Kina na udaru nezapamćenih vrućina - troši rekordne količine električne energije na rashlađivanje
Prosečna temperatura u Nantingu, na primer, koji leži u delti reke Jang Cijang, dostigle su ovog leta u proseku 30,4 stepena Celzijusa, tj dva stepena više nego pre dve godine
(ilustracija, Kombinovana vetroelektrana i solarna elektrana u Jančengu, istočna kineska provincija Đangsu, 5. oktobra 2020. Foto: VCG, https://www.caixinglobal.com/2021-05-24)
U prošlom mesecu Kina je, kako javlja agencija Hsinhua, potrošila rekordnu količine električne energije zbog nezapamćenih vrućina koje je izazvao gotovo neprestani rad rashladnih uređaja. Zahvaljući obnovljivim izvorima, ova zemlja je smanjila zavisnost od uglja pa povećana potrošnja električne energije radi rashlađivanja nije izazvala porast potrošnje uglja.
Prosečne dnevne temperature su na većem delu teritorije ove zemlje bile ovog leta rekordne. Rojters, takođe, ističe da je enormno povećana potrošnja električne energije na prvom mestu posledica ogromnog porasta upotrebe klimatizacije što nije, ipak, u većem delu zemlje povećalo potrošnju uglja. Na primer, prosečna temperatura u Nantingu, koji leži u delti reke Jang Cijang, dostigle su ovog leta u proseku 30,4 stepena Celzijusa, tj dva stepena više nego pre dve godine.
Prema kineskom Stastičkom zavodu, na koji se poziva Rojters, u julu se mesečna potrošnja električne energije u ovoj zemlji popela na rekordnih 883 teravatsati (TWh) što je 37 TWh više nego lane.
Kina je pokazala da je njena energetika dobro pripremljena na ovakve promene pa je proizvodnja hidrocentrala povećana za 10 TWh u odnosu na lane, a vetrenjača za pet TWh. Rezultat toga je bio da je proizvodnja električne energije iz uglja pala u odnosu na 2023. za 25 TWh i to u vreme rekordne potražnje energije. Ključnu ulogu u tome imale su solarne elektrane čija je produkcija porasla na rekordnih 36 TWh. Njihova snaga je udvostručena za samo tri godine!
Povećana proizvodnja iz hidro i solarnih elektrana je snizila zavisnost Kine od fosilnih goriva tokom letnjeg elektro-energetskog špica potrošnje ali ta zavisnost je i dalje dosta visoka. U julu je električna energija iz uglja činila 65 posto ukupne produkcije, što je osam posto manje nego pre 10 godina ali i dalje dosta visoka.
Osim razvoja solarne i eolske (vetar) energije, kineska vlada računa i na nuklearne elektrane iz kojih se sada pokriva samo pet posto potrošnje. U roku od deset godina planira se da se poveća broj nuklearnih blokova za 60 (26 se već gradi).
