Broj žrtava u svetu od koronavirusa premašio pet miliona
Najviše je umrlih u SAD ali, gledano prema broju stanovnika, najviše je pogođen Meksiko, slede Egipat, Bugarska, Rumunija, a Srbija je na 20. mestu
Posle nešto manje od dve godine pandemije, u svetu je broj umrlih od koronavirusa premašio pet miliona. To, kako javlja AP, pokazuju brojke koje je juče objavio američki Univerzitet Džon (John) Hopkins. Više od polovine umrlih je iz SAD, EU, Britanije i Brazila, u kojima živi oko osmine svetske populacije.
U apsolutnim brojkama na prvom mestu su SAD, u kojima je prijavljeno nešto preko 740 hiljada mrtvih. Ali, gledano prema broju obolelih, najviše je mrtvih je u Meksiku – 7,6 posto od zaraženih. Na drugom mestu po tome je Egipat - 5,6 posto, slede Bugarska 4,0, Rumunija 2,9, Rusija 2,8, Brazil, 2,8, Poljska 2,6, Gvatemala 2,5, Vijetnam 2,4, Ukrajina 2,3, Iran 2,2, Nemačka, 2,1 Sjedinjene Države 1,6, V.Britanija 1,6, Filipini 1,5, Indija 1,3, Malezija 1,2, Tajland 1,0 posto. Na 19 mestu je Turska sa 0,9 posto a na 20-mestu Srbija s istim procentom.
Treći najčešći uzrok smrti
"Ovo je odlučujući trenutak u našim životima", izjavio je AP-u specijalista Jelskog univerziteta za infektivne bolesti Albert Ko. "Šta treba učiniti da ne bismo imali još pet miliona mrtvih", upitao se on.
Broj dosad mrtvih od kovida-19 odgovora bilansu ukupno poginulih dosad u svetu u svim oružanim sukobima od 1950, nešto je, na primer, manji od broja stanovnika u Slovačkoj, i upola je manji od broja stanovnika u Češkoj (treba li dodati da Srbija ima nešto manje od 6,9 miliona...)
Trenutno je kovid-19 treći najčešći uzrok smrti u svetu (posle srčanog udara i moždanog udara).
Prema oceni autora ovog izveštaja, "skoro je sasvim izvesno da ovaj izveštaj potcenjuje stvarno stanje pandemije, jer se na mnogim mestima u svetu nedovoljno ljudi testira na koronavirus, a u mnogo slučajeva dosta je ljudi u svetu, posebno u siromašnijim zemljama, od kornavirusa umrlo u svom domu, bez prisutva lekara i utvrđivanja uzroka smrti.
Pandemija najžešća u istočnoj Evropi - trenutno
"Ova pandemija je izuzetna po tome što je udarila najjače na bogate zemlje", ističe ovim povodom lekar Vafa (Wafaa) El Sadr s Kolumbijskog univerzitetu u Njujorku. "To je svojevrsna ironija koronavirusa", dodao je. U razvijenim zemljama, naime, ljudi žive duže, zato su polovina od njih seniori, ljidi koji boluju od raka i drugih teških bolesti, koji su češto smešteni u staračkim domovima, sa osobljem koje bine o njima, a gde su veći rizici od komplikacija u bolestima. Na drugoj strani, u siromašnim zemljama veći deo stanovništva čine deca i mladi koji mnogo lakše izlaze na kraj s koronavirusom.
Prvi slučajevi zaraze oglašeni su na prelomu 2019. i 2020. u Kini koja je postala prvo žarište zaraze.
U Evropi je pandemija najpre jako izbila u Italiji lane u proleće, na severu ove zemlje, odakle se širila po Evropi i u SAD gde je najjače udarila na istočnu obalu. Ujesen lane, svetski epicentar je postao Brazil, gde je dnevno umiralo preko hiljadu ljudi. Ujesen je epidemijan najviše besnila u Indiji u kojoj je udar ponovljen u proleće s pojavom zaraznije delta varijante korona virusa. Trenutno pandemija najviše besni u Rusiji i Ukrajini, kao i nizu drugih zemalja u srednjoj i istočnoj Evropi.
Za dosta istočno-evropskih zemalja karakteristično je da imaju relatvno mali procenat vakcinisanog stanovništva, na primer obe doze u Ukrajini je primilo svega 17, a u Jermeniji sedam procenata punoletnog stanovništva.
