Svetska litijumska groznica koncentrisana u Južnoj Americi
Najveće rezerve na svetu nalaze se u južnoameričkom trouglu Bolivija-Argentina-Čile a ključ tog bogatstva drži Kina koja je pozicije u ovom južnoameričkom regionu gradila celu deceniju
Usled energetske transformacije i trke za prvenstvo u zelenim tehnologijama, svet doživljava novu vrstu zlatne groznice. Sada se, međutim, radi o metalu čije najveće rezerve na svetu (oko 60 posto) su koncentrisane i nalaze se u južno-američkom trouglu Bolivija-Argentina-Čile. Ključ ovog bogatstva, kako piše Rojters, drži Kina koja je pozicije u ovom južnoameričkom regionu gradila celu deceniju, dok je Zapad spavao.
Australija najviše iskopava a Kina najviše prerađuje
Cene litijuma poslednje dve godine dramatično su porasle tako da ih sadašnji pad nije ni približio ranijem nivou. U Kini se, inače, sada prerađuje skoro dve trećine svetskog litijuma, a njene rudarske firme nastoje da pronađu nova nalazišta jer ih na svojoj teritoriji nema mnogo. Prema podacima svetskih geoloških instituta, Srbija je na 12-om mestu u svetu sa rezervama litijuma ali zasad se još ne zna šta će biti s njima.
Eksploatacija litijuma je i dalje u relativno ranom stadijumu. Samo nekoliko zemalja, prema podacima OUN, eksploatiše onoliko sirovina koliko bi to odgovaralo rezervama koje ima. Australija, na primer, ima osam procenata svetskih rezervi ali je u globalnoj produkciji 2021. učestovala sa skoro polovinom.
Sa južnoameričkog trougla najdalje je napredovao Čile koji svetu isporučuje čak četvrtinu svetskog litijuma. Istovremeno, Bolivija koja ima najbogatija nalazišta, gotovo da ih dosad nije ni takla...
Kinezi počinju u Boliviji
Konzorcijum kineskih firmi, na čelu sa baterijskim gigantom Kontemprorari tehnodžikal (CATL-Contemporary Amperex Technology), u januaru je pobedio na konkursu za gradnju dva zavoda za proizvodnju litijuma u Boliviji, gde je porazio ponude američkih, ruskih i drugih firmi, među njima i iz Kine. U prvoj fazi CATL treba da investira u projekt milijardu dolara, od čega deo ide za gradnju puteva i druge infrastrukture.
"Danas počinje era industrijalizacije bolivijskog litijuma", izjavio je šef ove firme Luis Arse (Arce).
Svaki novi zavod trebalo bi ubuduće da proizvodi godišnje po 25 hiljada tona litijuma. Ima, međutim, i pesimista koji upozoravaju na političku nestabilnost i otpor lokalnog življa što je u prošlosti često zaustavljalo realizaciju sličnih projekata. Treba imati u vidu i zahtevnost eksploatacije litijuma koja je u Boliviji dosad bila manje efektivna nego na drugim nalazištima. Kineski stručnjaci bi hteli da meki i laki metal dobijaju direktnom ekstrakcijom (DLE), smatranom za ekološkiju alternativu od klasičnog načina koji zahteva ogromne količine vode što izaziva proteste lokalnih žitelja i vlasti.
Peking, inače, kao protivtežu ovakvim invazivnim metodama istovremeno - u ovim zemljama, u cilju nekakve ravnoteže - investira i u zelene energetske izvore. U Brazilu Kinezi su započeli i proizvodnju elektromobila, ukratko, nastoje da u svakom pogledu prodru u Južnu Ameriku, poznatu po rudnom bogatstvu. Na tome, kako oni to čine, mogli bi dosta da nauče njihovi konkurenti sa Zapada...
