Za prelazak na nultu emisiju ugljenika više rudarenja je neizbežno

Stručnjaci za resurse kažu da trenutna zaliha različitih metala i minerala ne može da podrži globalnu ekonomiju koja teži nultoj emisiji ugljenika. Tvrde da stope eksploatacije moraju biti povećane, makar na kratke staze. Vremenom, recikliranje velikih razmera bi trebalo da zadovolji potražnju za ključnim sirovinama, poput litijuma, predviđa BBC.

Nove rudarske inicijative se često susreću sa otporom zbog negativnih uticaja koje mogu imati na širu okolinu i po zdravlje. A neke aktivnosti su privukle poseban gnev zato što su postale povezane sa zlostavljanjem radnika.

Međutim, profesor Ričard Herington i njegove kolege veruju da je potrebno pokrenuti hitan razgovor o tome gde i kako treba praktikovati novu eksploataciju koja je neizbežna.

"Javnost trenutno nije u stanju da razume sve što zelena ekonomija donosi“, izjavio je Herington za BBC , koji rukovodi Odsekom za nauke zemlje u Prirodnjačkom muzeju u Londonu.

Prema njegovom objašnjenju, pre svega se može govoriti tek o kratkoročnom povećanju rudarenja, ali to zahteva brzu akciju, jer je jasno da “ako se emisije sada ne smanje, to će predstavljati problem u budućnosti“.

Stručnjaci smatraju da će do 2035. godine stvoriti održiv izvor recikliranog metala i da će morati da se u određenoj meri nastavi sa rudarenjem. (Izvor: Pixabay)

Put ka klimatskoj neutralnosti

Vlade širom sveta ubrzano postavljaju ciljeve za transformaciju svojih ekonomija tako da više ne doprinose zagrevajućim gasovima u atmosferi, ili preciznije, da budu klimatski neutralne.

Put ka tom cilju će značiti izbacivanje iz upotrebe motora sa unutrašnjim sagorevanjem i drastično povećanje tehnologija obnovljive energije, poput vetra i solarne energije.

Na primer, Velika Britanija želi da sva nova vozila budu električna počev od 2030. godine.

Ipak, kako se sada procenjuje, prelazak sa 31,5 miliona benzinaca i dizelaša u Britaniji na flotu električnih vozila na baterije, zahteva 207.900 tona kobalta, 264.600 tona litijum karbonata, 7.200 tona neodijuma i disprozijuma, i 2.362.500 tona bakra. Sve to je dvostruko više od godišnje svetske proizvodnje kobalta, koji se koristi u elektrodama za baterije, uključujući i godišnju svetsku proizvodnju neodijuma, za pravljenje magneta za električne motore, uz tri četvrtine svetske proizvodnje litijuma, kao elektrolita za baterije.

Zamenjivanje oko 1,4 milijardi vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje širom sveta zahteva 40 puta više ovih količina, i to bez uzimanja u obzir potrebe za metalima i mineralima svih vetroturbina i solarnih elektrana.

"Mislim da ćemo do 2035. godine imati dobar izvor recikliranog metala, moraćemo da nastavimo određenu stopu rudarenja", rekao je Herington.

Očekuje da će se do 2050. godine izgraditi održiva cirkularna ekonomija, “tako da većina, ako ne sve ono što nam je potrebno, može da dolazi od metala koje smo već ekspolatisali i koji su već iskorišćeni u proizvodima i tehnologijama“.

Tim britanskih profesora veruje da je moguće da evropske zemlje žele da rudarenje dovedu bliže Starom kontinentu. (Izvor: Pixabay)

Povećanje rudarske aktivnosti je veliki izazov

Dakle, kako treba povećati rudarenje? I gde to treba da se uradi, pitanja su koja otvara BBC i ocenjuje da na na ni jedno od njih nije lako dati odgovor.

Uzmite u obzir trenutnu situaciju zbog proširenja rudarenja na morsko dno. Neke automobilske kompanije kažu da neće prihvatiti nijedan proizvod iz okeana, zbog štete koju ovo može proizvesti za morsku okolinu.

Trenutno, metali i minerali se često dobijaju iz zemalja koje nisu glavni potrošači ovih sirovina. To uključuje grafit. Dve trećine godišnje svetske proizvodnje dolazi iz rudnika u Kini. Slična proporcija je sa svetskom proizvodnjom kobalta koji dolazi iz Demokratske Republike Kongo.

Tim profesora Heringtona veruje da evropske zemlje možda žele da dovedu rudarenje bliže kući. Ovime bi u najmanju ruku bolje osigurali snabdevanje, i imali veću kontrolu nad onim aspektima (otpad, izrabljivanje radnika...) svetske rudarske industrije koji su previše često naštetili njenoj reputaciji.

Komentarišući ovo, Endru Bladvort, iz Britanskog geološkog zavoda, saglasan je sa analizom profesora Heringtona, ali ukazuje da je "možda najveći problem vreme istraživanja“.

"Potrebna je decenija ili više nakon pronalaska materijala da se uopšte počne sa eksploatacijom“, procenio je Bladvort, koji smatra i da nije sve do rudnika, nego do celog lanca snabdevanja.

Dakle, kako je predočio, "čak i kada eksploatišete litijum i dalje morate da prođete kroz preradu, sve hemijske tretmane, da biste došli do tačke gde možete da pravite baterije.

Analiza profesora Heringtona, objavljena u naučnom časopisu "Nature Reviews Materials“, prvi je u nizu naučnih radova koje sa kolegama piše od konferencije o rudarstvu održane u Prirodnjačkom muzeju prošlog decembra, podseća BBC.