Japan i zvanično priznao “silvoterapiju“: Da li šetanje kroz šumu zaista lekovito?
U Japanu se „šumsko kupanje“ zvanično smatra vrstom terapije
(ilustracija, list Sudouest objavljuje ottkrića o lekovitosti šumskih šetnji)
Širom sveta, posebno u Evropi, naučnici su proučavali korisno delovanje šuma na ljudsko telo. Da li postoji naučni dokaz o učinku „silvoterapije“?
Šta ako iskoristite jesenji dan i odete u dugu šetnju kroz šumu? To nije samo način da se divite svetlucavim bojama drveća i izađete na svež vazduh, već je - ako je verovati sledbenicima „silvoterapije“ - to i način da se lečite preko kontakta sa drvećem. Koje su stvarne koristi od šetnje šumom za naše telo? Kako naučnici proučavaju doprinose ovog ekosistema ljudskom zdravlju? I kakvi su rezultate njihovih istraživanja – piše francuski dnevnik Sud Ouest.
Može li šuma delovati na ljudsko telo?
Kao i svaki ekosistem, šuma je decenijama bila predmet naučnog proučavanja. Neka od njih su sprovedena kako bi se istražile moguće koristi boravka u šumi za ljudsko zdravlje. Opšte stanje, otpornost na bolesti, fizička i psihička spremnost... mnogi elementi su ispitani. Nekoliko studija je pokazalo da provođenje vremena u prirodi, posebno u šumi, povećava opšte osećanje spokojstva. Drugi, čak, zaključuju da bi boravak u šumi mogao da bude koristan za smanjenje stresa, anksioznosti ili za poboljšanje imunološkog sistema, koncentracije ili raspoloženja.
Da bi se jasnije sagledala ova tema, u Evropi je sistem COST (Evropska saradnja u nauci i tehnologiji), koji finansira Evropska unija, pokrenuo projekat „Šume, drveće, ljudsko zdravlje i blagostanje“ 2004. godine”. Tokom četiri godine, 160 naučnika iz 24 evropske zemlje, kao i učesnici iz Azije, Australije, Kanade i Sjedinjenih Država radili su zajedno „kako bi bolje shvatili mehanizme pomoću kojih šume i druge zelene površine mogu biti od koristi za zdravlje“, napominju izvestioci studije.
Njihovi zaključci su podeljeni. S jedne strane, čini se da nauka potvrđuje da izleti u šumu povoljno deluju na fizičko i mentalno zdravlje, preko izlaganja sunčevoj svetlosti (a samim tim i unosa vitamina D) i preko fizičke aktivnosti i uticaja biljaka na regulacija stresa, anksioznosti ili depresije. S druge strane, prema njihovim rečima, do danas nema opipljivih dokaza da ovakvo izlaganje šumi poboljšava imuni sistem, motoriku ili čak učenje.
Šta je silvoterapija?
Tokom 1980-ih japansko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva zvanično je prihvatilo koncept šinrin-joku, ili „šumsko kupanje“. Kao odgovor na zdravstvene probleme povezane sa urbanim životom, japanska vlada je prihvatila ovu praksu kao inovativan pristup prevenciji javnog zdravlja. Od tada, disciplina je evoluirala da bi se danas predstavljala kao „šumska medicina“ ili „silvoterapija“. Nju je popularizovao dr Ćing Li, japanski lekar i istraživač čiji je rad pomogao da se koncept proširi širom sveta. On je vanredni profesor na medicinskoj školi Nipon u Tokiju, a njegov rad se fokusira na biološke efekte „fitoncida“, isparljivih jedinjenja koja emituje drveće, i na mehanizme pomoću kojih bi vreme provedeno u šumama moglo da poboljša zdravlje.
Njegova praksa je zasnovana na teoriji: uranjanje u šumu i aktiviranje pet čula (slušanje zvuka vetra u lišću, udisanje mirisa drveta, dodirivanje drveća) kroz seriju vežbi, poboljšalo bi vaše fizičko i mentalno zdravlje. Do danas, Japan je odredio desetine „terapeutskih šuma“ i kurseva šinrin-joku, gde obučeni praktičari prate posetioce, kombinujući šetnje i sesije opuštanja, meditaciju ili čak sofrologiju.
Pravi tretman ili alternativna medicina?
Uprkos rastućoj popularnosti silvoterapije, uključujući i u Evropi, ova disciplina danas nije priznata kao medicina, jer naučna zajednica smatra da nije u dovoljnoj meri pokazala svoju efikasnost.
Evropski istraživači iz COST sistema veruju da „terapeutske intervencije u prirodi deluju dobro u određenim okruženjima“, uglavnom kada su u pitanju depresija i anksioznost, ali i šizofrenija, bipolarni poremećaji, sindrom post-traumatskog stresa i poremećaji pažnje sa ili bez hiperaktivnosti (TDAH).
Međutim, studije koje potvrđuju ove rezultate „analitičari ponekad oštro kritikuju ocenjujući da nisu kvalitetne“. Praktično nema studije koje je dobro ocenjena, a mnoge su zbog nerigoroznosti skoro isključene iz naučnih publikacija.
Zaista, pretpostavljene vrline šumskog kupanja merene su samo u kratkim periodima, često u grupama koje su bile premale da bi pružile relevantne statistike, ili bez uzimanja u obzir spoljnih faktora koji bi mogli da objasne varijabilnost rezultata.
U sadašnjem stanju istraživanja, silvoterapija nije uspela da formuliše standardizovane terapijske protokole koji bi omogućili merenje njene efikasnosti, pa se stoga ne može priznati kao zvanična medicinska praksa.
Štaviše, kao i mnogi alternativni lekovi, silvoterapija se danas može praktikovati bez posebne diplome ili titule. Pored komercijalnog interesa pojedinih “silovoterapeuta“, koji mogu ponuditi „terapeutske“ šetnje u šumi po visokoj ceni, to može dovesti do zloupotreba.
Dakle, ako vas šuma privlači, u svetlu jesenjeg dana, uronite u nju: šetnja na otvorenom će uvek biti od koristi. Ali ako očekujete čuda, možda ćete morati da dođete ponovo. Ili da prepustite magiju vilama i vilenjacima iz šume.
