Zašto su francuski nuklearni reaktori EPR noćna mora za kupce: problemi sa bezbednošću, odlaganja rokova i poskupljenja

Nuklearni reaktor EPR (evropski reaktor pod pritiskom) u atomskoj centrali u Flamanvilu na severu Francuske, automatski se isključio 4. septembra, samo dan nakon puštanja u rad, iako ga francuski predsednik Makron reklamira kao najviši domet civilne nukelarne tehnologije.

Malo je onih koje je to iznenadilo jer je nuklearni reaktor treće generacije zapravo francuski državni projekat koji od početka posrće, a najžešći kritičari čak tvrde da je to jednostavno - propali državni projekat.

Posrtanje „evropskog reaktora“

Kada je 2007. počela izgradnja u Flamanvilu u Normandiji, inženjeri su obećali puštanje u rad 2012. i račun od 3,3 milijarde evra. Konačni trošak procenjen je na oko 19,1 milijardu, a reaktor još nije priključen na distributivnu mrežu. To bi trebalo da bude urađeno „do kraja jeseni 2024.“, precizirao je EDF.

Od početka projekat su pratili brojni problemi. Inspektori nuklearne bezbednosti, na primer, otkrili su „praznine“ u osam zavarenih spojeva na glavnoj liniji za evakuaciju pare iz reaktora i naredili zavarivačima EDF-a da izvrše popravke. Tada je Uprava za nuklearnu bezbednost naišla na „anomaliju u proizvodnji donjih zatvarača i poklopca rezervoara“ i drugih ključnih delova.

Nuklearni žandarm je naredio da se promeni poklopac, ali je dozvolio puštanje u rad reaktora. Nakon osamnaest meseci rada, usledilo je prvo gašenje zbog punjenja reaktora. EDF uverava da je sve bezbedno.

Kašnjenja i premašivanja budžeta u toku izgradnje atomske centrale u Flamanvilu doživljeni su u Francuskoj kao nacionalno poniženje. Postavljalo se pitanje kako je projekat mogao da ima tolike probleme sa tolikim francuskim znanjem u ovoj oblasti s obzirom da nuklearna energija obezbeđuje dve trećine električne energije u Francuskoj.

Serija komplikacija u Flamanvilu dovela je do mobilizacije protivnika nuklearne energije, koji su u Francuskoj decenijama bili u izolaciji, tim pre što je reč o zemlji gde čak i najlevičarskiji sindikati podržavaju izgradnju nukelarnih reaktora.

Ekolozi su tako dobili argument da osuđuju Flamanvil kao „farsu“, a EPR kao “promašaj“.

“Ništa posebno umirujuće“

Neki posmatrači, probleme u Flamanvilu tumače kao rezultat gubitka francuskih stručnjaka. Poslednji atomski reaktor koji je u Francuskoj pušten u rad datira iz 1999. godine. Bila je to poslednja faza plana, osmišljenog 1974. godine. Od tada je čitava generacija stručnih inženjera otišla u penziju, a njihovi naslednici su učili na licu mesta na gradilištu u Flamanvilu.

Prinudno isključivanje reaktora u centrali u Flamavilu nije izmaklo britanskim medijima, tim pre što je francuski energetski gigant EDF odgovoran za obnovu britanskog sektora atomske energije, počevši od elektrane Hinkli Point. Britanski Tajms odmah je zato objavio da vest iz Flamavila ne sadrži “ništa posebno umirujuće“ za Britance.

Pre nešto više od deset godina, Velika Britanija je donela odluku da budućnost svoje civilne nuklearne energije treba da poveri uglavnom Francuzima. Tadašnji predsednik Francuske Republike Nikola Sarkozi intenzivno je podržavao prodaju EPR-a Britancima, posebno tokom samita u Jelisejskoj palati u Parizu 2012. sa tadašnjim britanskim premijerom Dejvidom Kameronom.

Sarkozi je isticao da je Francuska vodeća sila u domenu izgradnje nuklearki, da je na njenoj teritoriji aktivno skoro 60 reaktora, a da nova generacija reaktora EPR - predstavlja još napredniju tehnologija od postojeće. 

Dejvid Kameron i njegova naslednica Tereza ​​Mej potpisali su ugovore za dva EPR-a, čija je izgradnja poverena konzorcijumu na čelu sa francuskim EDF-om, na mestu elektrane Hinkli Point (u Somersetu), po ceni od 18 milijardi funti (21,4 milijarde evra). Očekivalo se da će ova dva reaktora obezbediti Ujedinjenom Kraljevstvu 7% električne energije.

Izgradnja francuskih nuklearki sa EPR tehnologijom pretvoriće se, međutim, u noćnu moru kako za francuske graditelje tako i za britanske kupce.

Odlaganja i poskupljenja

Francuski EDF je 23. januara ove godine saopštio da je puštanje u rad prvog EPR nuklearnog reaktora u elektrani Hinkli Point C u Engleskoj odloženo za najmanje dve do četiri godine, a isporuka se očekuje između 2029. i 2031. godine.

„Ali ako ne možemo da pronađemo ljude dovoljno brzo, rokovi za završetak radova mogli bi dodatno da se produže“, priznala je kompanija.

Uzimajući u obzir ove nove rokove „procenjuje se da je cena projekta sada između 31 i 34 milijarde funti prema monetarnom kursu iz 2015. godine“, saopštio je francuski energetski gigant. Početna cena je dakle gotovo za dve trećine uvećala u odnosu na cenu od 21,4 milijardi evra procenjenih na početak projekta 2016.

Sa inflacijom, ovi troškovi bi mogli dodatno da porastu, a EDF bi morao da ih snosi sâm jer njegov kineski partner i akcionar CGN ne učestvuje u projektu.

Ovo nije prvi put da se završetak projekta Hinkli point pomera. Prvobitno planirano za kraj 2025. godine, puštanje u rad prvog reaktora već je odloženo za jun 2027.

Gradilište Hinkli Point  u Velikoj Britaniji očito ne napreduje bez problema, ali ipak napreduje bolje od onog u Normandiji.

Ako je to Britancima za utehu, čak i u slučaju odlaganja puštanja u rad za 2031. godinu i poskupljenja koje uz to ide -  projekat bi ipak bio daleko od fijaska u Flamanvilu.

Trenutno postoje samo tri EPR-a u svetu. Jedan je u Finskoj, koji je počeo da radi 2021. godine i to sa 12 godina zakašnjenja. Dva su u Kini: prvi je pušten u rad 2018. godine ali je morao da bude ugašen dva puta usled akumulacije radioaktivnih gasova i korozije.

Sa svoje strane, EDF je obećao Emanuelu Makronu EPR2 -  poboljšanu verziju svog EPR-a. Predsednik je već naručio šest primeraka, za ukupan iznos od 67 milijardi evra. Francuska država bi mogla da razmotri kupovinu još osam ovakvih reaktora.

Makron se, međutim, na početku svog prvog mandata 2017. obavezao da će smanjiti udeo nuklearne energije na 50 odsto francuskog energetskog miksa, što sada iznosi 65 odsto.

Odustao je od ostvarivanja ovog obećanja jer je, navodno, procenio da ono nije u skladu sa proklamovanim ciljem da Francuska smanji emisiju gasova staklene bašte za 40% do 2030. godine u odnosu na 1990. i da postigne „ugljeničnu neutralnost“ do 2050. Makron je napravio zaokret i francuska strategija je sada bazirana na većem ulaganju u atomsku energiju.