Trči da bi živeo

Mnogobrojne studije su pokazale da sport blagotvorno utiče na sve patologije vezane za starenje: visok pritisak, infarkt, dijabetes, Alchajmerova bolest, depresija... Prema jednom velikom američkom istraživanju objavljenom 2007. godine, koje je obuhvatilo 250 hiljada osoba, sportom se smanjuje smrtnost. Osobe koje se bave nekim od sportova, najmanje 20 minuta - tri puta nedeljno, smanju rizik od smrti za 30 odsto.

Trkačka aktivnost kod starijih ljudi doprinosi kvalitetnijem starenju, boljoj telesnoj kondiciji, jačanju mišićne mase i skeleta, boljoj kardio-vaskularnoj aktivnosti, dobrom krvnom pritisku, dobrom apetitu, dobrom snu, dobroj irigaciji mozga, smanjivanju opasnosti od raka, artritisa i osteoporoze, smanjivanje depresije i povećavanje samopuzdanja.

Uprkos svim blagodetima sporta za ljudsko zdravlje, o tome se manje zna nego o lekovima. Francuski naučnici su ukazali da farmaceutska industrija troši neuporedivo više novca u reklamiranje lekova, nego što bilo ko troši na reklamiranje sporta kao sredstva za održavanje dobrog zdravlja.

Međutim, kako je populacija u razvijenim zemljama sve starija, a rekreativno bavljenje sportom sve masovnije, danas se radi sve više studija o uticaju sporta na ljude srednjih godina i seniore. Te studije vrlo jasno ukazuju da je trčanje vrlo efikasna zaštita od kardio-vaskularnih problema i da, za razliku od lekova, ono nema negativnih posledica.

Trčanje kao zamena za duvan

Da trčanje ima blagotvorno dejstvo na srce, više nije neophodno dokazivati. Verovatno je svima poznato da se prilikom trčanja šire arterije, a krvni pritisak u njima se snižava, što umanjuje napor srca prilikom izbacivanja krvi prema arterijama. Snažnije srčane kontrakcije povećavaju zapremine krvi prilikom svake kontrakcije, a poboljšana fluidnost krvi smanjuje rizike od tromboze arterija. Takođe, fizičkom aktivnošću se unosi veća količina kiseonika u krv i time se pomaže bio-električna stabilnost srca. Sa povećanjem unosa kiseonika, povećava se plućni i srčani kapacitet, a time i anaerobne sposobnosti. Istovremeno, povećanje srčanog kapaciteta prilikom opterećenja vodi ka smanjivanju srčane frekvence u periodima mirovanja, što je vrlo povoljno za srce.

Takođe, trčanje pomaže u održavanju telesne težine i smanjivanje stomačnih naslaga sala. Potom, ono povećava stepen "dobrog" (HDL) holesterola i stvara glicemičku ravnotežu, što vodi ka vidnom poboljšanju u slučajevima dijabetesa 2. Pozitivne strane bavljenja trčanjem mogu da se osete već posle mesec dana, pod uslovom da se na trening izlazi bar tri puta nedeljno i da svaki izlazak traje najmanje 30 minuta.

Trčanje i aktivno hodanje se preporučuju u svim periodima rehabilitacije, kao i posle tretmana protiv raka ili tumora. Neaktivnost vrlo brzo dovodi do gubitka mišićne mase, što neumitno vodi ka neprekidnom osećaju umora, a pacijenti često gube volju za nastavkom lekarskog tretmana. Fizička aktivnost poboljšava rad organizma u svim pogledima, a osobi daje samopouzdanje, tako da je prevazilaženje problema znatno olakšano.

Trčanje je, takođe, odlična terapija i zamena za duvan. Vrlo je mudro jednu naviku zameniti drugom, tako da odluka o napuštanju cigarete može bitno da bude olakšana novom navikom – redovnim bavljenjem trčanjem. Istovremeno, oni koji se bave sportom, vode više rauna o svojoj ishrani.

Za sportistu su najvažniji ciljevi da putem ishrane sebi obezbedi dovoljno energije, da održi mišićnu masu, da izbegne ozlede mišića i da izbegne imunitarne probleme. Pravilna ishrana omogućava ne samo bolje bavljenje sportom, nego i brži odmor. Hipokratova misao "tvoja hrana je tvoj prvi lek", sa pravom se ponavlja već više od dve hiljade godina. Bolja struktura obroka, manje masna hrana sa više povrća i manje alkohola, kombinovani sa redovnim bavljenjem sportom vode ka začuđujućim rezultatima. Osobe, ne samo što imaju manje kardio-vaskularnih problema, manje dijabetisa, manje kancerogenih poremećaja, manje osteroporoze, nego i sporije stare.

Rekreativnim trčanjem do boljeg zdravlja

Kao dugogodišnji maratonac i trkač na duge staze, sa potpunom sigurnošću mogu da preporučim džoging i trčanje, kao jednu od najboljih aktivnosti za regulisanje telesne težine, poboljšanje krvnog pritiska, povećanje srčanog kapaciteta, smanjivanje holesterola, jačanje skeleta, održavanje zglobova i bolju oksigenaciju, ne samo mišića, nego i mozga.

Inače, trčanjem sam počeo da se bavim posle jednog išijasa i dve nedelje u krevetu pod inekcijama. Tokom rehabilitacije, pitao sam kineziterapeuta da li mogu da se bavim nekim sportom koji će mi pomoći da ostanem u dobrom zdravlju i kondiciji, uprkos lumbalnim problemima. On mi je predložio plivanje i, na moje veliko iznenađenje, trčanje. Opredelio sam se za trčanje i on me je posavetovao da kupim odgovarajuće patike i da krenem lagano. Tako je i bilo. Trčanjem više nikada nisam prestao da se bavim.

Danas, deset godina kasnije, trčanje na duge staze, pored zadovoljstva, daje mi i neophodnu fizičku kondiciju, reguliše mi krvni pritisak, telesnu težinu, rad zglobova, mišića i tetiva... Istovremeno, trčanje na duge staze mi održava i psihoemotivnu ravnotežu koja mi omogućava bolje upoznavanje samog sebe na više planova: prepoznavanje sopstvenih kapaciteta, prevazilaženje stresa i bola, uvećanje samopouzdanja, relativiziranje prepreka, prilazak problemima na dinamičan način i traženje rešenja kroz psihoemotivnu i fizičku fleksibilnost.

Takođe, trčanje mi se uklapa i u određenu higijenu života – pravilna ishrana, minimalni unos alkohola, lečenje homeopatskim lekovima... Ovako viđeno, trčanje predstavlja jedan od važnijih temelja zdravog i uravnoteženog života.

U nastavku, dajemo vam kratak pregled šta možete da očekujete od džoginga i trčanja, nezavisno da li ste stari 20 ili 70 godina...