Le Monde (Pariz): U Sloveniji čudno otkazivanje referenduma o novoj nuklearki
O projektu elektrane, koja bi se gradila na hrvatskoj granici i koja postavlja teška geopolitička pitanja, referendum je trebalo da se održi za mesec dana
(ilustracija, u četvrtak 24. oktobra, tri dana pre zvaničnog početka predreferendumske kampanje, slovenački poslanici su u poslednji čas otkazali narodno glasanje, objavljuje Mond)
Sve je izgledalo spremno. Slovenački parlament izglasao je održavanje referenduma o izgradnji nove nuklearne elektrane; izabran je datum – 24. novembar. Međutim, u četvrtak 24. oktobra, tri dana pre zvaničnog početka predreferendumske kampanje, slovenački poslanici su u poslednji čas otkazali narodno glasanje. Ako projekat atomske centrale opstane - stanovništvo neće glasati, bar ne u dogledno vreme.
Nuklearka Krško, na granici Slovenije i Hrvatske (Autor: MORS - slovenskavojska.si, CC BY 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=11561335)
Nuklearka i politika
Zvanično, obrt je usledio nakon što je u medije procurio snimak razgovora dvojice poslanika iz suprotstavljenih partija – jednog iz vlasti, drugog iz opozicije – koji raspravljaju o najboljem načinu da parlament odobri organizaciju referenduma. To nije protivzakonito, ali je u javnom mnenju izazvalo negativne reakcije zbog utiska da je reč o malim prijateljskim pogodbama.
„To je ostavljalo utisak netransparentnog i nedemokratskog procesa“, osuđuje Matej Tasner Vatovec, poslanik Levice, jedini koji je tražio da se na referendumu glasa “protiv“ .
Pravi problem je, međutim, bio na drugom mestu. Ankete su poslednjih godina govorile da dve trećine ispitanika podržava ovu nuklearnu elektranu, ali je ta podrška sad spala na 59 odsto. Gospodin Vatovec kaže da u razgovorima u četiri oka već nekoliko nedelja pristalice nuklearnog programa ne kriju izvesnu nelagodnost:
„Ono što je trebalo da bude tehničko, finansijsko i ekološko pitanje - postalo je politička tema“, uzdiše jedan viši rukovodilac u nuklearnom sektoru.
Ovaj fijasko posledica je pre svega dve izuzetne slike ovog projekta. S jedne strane, on je džinovskih razmera u odnosu na činjenicu da je ovo mala balkanska zemlja od 2,1 milion stanovnika. U zavisnosti od snage nuklearke koja bude izabrana, između 1.000 i 1.600 megavata, procenjuje se da će cena izgradnje iznositi između 9,5 i 15,4 milijarde evra, što predstavlja 25 odsto BDP-a zemlje. Ova će cena porasti za trećinu ako se uzmu u obzir i troškovi finansiranja. S druge strane, elektrana se gradi u Krškom, na samoj granici sa Hrvatskom što čini stvar veoma komplikovanom u geopolitičkom smislu.
„Kada se umeša politika, to sve komplikuje“.
Mali rat - samo početak problema
Ovaj mali slovenački gradić bez mnogo šarma nalazi se na nekoliko kilometara od Hrvatske. Tu je 1983. godine izgrađena prva nuklearna elektrana. Njena izgradnja je bila u znaku geopolitičkog balansiranja: u srcu tadašnje Jugoslavije, američka tehnološka elektrana kompanije Vestinghaus (Westinghouse), podignuta je - usred Hladnog rata - u jednoj komunističkoj zemlji. Učešće po 50% Slovenije i Hrvatske, koje su bile deo iste zemlje, izgledalo je sporedno.
Manje od decenije kasnije, 1991. godine, problem je postao veliki. „Bila je to prva nuklearna elektrana u istoriji koja se nalšla u zoni sukoba“, napominje Tomaž Žagar, predsednik Nuklearnog društva Slovenije. Zemlja je tek stekla nezavisnost i počeo je rat protiv jugoslovenske vojske.
„Preduzeli smo preventivne mere i isključili postrojenje“, priseća se Stane Rozman, koji je tada bio njen direktor.
Bitka je, koja nije bila preterano strašna, trajala je samo deset dana, okončavši se osamostaljenjem Slovenije. Ovo je bio samo početak problema.
„Postalo je jasno da su potrebna velika ulaganja u generatore pare“, priseća se g. Žagar. Ali ko treba da plati? Hrvatska, tada u ratu, ili Slovenija? “Moramo sačekati međunarodne arbitraže, ratifikovane 2003. godine, da se to pitanje reši. Danas je sve podjednako podeljeno između dve zemlje: proizvodnja električne energije, vlasništvo nad elektranom, proces odlučivanja...
Raspodela investicija
Ostaje suštinsko pitanje: elektrana proizvodi 20% električne energije u Sloveniji i 15% u Hrvatskoj. Radni vek ove nuklearke ističe 2043. godine. Slovenačka elektroprivredna kompanija “Gen energija” vodi projekat njene zamene. Proučavaju se tri tehnologije: američkog Vestinghausa, koja ima prednost jer je izgradila sadašnju elektranu; hidro i nuklearna energija Koreje; i (francuski) EDF, koji – čini se – ima najmaje šanse.
Raspodela investicija između Hrvatske i Slovenije ostaje predmet sporenja. „Slovenija mora da ima većinu“, kaže Dejan Paravan, generalni direktor “Gen energije”.
„Hoćemo 50%“, uzvraća izvor u hrvatskoj vladi.
Upravo u ovim nejasnim uslovima pripreman je referendum – nije bilo odlučeno koja će tehnologija biti izabrana, cena je bila samo indikativna, a raspodela investitora nepoznata. Vlasti su tražile od Slovenaca da potpišu „blanko ček“, smatraju protivnici referenduma.
Uprkos otkazivanju glasanja, „Gen energija“ nastavlja pripremne studije. Čini se da je referendum odložen barem do kraja poslaničkog mandata, početkom 2026. Ipak ostaje moguće da će biti održan u vreme kada bude donošena konačna odluka o investicijama, zakazana za 2028. godinu.
