Najnovija naučna otkrića: U 45 odsto slučajeva demenciju je moguće izbeći, ali u 20 odsto - fatalno je nasleđe

Oko 45% slučajeva obolenja od demencije može se sprečiti na vreme ukoliko ukinemo četrnaest faktora rizika u različitim fazama života, zaključak je komisije za demenciju britanskog naučnog časopisa The Lancet.

Ovi rezultati su predstavljeni 31. jula tokom međunarodne konferencije Alshajmerovog udruženja, održanoj od 28. jula do 1. avgusta u SAD https://aaic.alz.org/

Predviđa se da će se broj ljudi u riziku od demencije širom sveta utrostručiti do 2050. godine i dostići 153 miliona. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) precizira da „izraz „demencija“ obuhvata više bolesti koje utiču na “pamćenje, razmišljanje i sposobnost obavljanja svakodnevnih stvari“ https://www.who.int/fr/news-room/fact-sheets/detail/dementia.

U razgovoru za The Guardian, Gill Livingston, koji vodi ovo istraživanje, kaže da je sve jasnije da ljudi mogu svojim sopstvenim naporom da smanje rizik od demencije.

Rezultati najnovijih istraživanja, na koje se poziva komisija časopisa The Lancet, pokazala su da postoji 14 faktora rizika od demencije na koje možemo da utičemo.

Nivo „lošeg holesterola” i pogoršanje vida su dva najnovija faktora rizika od demencije koji su sada pridodati na već postojeću listu od 12 faktora rizika. Smatra se da su zajedno odgovorni za 36% slučajeva demencije. To su: gubitak sluha, visok krvni pritisak, pušenje, gojaznost, depresija, fizička neaktivnost, dijabetes, prekomerno trošenje alkohola, povrede glave, zagađenja vazduha, usamljenost ali i nizak stepen obrazovanja.

Kao nove činjenice predstavljeno je otkriće da je „7% slučajeva demencije povezano sa prisustvom lipoproteina niske gustine i lošeg holesterola od 40. godine, a 2% slučajeva se može pripisati neizraženom nedostatku vida u ranijem periodu života“, piše britanski dnevnik.

Fiona Carragher, zadužena za istraživanja u Alshajmerovom društvu, koje je sufinansiralo odvojenu studiju objavljenu u časopisu Lancet Healthy Longevity https://www.thelancet.com/journals/lanhl/article/PIIS2666-7568(24)00117-X/fulltext smatra da određene faktore rizika, kao što su alkohol i nedostatak fizičkog vežbanja, pojedinac može da promeni promenivši način života dok je za promenu mnogih drugih faktora potrebno delovanje na nivou društva.

Usamljenost, nejednakost u pogledu obrazovanja i zagađenje vazduha štete pojedincima i zahtevaju intervenciju javnog zdravstvenog sistema i saradnju između vlade i industrije - ocenjuje ona.

Suzan Kolhas, izvršna direktorka istraživanja u Alchajmerovom društvu u Velikoj Britaniji, koje je pomoglo u finansiranju studije, kaže da starost i genetske predispozicije ipak ostaju glavni faktori rizika obolevanja od demencije.

U maju ove godine brojni svetski mediji preneli su vest da su Istraživači identifikovali genetski uzrok Alshajmerove bolesti i da određena genetska varijacija može da dovede do toga da milioni ljudi gotovo sigurno razviju Alshajmerovu bolest.

Huan Fortea, neurolog specijalizovan za ovu neurodegenerativnu bolest, koji radi u bolnici Sant Pau u Barseloni, objasnio je za Njujork tajms https://www.nytimes.com/2024/05/06/health/alzheimers-cause-gene-apoe4.html da u oko 20% slučajeva, „možemo pratiti uzrok pojave demencije, a uzrok je u genima“. Fortea je takođe jedan od autora zapažene studije čiji su rezultati objavljeni u časopisu Nature Medicine https://www.nature.com/articles/s41591-024-02931-w

U ovom radu on je ispitao ulogu APOE gena, posebno APOE4 varijante pokazavši da će „skoro svi ljudi koji imaju dve kopije APOE4 u svom genomu (i koji predstavljaju 2 do 3% opšte populacije) razviti kasni oblik Alshajmerove bolesti“, rezimira The Guardian. Ovo sugeriše da to nije samo faktor rizika već i uzrok (pojave bolesti)".

Treba znati da do sada nije bio utvrđen uzrok kasnog oblika Alshajmerove bolesti, koji se javlja često posle 65. godine i pogađa ogromnu većinu pacijenata.

Sajt specijalizovan za medicinske vesti Stat News https://www.statnews.com/2024/05/06/alzheimers-disease-research-apoe4-gene-risk-factor/ ukazuje da su „naučnici identifikovali varijantu APOE4 1990-ih kao najvažniji faktor rizika za kasni oblik bolesti.

Njujork tajms potvrđuje da „istraživači odavno znaju da nasleđivanje jedne kopije ove varijante gena povećava rizik od razvoja Alshajmerove bolesti i da ljudi koji imaju obe kopije varijante gena, od kojih je svaka nasleđena od svakog roditelja, imaju užasno povećan rizik”. Ali do sada nismo znali u kojoj meri (je taj rizik prisutan).

Tim koji je predvodio dr Huan Fortea analizirao je za potrebe svoje studije podatke više od 13.000 ljudi, među kojima je 800 bilo homozigotnih za APOE4, odnosno imali su obe kopije varijante APOE4.

Primetili su da je u dobi od 55 godina više od 95% njih imalo biološke markere klasično povezane sa Alshajmerovom bolešću, a 10 godina kasnije, sa 65 godina, skoro svi su imali abnormalne nivoe proteina koji formiraju amiloidne naslage, koje zagušuju neurone i izazivaju bolest.

Međutim, prisustvo markera ne znači da će se simptomi ili bolest sigurno pojaviti. Na pitanje El Paisa https://english.elpais.com/science-tech/2024-05-06/researchers-identify-new-genetic-form-of-alzheimers-that-is-present-in-millions-of-people.html, David Perez, sa Univerziteta Complutense u Madridu, podseća da u ovoj studiji nisu svi homozigoti za gen APOE4 razvili „demenciju ili kliničku bolest, iako se amiloidne naslage nisu akumulirali u mozgu u relativno mladom dobu”.

Međutim, ova akumulacija je i dalje povezana sa većim rizikom od razvoja simptoma. „To znači da postoji direktna veza između APOE4 i patoloških mehanizama bolesti“, kaže ovaj neurolog.

Postavlja se i etičko pitanje šta učiniti sa rezultatima ove studije? Stat News ukazuje da se autori nadaju da će njihov rad staviti u prvi plan „dva cilja koja su naučnici dugo odbacivali: bolje razumevanje kako je protein kodiran ovom varijantom uključen u bolest i razvoj ciljnih lekova”.

Ova vrsta studije takođe podstiče debatu o genetskom testiranju. Što se tiče gena APOE4, da li smo spremni da znamo da nosimo takvu genetsku varijantu koja nas sa velikom verovatnoćom izlaže bolesti za koju ne postoji stvarno efikasan tretman?

„Ne postoji ispravna ili pogrešna odluka. Sve zavisi od toga kako uspete da obuzdate teskobu ako saznate da imate, na primer, 80% rizika da obolite od Alshajmerove bolesti“, objasnio je dr Huan Fortea za El Pais. „Pre neki dan sam razgovarao sa kolegom koji mi je rekao da to nikada neće učiniti. Mislim da ja hoću."