Studija kineskih naučnika pokazala: mikroplastika ugrožava ishranu čovečanstva

Prema studiji objavljenoj u časopisu PNAS (https://www.pnas.org/doi/10.1073/pnas.2423957122) mikroplastika menja fotosintezu biljaka, a samim tim i njihov rast, što ima uticaj na useve i moglo bi da se pogorša u narednim mesecima.

Optužbe protiv mikroplastike postaju sve brojnije iz meseca u mesec: naučne studije pružaju sve više dokaza o štetnim efektimana na ljudsko zdravlje koje imaju sitne čestice plastike koje se nalaze svuda u životnoj sredini, kao i o njihovom uticaju na sposobnost ljudskih bića da se prehrane -  pokazala je studija koja je upravo objavljena u časopisu PNAS, prenosi Kurie enternasional u međunarodnom pregledu medija (https://www.courrierinternational.com).

Prema autorima studije, koji su se oslonili na 157 naučnih radova, smanjenjujući fotosintezu, mikroplastika smanjuje poljoprivredne prinose i samim tim ugrožava globalnu sigurnost ishrane.

Uticaj plastike – iznenađujuće veliki

Analizirajući skoro 3.300 podataka, istraživači, predvođeni Huan Zhongom sa Univerziteta Nanjing u Kini, izračunali su pad fotosinteze koji se može pripisati mikroplastici. „To je 6 do 18 procenata za kopnene useve, 2 do 12 procenata za morske alge i 4 do 14 procenata za slatkovodne alge“, navodi Scientific American (https://www.scientificamerican.com/article/microplastic-pollution-is-messing-with-photosynthesis-in-plants/)

Markus Eriksen, morski biolog iz Instituta “5Gyres” (https://www.5gyres.org), nevladine organizacije specijalizovane za zagađenje plastikom, rekao je da nije iznenađen plastičnim zagađenjem, već stepenom njegovog uticaja na poljoprivredu. Fotosinteza je mehanizam u biljkama koji pretvara sunčevu svetlost i ugljen dioksid (CO2) u organsku materiju.

Britanski list The Guardian (https://www.theguardian.com/environment/2025/mar/10/microplastics-hinder-plant-photosynthesis-study-finds-threatening-millions-with-starvation) ističe da mikroplastika može poremetiti fotosintezu na nekoliko načina: blokiranjem sunčeve svetlosti da dopre do lišća, degradacijom zemljišta, a kada su u biljci, „mogu blokirati kanale kroz koje kruže hranljive materije i voda, biti izvor nestabilnih molekula koji oštećuju ćelije i oslobađaju toksične hemijske supstance koje utiču na smanjenje hlorofila - pigmenta koji omogućava fotosintezu“.

Ogromni gubici u proizvodnje hrane

Koristeći podatke o smanjenju fotosinteze, istraživači su izračunali uticaj (zagađenja plastičnim česticama) na prinose pšenice, pirinča, kukuruza, kao i na proizvodnju ribe i morskih plodova.

Prema njihovim procenama, „Azija je najteže pogođena, sa gubicima za pšenicu, pirinač i kukuruz od 54 miliona do 177 miliona tona svake godine. Ovi gubici predstavljaju polovinu ukupnih gubitaka na svetskom nivou koji se procenjuju na 109 miliona do 360 miliona tona godišnje”, izveštava The Guardian koji izveštava da evropska pšenica i američki kukuruz takođe trpe.

Što se tiče gubitka u proizvodnji ribe i morskih plodova, on se procenjuje na milion do 24 miliona tona godišnje, „što predstavlja oko 7% ukupne proizvodnje, ali i unos proteina miliona ljudi”.

Ova situacija, koja će se verovatno pogoršati s obzirom na prognoze o proizvodnji plastike u budućnosti - zabrinjava istraživače. Oni pišu:

„Čovečanstvo nastoji da poveća proizvodnju hrane kako bi prehranilo sve brojnije stanovništvo, ali ti napori su ugroženi plastičnim zagađenjem.

Ako se ništa ne učini da se zagađenje mikroplastikom ograniči, u naredne dve decenije u opasnosti od gladi biće 400 miliona ljudi više nego danas. U 2022. godini u svetu je od gladi patilo 700 miliona ljudi.”