Kina priprema gradnju najveće hidrocentrale na svetu
Troškovi gradnje se procenjuju na oko jedan bilion juana, odnosno oko 130 milijardi evra
(ilustracija, Selo Pai, kanjon reke Jalungzangbo, koji počinje od okruga Milin (2880 m nadmorske visine) na severu i proteže se preko 500 kilometara do okruga Medog (115m nadmorske visine) na jugu, foto https://www.visitourchina.com/nyingchi/attraction/the-yaluzhangbu-grand-canyon.html)
U Kini se, kako javlja Sinhua, priprema gradnja nove, najveće hidrocentrale na svetu - tri puta veće snage nego dosad najveća „Tri klisure“ na reci Jangcekjang! Ova zemlja se, naime, obavezala da će do 2060. postići tzv ugljeničnu neutralnost pa mora da ima mnogo više energije iz obnovljivih izvora.
Te ambiciozne planove treba da ispuni nova centrala, čiji projekat, međutim, zabrinjava okolne zemlje a, naravno, najviše Tibet, gde i treba da se gradi.
Potrošnja električne energije u Kini raste sve brže, ne samo usled industrijalizacije i nastanka mega-gradova. Prema portalu Auar vorld in data (Our World in data - „Svet u podacima“), ugalj je učestvovao u proizvodnji električne energije 2023. godine sa više od 60 posto, a hidrocentrale sa 13 posto. Slede vetrenjače (9%),solarna energija (6%), nuklearna (manje od 5%) i zemni gas (nešto manje od 4%).
Da bi se ispunili pomenuti ambiciozni ciljevi, prema vladi u Pekingu, bila je potrebna gradnja ovakve, najveće hidrocentrale na svetu. To čudo imaće čak skoro tri puta veći kapacitet od dosad najveće, čuvene hidroelektrane "Tri klisure" (22,5 GW) koja je imala primat dve decenije (puštena u rad 2003, koštala je oko 50 milijardi dolara - Wikipedia).
Radi se o elektrani snage 60 gigavata (poređenja radi, naš Đerdap, koji spada među najveće u Evropi, ima 12,06 GW).
Kina je, inače, svetski lider u korišćenju energije vode jer pokriva skoro trećinu svetskih kapaciteta hidroelektrana. Poređenja radi, najveća hidrocentrala u SAD, Grand Kouli (Coulee) u državi Vašington - svega 6,8 gigavata.
Brana "Medog" bi trebalo da se sagradi na reci Jalungzanbo. Ta reka izvire u zapadnom Tibetu, na nadmorskoj visini od skoro 5.000 metara, teče na istok i potom skreće na jugozapad, gde se na teritoriji Bangladeša uliva u Gang koji se potom uliva u Bengalski zaliv.
Jalungzanbo, kako ovu reku nazivaju tamošnji žitelji, reka je koja teče na najvećoj visini u svetu a njen kanjon - na dužini od 50 kilometara u južnoj Tibetskoj dolini - spušta se za celih dve hiljade metra. Zahvaljući upravo tome, ova reka ima veoma veliku snagu koja se može iskorisititi u budućoj najvećoj hidrocentrali na svetu.
Što se tiče same gradnje najveće hidrocentrale sveta, poverena je državnoj kompaniji Pauer konstrakšn korporejšn (Power Construction Corporation). Nije iznenađujuće što se radi o jednom od najskupljih infrastrukturnih projekata u zemlji. Troškovi gradnje se procenjuju na oko jednog biliona juana (jedan juan vredi 15,5 srpskih dinara), odnosno oko 130 milijardi evra.
Isto kao "Tri klisure" i ovaj projekat veoma je kontroverzan. Strahovanja se javljaju, kako u okolnim zemljama, tako i u Tibetu, i među ekolozima. Oni upozoravaju da će brana narušiti ekološke sisteme biološki raznovrsnog Tibetskog gornjeg polja.
Grupacije zaštitnika ljudskih prava, međutim, ovaj projekat smatraju za tipični primer kako Kina koristi tibetske prirodne izvore i ugrožava lokalne zajednice. Gradnja brane zahtevaće svakako preseljenje znatnog broja ljudi, mada ne toliko kao u slučaju "Tri klisure" kada je preseljeno čak 1,4 miliona ljudi.
