Figaro o projektu rudnika litijuma koji će Francuskoj obezbediti “industrijski suverenitet“: Da ne prođu kao Rio Tinto u Srbiji?

“Projekat od ogromnog značaja za nezavisnost Francuske i za obezbeđivanje njenog industrijskog suvereniteta“ - ovako je početkom nedelje francuska grupa Imeris, specijalista za industrijske minerale, najavila pokretanje projekta iskopavanja litijuma na svojoj lokaciji u Bovoaru, u regionu Alie u centralnom delu zemlje.

„Cilj nam je da dostignemo proizvodnju od 34.000 tona litijum hidroksida godišnje, što bi omogućilo opremanje 700.000 električnih vozila“, rekao je Alesandro Daca, generalni direktor grupe.

Hvalospevi industrijskom suverenitetu

Sa opšte usvojenom strategijom razvoja električnih automobila litijum je poslednjih godina postao strateška sirovina.

“Ultra lagan metal i električni provodnik, neophodan je za pravljenje čuvenih litijum-jonskih baterija. Iako postoji nekoliko tehnoloških varijanti baterija, sve one koriste litijum. U bateriji od 50 kwh, kojom se opremaju automobili srednje veličine, potrebno je 40 kilograma litijuma“, precizirao je Alesandro Daca.

Sudeći po izveštavanju francuskih medija, vreme hvalospeva globalizaciji i tržištu bez granica je prošlo, iako su to pravila upisana u evropski ustav - Lisabonski ugovor. Sada su na redu hvalospevi ekonomskom ili preciznije “industrijskom suverenitetu“. O tome u najpohvalnijem tonu izveštava pariski konzervativni dnevnik Figaro čiji je vlasnik grupa Daso - najveći proizvođač oružja i vojne avijacije u Francuskoj: 

“Posle zdravstvene krize, evropske zemlje su postale svesne značaja industrijskog suvereniteta. Proizvođači automobila ulažu u proizvodnju motora i električnih vozila na Starom kontinentu. Projekti giga-fabrika baterija su se umnožili poslednjih godina u Evropi, uključujući tri u Francuskoj. Potrebno je, međutim, obezbediti i siguran pristup sirovinama - kobaltu, niklu, manganu i litijumu“.

List citira izveštaj koji je u januaru vladi podneo Filip Varen, bivši direktor PSA i France Industrie: „Snabdevanje metalima će biti kritično u kontekstu prelaska sa ekonomije zasnovane na ugljovodonicima na ekonomiju zasnovanu na metalima”.

Danas svetsko snabdevanje litijumom uglavnom obezbeđuju Australija (48%), Čile (22%) i Kina (17%). Nekoliko stotina tona dolazi iz Portugala ali njihov kvalitet nije dovoljan za snabdevanje proizvođača baterija.

Većina evropskih proizvođača automobila jeste potpisala dugoročne ugovore o snabdevanju sa proizvođačima metala van Evrope ali ih to ne štiti od geopolitičkih turbulencija - ocenjuje list i predviđa da će potražnja za litijumom eksplodirati u narednim godinama, sa porastom prodaje električnih automobila.

Evropske rezerve i rast tražnje

Evropa je za 2035. planirala potpuni prekid prodaje novih automobila opremljenih motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Konsultanti BCG procenjuju da će potražnja za litijumom 2030. godine biti 2,2 miliona tona širom sveta dok danas iznosi jedva 100.000 tona - prenosi Figaro.

“Stoga je neophodno eksploatisati evropske rezerve. Zato što postoje. Mnogi projekti su u razvoju na Starom kontinentu. Problem je što ih je teško sprovesti. Najveći takav projekat je u Srbiji, a otkazan je posle lokalnih protesta. Sledeći, u Nemačkoj, zasnovan je na potpuno novim tehnologijama“, izveštava ovaj list.

Ovo nije slučaj sa Imerisom. Danas grupa upotrebljava za detektovanje nalazišta litijuma - kaolin, koji se koristi za posuđe ili pločice, i koji postoji na Imerisovoj lokaciji u Bovoaru. Od studija koje je 1960-ih sproveo BRGM (Biro za geološka i rudarska istraživanja), znamo da litijum postoji ispod kamenoloma kaolina. Tokom protekle dve godine, Imeris je odlučio da investira kako bi utvrdio tačan potencijal nalazišta.

„Prve studije BRGM-a govore o nalazištu od 320.000 tona litijuma“, objasnio je Alesandro Daca, “Studije koje smo sproveli omogućile su nam da utvrdimo da je reč o najmanje milion tona što predstavlja dvadeset pet godina proizvodnje. Sedimenti sežu i dalje. Moramo da sprovedemo dodatna istraživanja da bismo utvrdili njegovu tačnu veličinu.“

Imeris je najavio da će pored samog rudnika izgraditi i fabriku za transformaciju litijevog liskuna u litijum hidroksid, prah koji se može koristiti direktno u giga-fabrikama baterija.

Obećanje „ekološkog rudarenja“

“Biće uloženi veliki napori da se minimizira uticaj projekta na životnu sredinu. Rudarstvo će tako biti potpuno podzemno (dubinoa između 75 i 350 metara), što će smanjiti otisak i prašinu koja se stvara. Sva rudarska mehanizacija će biti električna. Biće postavljen cevovod između rudnika i prve tačke utovara na ivici železničke pruge, što će omogućiti da se litijum otpremi u fabriku za preradu. Ovaj drugi, koji se nalazi stotinak kilometara od rudnika, biće postavljen u jednoj od unapred odabranih veštačkih industrijskih zona“, izveštava Figaro.

„Mi ćemo poštovati kriterijume odgovornog rudarenja, iz okvira koji podržavaju australijske, kanadske i južnoafričke rudarske grupe koje je preporučio Filip Varen u svom izveštaju“, dalje precizira Alesandro Daca.

Puštanje u rad fabrike je zakazano za 2028. godinu. Menadžeri Imerisa se nadaju da projekat ima dovoljno prednosti da prevaziđe protivljenje koje će se neizbežno pojaviti. Pored ekoloških napora, prednost predstavlja činjenica da već postoji dugogodišnji kamenolom u kome će se nalaziti rudnik. Grupa se takođe u velikoj meri oslanja na podršku javnih vlasti.

„U Francuskoj imamo rudnike litijuma i razvijaćemo ih zahvaljujući novom rudarskom kodeksu; to je ključno za naš suverenitet“, objasnio je predsednik Emanuel Makron u intervjuu za ekonomski dnevnik Lezeko.

Očekivanje velike zarade

Ovaj projekat predstavlja kolosalnu investiciju za Imeris, oko milijardu evra, uz otvaranje 1.000 direktnih radnih mesta. Grupacija je već uložila oko 30 miliona evra kako bi sprovela istraživanja i uradila prve preliminarne studije na projektu. Tada će morati precizno da se odredi veličina ležišta i tačna lokacija.

Imeris planira da ovaj rudnik smesti u posebnu za to namenjenu strukturu i da uspostavi namensko finansiranje. Državne vlasti bi mogle da učestvuju u operaciji kao i kupci, posebno proizvođači automobila.

“Troškovi proizvodnje francuskog litijum hidroksida trebalo bi da budu između 7 i 9 evra po kilogramu. Prodajna cena litijuma je trenutno oko 70 evra po kilogramu. Sa ovim cenama, godišnji promet koji ostvari samo ovaj rudnik trebalo bi da se približi sumi od 2,4 milijarde evra. Projekat bi stoga trebalo da bude veoma isplativ, uprkos amortizaciji investicije“, piše Figaro.

List ipak ukazuje da pored svih ovih prednosti sa stanovišta biznisa, uopšte nije sigurno da li će Imeris moći da privede kraju projekat ekstrakcije litijuma u Alieru, dodajući da “ništa nije izvesno“. U Francuskoj, kao i u ostatku Evrope, već se čuju negodovanje i osude nekoliko projekata za eksploataciju nalazišta litijuma.

Otkazivanje planiranih rudnika

Ne postoji garancija da ekološke organizacije neće ustati protiv projekta. Dok je Imeris najavio da će rudnik usvojiti međunarodne standarde za smanjenje toksičnih ispuštanja i minimiziranje potrošnje vode, neki su već žestoko protiv.

„Moramo prestati sa mitom o čistom rudniku! Sve je u komunikaciji i prikazivanju stvari. Ne znamo kako da izvučemo materijal iz podzemlja na čist način, jer rudnik uvek uključuje veliko postrojenje za hemijsku preradu u blizini, što dovodi do eksploatacije, a na kraju i zagađenja vode i velikih količina otpada sa kojima ne znamo kako da upravljamo“, protestovao je Antoan Gate, potpredsednik oragnizacije  Francuska prirodna okolina (FNE).

“Nekoliko projekata je nedavno otkazano zbog protivljenja nevladinih organizacija i lokalnog stanovništva. Kompanija Rio Tinto, koja je planirala da u dolini Jadra, u Srbiji, postavi najveći program vađenja litijuma u ​​Evropi, morala je krajem 2021. godine, neposredno pred predsedničke izbore, da se ustukne pred narodnim suprotstavljanjem. Narod je postavio blokade na putevima kako bi ukazao na uticaj ovog projekta na životnu sredinu“, podseća Figaro.

U Portugalu, gde se veruje da su rezerve litijuma devete po veličini u ​​svetu, u najvećem otvorenom rudniku u zapadnoj Evropi, trebalo je da počnu 2026. godine u selu Kovas de Barozo. Radovi su obustavljeni nakon brojnih protesta.

U Bretanji u Francuskoj, nalazište od 66.000 tona litijuma otkriveno je 2018. godine u Tregeneku, od strane BRGM (Biroa za geološka i rudarska istraživanja). Ali lokalni izabrani zvaničnici se protive projektu eksploatacije na ovoj lokaciji.

Potražnja za litijumom se nastavlja

“Ipak, želja za razvojem električnih vozila vrlo brzo će dovesti do eksplozije potražnje za litijumom. Evropa danas zavisi od velikih proizvođača: Australije, Latinske Amerike i Kine, koje su daleko od toga da svi pravilno eksploatišu svoja nalazišta“, izveštava Figaro.

Evropski kontinent ima neiskorišćene resurse litijuma, ocenjuje Evropska alijansa za sirovine (ERMA). To je slučaj u Portugalu, Nemačkoj, Austriji i Finskoj.

Najuspešniji projekat vezan je za nalazište 600 km od Helsinkija, a proizvodnja bi mogla da počne 2024. godine. Francuska, sa svoje strane, ima rezerve u Alzasu, Overnji i Bretanji, navodi BRGM.

U Evropi je u toku desetak projekata rudarenja litijuma. Zbog gašenja kompanije Rio Tinto u Srbiji, kompanija Imeris postaje druga po veličini, iza startap kompanije Vulkan u Nemačkoj, koja za eksploataciju koristi slane rastvore iz doline Rajne.

U Češkoj, Australian European Metals radi na projektu u bivšim rudnicima kalaja Činovec, severno od Praga. U Austriji - rudnik Volfsberg, 270 kilometara od Beča.

Evropa takođe traži ekološke alternative – tvrdi Figaro. Takav je slučaj sa “zelenim litijumom“, ekstrahovanim iz geotermalnih izvora. Projekat EuGeLi, koji vodi Eramet, u Alzasu, se pokazao efikasnim, ali dobija litijum koji je i dalje preskup – izveštava Figaro.