The Guardian (London): Metabolizam i ishrana povezani sa uzrokom bipolarne depresije, kažu istraživači
Bolest bipolarne depresije bi se mogla tretirati kao fizički poremećaj, a ne kao poremećaj raspoloženja, kažu naučnici iz Edinburga
(ilustracija, Britanski dnevnik Gadijan, piše o novim metodama lečenja depresije)
Ijin Kambl (Iain Campbell), istraživač sa Univerziteta u Edinburgu, ima poseban pogled na bipolarnu depresiju. On živi sa ovom bolešću i izgubio je članove porodice koji su izvršili samoubistvo zbog depresije. Kaže da je to i dalje nerešiv i razoran zdravstveni problem.
Više od milion ljudi u Velikoj Britaniji pati od bipolarne depresije, a trećina će verovatno pokušati samoubistvo. Ipak, njeni koreni ostaju nepoznati - uprkos značajnim naporima da se oni razumeju - piše britanski The Guardian (London) https://www.theguardian.com/society/2024/sep/21/metabolism-diet-linked-bipolar-depression-scientists-edinburgh
Dijeta za raspoloženje
Međutim - prenosi londonski dnevnik - psihijatri su nedavno usvojili sasvim novi pristup bolesti kako bi otkrili njene uzroke i istakli moguće tretmane. Umesto da o bipolarnoj depresiji razmišljate kao o poremećaju raspoloženja, treba je smatrati metaboličkim poremećajem koji se može lečiti ishranom i drugim intervencijama koje mogu promeniti telesne procese.
„Bipolarnu depresiju ne treba posmatrati kao primarni emocionalni problem, već kao disfunkciju regulacije energije u telu“, rekao je Kambl, koji je odigrao ključnu ulogu u stvaranju Univerzitetskog centra za metaboličku psihijatriju, otvorenog početkom septembra 2024.
„To je sasvim drugačiji način razmišljanja o mentalnoj bolesti.“
Uz podršku američke neprofitne organizacije Baszucki Group i nacionalne agencije za finansiranje UK Research and Innovation, ovaj centar će proučavati veze između bipolarne depresije i metaboličkih poremećaja, kao što su dijabetes i gojaznost, a takođe će proučavati kako na nju utiču poremećaji cirkadijanskih ritmova.
„Sistemi koji uključuju energiju, metabolizam i svetlost su međusobno povezani u našim telima i verujemo da je bipolarna depresija jedna od posledica njihovog narušavanja“, rekao je profesor Deni Smit, šef novog centra.
Bipolarna depresija je prvobitno bila poznata kao manična depresija, oznaka koja odražava njenu progresiju, dodao je Smit.
„Ponekad ljudi nemaju energije. Drugi put jednostavno imaju previše. Oni su manični. Ne treba im san. Veoma su aktivni i rade stvari koje ne odgovaraju njihovoj ličnosti. Psihijatri će im reći: ´Kako se osećate?´ U stvari, trebalo bi da ih pitaju: ´Šta to radite?´“
Jedan pristup je razvoj metaboličkih tretmana koji bi mogli smanjiti njihove napade manije i letargične depresije, rekao je Campbell. „Ketogene dijete, u kojima osoba ne jede ugljene hidrate, već puno masti, su prilično česte. Koriste se za mršavljenje, ali i za lečenje epilepsije u nekim slučajevima. Međutim, sada postaje jasno da oni mogu pomoći u ublažavanju bipolarne depresije.“
Nedavna studija sa Univerziteta u Edinburgu posmatrala je 27 ljudi sa bipolarnom depresijom koji su držali ketogenu dijetu osam nedelja.
„Trećina njih je prošla veoma dobro. Njihovo raspoloženje je bilo stabilnije, bili su manje impulsivni i njihova depresija je popustila“, rekao je Smit. „[Otkrivanje] zašto su neki ljudi reagovali na ovu dijetu, a drugi ne, biće jedan od prvih zadataka za istraživače u novom centru.“
Jesen i zima za depresiju
Dalja istraživanja će se fokusirati na činjenicu da mnogi ljudi sa bipolarnim poremećajem doživljavaju depresivne epizode koje imaju vrhunac u jesen i zimu, dok se njihova manija povećava u proleće i jesen.
„Svi se osećamo malo depresivno zimi u poređenju sa letom, ali to je veoma intenzivno iskustvo za ljude sa bipolarnim poremećajem i to je problem koji proizilazi iz poremećaja u cirkadijalnim ritmovima koji kontrolišu njihov unutrašnji biološki sat“, rekao je Smit.
„Jedna pacijentica mi je rekla da je zna kada postaje manična jer oseća povećanu osetljivost na boju i svetlost. Drugim rečima, čini se da su ljudi sa bipolarnim poremećajem osetljiviji na svetlost u određeno doba godine. Ali zašto?“
Da bi pokušala da odgovori na ovo pitanje, grupa predvođena grupom iz Edinburga će u laboratoriji uzgajati ćelije mrežnjače - koje potiču od bipolarnih ljudi. Naučnici će otkriti da li različito reaguju na svetlost i sezonske promene.
Drugi pristupi će uključivati upotrebu radarske tehnologije za spavanje. Ovi uređaji mere disanje, kretanje i otkucaje srca i mogu da kažu kada je osoba budna ili ne i kroz koje faze sna prolazi.
„Koristićemo ih veoma dugo, oko 18 meseci, u sobama ljudi sa bipolarnim poremećajem“, rekao je Smit. „Svaki put kada se razbole, moći ćemo da pogledamo kako se menjaju njihovi obrasci spavanja i tako pronađemo načine da predvidimo kada će se razboleti u budućnosti, na osnovu promena u njihovim obrascima spavanja.“
„U stvari, postoji mnoštvo različitih pristupa koje možemo da preduzmemo da bismo utvrdili kako san, cirkadijalni i metabolički faktori mogu uticati na mentalno zdravlje osobe - cilj je da identifikujemo najvažnije od tih faktora u toku narednih nekoliko godina.“
