KINA PRESTIGLA EVROPU U ZAGAĐENOSTI VAZDUHA
Produkcija ugljen-dioksida (CO2) u Kini došla je sada skoro na isti nivo kao u SAD
(ilustracija, Kina je u poslednjih 30 godina izgradila više od hiljadu elektrana na ugalj, a njen bruto produkt je porastao više od 40 puta - foto, https://carboncredits.com/chinas-carbon-emissions-hit-a-record-high-grew-4/
Kina je, prema najnovijim analizama, u ovoj godini po prvi put prevazišla Evropu kao drugog najvećeg svetskog zagađivača vazduha. Istovremeno se približava i Sjedinjenim Državama na prvom mestu, koje su dosad spalile više fosilnih goriva nego iko u istoriji. Produkcija ugljen-dioksida (CO2) u Kini došla je sada skoro na isti nivo kao u SAD.
Evropa se dosta dugo držala na drugom mestu u ukupnim istorijskim tzv emisijama gasa staklene bašte pa je i njoj pripisivana velika odgovornost za globalno otopljavanje.
Analiza, objavljena na portalu Carbon Brief o klimatskim kretanjima, ukazuje na rapidno povećanje produkcije ugljen-dioksida CO2 i njoj se pripisuje odgovornost za veliki udeo u globalnom otopljavanju u poslednjih 30 godina.
Kina je u tom periodu izgradila više od hiljadu elektrana na ugalj, a njen bruto produkt je porastao više od 40 puta. Ova analiza pokazuje da je do kraja 2023. kumulativna emisija Kine prestigla ukupne emisije 27 članica EU. Prema najnovijim nalazima, ova zemlja produkuje nešto više od 300 gigatona CO2 godišnje.
Na kineske emisije C02 ne utiče značajno ni prelaz zemlje na energetiku sa niskim CO2, kao ni to što je najveći svetski proizvođač elektromobila. Kina je, inače, obećala svetu da će njene emisije CO2 postići najviši nivo u ovoj dekadi i onda početi da padaju. O tome su se upravo ovih dana vodile oštre diskusije na skupu COP29 u azerbejdžansom glavnom gradu Bakuu. Cilj je bio sporazum o tome da bogatije države pomažu u ovom pogledu siromašnjim i klimatski ranjivijim zemljama.
Prvobitni predlog, objavljen 16. oktobra, ukazuje na tzv princip istorijske odgovornosti zbog čega su tradicionalno prozivane na pokrivanje ovih troškova zemlje kao što su SAD, Japan, Kanada, Australija i veći deo zapadne Evrope.
Iako je udeo Kine u klimatskim promenama veliki nije obavezana da učestvuje u ovim davanjima zato što je klasifikovana među zemlje u razvoju. Prema ovogodišnjem predlogu izdataka, zemlje su obavezne da učestvuju u finansiranju mera u oblasti klime samo ukoliko spadaju među 10 najvećih "producenata" emisije CO2.
Predstavnici SAD i EU ove godine su pozvali Kinu na samitu da više pomaže siromašnim zemljama.
"Proširenje grupe davalaca je sada već dosta dugo opravdano", rekao je na samitu Džon (John) Podesta, klimatski savetnik predsednika Džoe Bajdena (Joe Biden). "Ekonomska struktura sveta ukazuje na to da u pogledu klime više nismo u 1992", izjavio je on.
Prema ovoj analizi, kretanje emisija C02 u Kini su neizvesna. Može se dogoditi, na primer, da emisije neće padati tako brzo kako Međunarodna agencija za energiju (IEA) očekuje, ili će emisije SAD padati brže nego što se očekuje. Na drugoj strani, stupanje Trampa na funkciju predsednika ukinuće, verovatno, većinu klimatskih mera i istovremeno povećati verovatnoću da će Kina s emisijama C02 prevazići SAD.
Bez obzira na to da li će ili neće Kina prestići SAD u zagađenosti vazduha, verovatno neće moći da izbegne da finansijski doprinosi zaštiti klime. Tokom konferencije u Bakuu, kineski predstavnik Ting Sue-Siang, izjavio je da će Kina insistirati na tome da finansijski doprinosi sa njene strane budu dobrovoljni.
Predstavnici ostalih zemalja, takođe, smatraju da SAD nedovoljno deluju u zaštiti klime, ne drže se obećanja, a Kinu koriste kao izgovor za to. U svakom slučaju, biće veoma teško da se na ovom samitu, koji se završava u petak, postigne sporazum.