretražuje dokumenta Otomanskog državnog arhiva vezana za kulturna dobra, uključujući izvozne dozvole i fermane. Uprkos višegodišnjoj pretrazi digitalizovanih i fizičkih arhiva, turski i međunarodni naučnici nisu pronašli nikakav ferman vezan za Elgina.

Lord Elgin pre odlaska u Carigrad; sultan Selim III u vreme Elginove službe u Turskoj

Izmišljena dokumentacija o vlasništvu

Na UNESCO sastanku Međuvladinog komiteta za povratak i restituciju (ICPRCP), sredinom prošle godine, predstavnik Ujedinjenog Kraljevstva potvrdio je legitimnost preduzeća lorda Elgina. Međutim, bez konkretne dokumentacije i pravnih dokaza, potvrđivanje legitimiteta izgleda potpuno neopravdano.

Zeinep Boz smatra da je, u hipotezi o ikakvom postojanju fermana, važno istaći da bi radi potvrđivanja poseda taj dokument sigurno bio predstavljen britanskim vlastima još u vreme prodaje. Poznato je da je, u trenutku kada su mermeri bili ponuđeni Britanskom muzeju, institucija oklevala, dovodeći u pitanje legalnost Elginove nabavke. Nikakav ferman koji bi garantovao legalnost Elginovog iznošenja mermera iz Grčke, tada dela otomanskog carstva, nije bio dostavljen odboru.

Kasnije, umesto autentičnog fermana, Britanci su godinama pokazivali italijanski dokument za koji i dalje tvrde da je tačan prevod autentičnog dokumenta. Međutim, tom dokumentu nedostaju neophodni pravni i formalni elementi da bi se potvrdila njegova verodostojnost.

Boz je objasnila da tom dokumentu nedostaju suštinske karakteristike kao što su tugra (carski pečat) ili bilo koji službeni pečat koji bi ga povezivao sa otomanskom administracijom. Bez njih, on nikako ne može da se smatra pravnim dokazom o vlasništvu. Ona smatra da, čak i ako je originalni Elginov dokument izgubljen, nedostatak bilo kakve prateće dokumentacije čini neodrživim polaganje prava na legitimitet i vlasništvo. U njene reči teško je sumnjati, jer Grčka i Turska imaju dugogodišnji bilateralni sporazum o borbi protiv nezakonite trgovine kulturnim dobrima. Obe nacije godinama sarađuju na očuvanju zajedničkog kulturnog nasleđa.

Privremena sala u Britanskom muzeju sa Elginovim mermerima, 1819. godina

Pljaškaška britanska imperija

Uprkos ohrabrujućim vestima, dogovor o vraćanju skulptura Partenona u Atinu "još uvek je udaljen", procenio je direktor Britanskog muzeja u kojem se nalazi većina ovih predmeta. Džordž Ozborn je potvrdio da njegova institucija razmatra sporazum kojim bi se neke od spornih skulptura vratile u Atinu, a neke ostale u Londonu.

"Tražimo da vidimo da li možemo da dođemo do nekog dogovora da se u nekom trenutku neke od skulptura vrate u Atinu gde su, naravno, prvobitno viđene. A zauzvrat, da nam Grčka pozajmi nešto od svog blaga. U tome smo napredovali, ali smo još uvek udaljeni od bilo kakvog sporazuma."

Bivši britanski premijer, Riši Sunak odbio je da se vidi sa grčkim premijerom Micotakisom i da razgovara o partenonskim mermerima.

Stalna postavka u Britanskom muzeju sa Elginovim mermerima

Kir Starmer, sadašnji premijer prihvatio je da razgovara sa Micotakisom ali je tokom pregovora podvukao da je ovo pitanje u rukama britanskih muzeja koji su nezavisni od vlade. Prema britanskom zakonu iz 1963. godine, zabranjeno je trajno uklanjanje artefakata iz nacionalnih kolekcija. Zbog tog zakona, uprava Britanskog muzeja pokušava da pronađe pravni okvir kojim ne bi kršili važeći zakon ali, istovremeno, našle rešenje sa Grčkom i zaštitili se od mogućih sudskih osporavanja.

U isto vreme, „Verso buks“, nezavisna anglo-američka izdavačka kuća, najavila je ponovno objavljivanje knjige Kristofera Hičensa o mermerima Partenona. Prvobitno objavljena 1987. godine, pod naslovom "Imperijalni plen: Neobičan slučaj Elginovih mermera", knjiga britansko-američkog kulturnog kritičara, koji je umro 2011. godine, bila je ponovo izdata 2008. godine. Smatra se da ova knjiga iznosi čitav niz moralnih, umetničkih, pravnih i političkih argumenata za ponovno ujedinjenje partenonskog blaga u Atini. „Verso buks“ u najavi kaže da je knjiga "elokventan prikaz sramnog dela britanske imperijalne istorije".

Već nekoliko godina, internetom kruži mim na kome je prikazana jedna potpuno prazna sala, a ispod slike piše – Britanski muzeji posle vraćanja svih pokradenih predmeta.