Nuklearka "Ostrvo tri milje" ponovo će raditi
Jedini kupac energije ove nuklearke biće u narednih 20 godina tehnološki gigant Majkrosfot
(ilustracija, "Ostrvo tri milje", nuklearka koja je bila zatvorena - ponovo počinje da radi, foto By United States Department of Energy - http://ma.mbe.doe.gov/me70/history/photos.htm Copyright status: Identified on DOE page as "DOE photo", i.e. not copyrighted., Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=1111348)
Kompanija "Kosntelejšn enerdži" (Constellation Energy) objavila je, kako javlja AP, planove za ponovno otvaranje nuklearne elektrane u kojoj je 1979. došlo do nejveće havarije u istoriji reaktora u Sjedinjenim Državama. Jedini kupac energije ove nuklearke biće u narednih 20 godina tehnološki gigant Majkrosfot (Microsoft).
"Ostrvo tri milje" je u zapadnom svetu možda i veći simbol rizika nuklearne energetike nego što je bila Černobilska havarija u Ukrajini. Tada je došlo do topljenja nuklearne zone u jednom od dva reaktora. Ovaj drugi reaktor je nastavio bez problema da radi više decenija, a 2019. je prestao da radi iz očito ekonomskih razloga.
Kompanija "Konstelejšn" namerava, prema svom nedavnom saopštenju, da u rekonstrukciju nedavno isključenog reaktora, uloži 1,6 milijardi dolara. Ako dobije od nuklearne kontrole dozvolu, počeće reaktor ponovo da radi najkasnije 2028.
Jedini kupac celokupne proizvedene energije biće u narednih 20 godina "Majkrosoft". Ovaj tehnološki gigant računa s daljim rastom svojih data centara za koje mora da osigura pouzdan, jevtin i idealno bezemisioni izvor energije.
"Lokalitet je bio mesto najveće havarije u industriji kada je 28-og marta oko četiri sata ujutro došlo do havarije, samo tri meseca pošto je pušten u rad. Reaktor je tada radio punom snagom (oko 97 posto kapaciteta). Uzrok havarije bio je popuštanje ventila i kvar u crpki koja je vodu prebacivala u tzv sekundarni krug u kome ne teče radio-aktivna voda.
Havarija na “Ostrvu tri milje” je značila temeljni korak ka dubljem razumevanju nuklearne energije na Zapadu, mada se po težini katastrofe ne može porediti s Černobilom. Slično kao i u havariji u Fukušimi, poslednjoj od tri velike, koje su dostigle stupanj 5 na međunarodnoj lestvici nuklearnih nezgoda, nije direktno dovela do smrtnih slučajeva.
Američka nuklearna energetika je postupno poslednjih nekoliko decenija u opadanju, kao i dugim razvijenim ekonomijama u svetu. U SAD su energetske kompanije u periodu od 2012. do 2022. zatvorile 13 reaktora, pre svega, zbog konkurencije jevtinog zemnog gasa.
Zbog rastućih potreba za energijom, kao i strahovanja od klimatskih promena, dosta država i energetskih kompanija ozbiljno razmišlja o nuklearnoj energetici. Za razliku od obnovljivih izvora, kao što su vetrenjače i solarni paneli, nuklearke mogu da proizvode energiju neprekidno i to bez ispuštanja štetnih gasova koji dovode do zagađenja i otopljavanja na planeti.
