Mediji o sporu između Pariza i Berlina: naelektrisana atmosfera zbog nukelarne energije

Francuska i Nemačka ne uspevaju da se dogovore o merama koje treba preduzeti za regulisanje cena energije. Za međunarodnu štampu, njihova neslaganja odražavaju politiku „svako za sebe“ koja je na snazi sa obe strane Rajne. Budućnost evropske industrije je u velikoj meri u rukama Nemačke i Francuske, ali ove dve države nisu u slozi po pitanju energije – prenosi pariski Kurie Enternasional.

„Pariz i Berlin ne mogu da nađu zajednički jezik o tome da li i kako da daju – ili ne – subvencije preduzećima i da im pomognu da plate račune za struju”, ocenjuje Politiko https://www.politico.eu/newsletter/brussels-playbook/the-next-franco-german-subsidy-spree/ u evropskom izdanju, u izveštaju posvećenom Evropskoj uniji.

Nemci ugroženi od SAD, a sada i Francuske…

Poslednje evropske subvencije koje, kao izuzeće od pravila, omogućavaju regulisanje nacionalnih energetskih tržišta uskoro ističu.

Pariz zahteva sprovođenje novih mera za promovisanje nuklearne energije dok je Nemačka zatvorila svoju poslednju atomsku centralu početkom godine.

Berlin strahuje da će Francuska privući mnoge nemačke kompanije na svoje tlo nudeći im jeftiniju struju proizvedenu u nuklearnim elektranama.

„Već je dovoljno teško boriti se protiv konkurencije iz Sjedinjenih Država, gde je energija mnogo jeftinija nego ovde“, objasnio je visoki nemački zvaničnik za Politico. „Ako Francuska počne da radi isto, to će potpuno promeniti situaciju.“

Pariz, međutim, smatra da Nemci ne bi trebalo da nameću svoju viziju energetske tranzicije ostatku Evrope.

„Bila bi istorijska greška lišiti se nuklearne energije ili usporiti ulaganja u nuklearnu energiju ili nuklearne inovacije u Evropi“, izjavio je Emanuel Makron 28. avgusta, tokom ambasadorske konferencije https://www.elysee.fr/emmanuel-macron/2023/08/28/conference-des-ambassadrices-et-des-ambassadeurs-le-discours-du-president-emmanuel-macron On je ocenio da treba raditi na tome da Nemačka po ovom pitanju promeni mišljenje.

Da li će nemačka država pomoći

Pregovori su utoliko teži što Nemci ne uspevaju da se usaglase između sebe. U Nemačkoj, moguća kontrola cena energenata „deli političke i ekonomske sfere“, ocenjuje berlinski list Kapital.

Čak i unutar vlade Olafa Šolca, liberali se direktno protive subvencijama za struju jer ih smatraju prevelikim troškom za državni budžet koji je već pretrpeo udar u vreme pandemije, a zatim i zbog rata u Ukrajini. Nasuprot tome, njihovi partneri iz redova „zelenih“ mesecima mole za podršku nemačkim kompanijama koje trpe zbog energetske krize.

„Ostaje da se vidi gde će se Šolc postaviti u ovoj debati“, komentariše Handelsblat https://www.handelsblatt.com/unternehmen/energie/energie-industriestrompreis-wird-zum-naechsten-grossen-ampel-konflikt-/29351222.html  Socijaldemokratski kancelar je od 24. avgusta pod pritiskom sopstvene stranke da blokira cenu struje od 5 centi po satu.

Najavio je primenu poreskih olakšica namenjenih privredi, ali je objasnio i da ne želi da na veštački način podržava industriju na duži rok. Ali „ono što bi na prvi pogled moglo da izgleda kao kategorično odbijanje predloga „zelenih“ moglo bi da se uklopi sa zahtevima Socijaldemokratske partije (SPD) koja traži da država dodeljuje pomoć u jasno ograničenom vremenskom roku. Takvo rešenje bi značajno ublažilo tenzije sa Francuskom“.

Upozorenje francusko-nemačkom paru

Ako se Pariz i Berlin na kraju slože, cenu bi mogle da plate manje bogate zemlje Evropske unije, ističe Politiko. Mnoge nemaju sredstava da podrže industriju, kao što to mogu da učine ove dve zapadnoevropske sile.

Politiko se stavlja na stranu „žestokih branilaca slobodnog tržišta – koji su sve više skrajnuti (unutar Evropske komisije)“ i upozorava francusko-nemački “par“:

„Ako Pariz i Berlin uđu u takve sisteme subvencija, oni će ugroziti jedinstveno evropsko tržište i izazvaće nepoverenje malih država članica, uz opasnost da izazovu nove trgovinske ratove.“