Globalna potrošnja uglja na istorijskom maksimumu
Potrošnja uglja u svetu će ove godine dostići najviši nivo u istoriji, jer će prvi put premašiti 8,0 milijardi tona u jednoj godini, a time i prethodni rekord iz 2013. godine, objavila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA). U Godišnjem izveštaju o tržištu uglja IEA se takođe predviđa da će potrošnja uglja ostati na tom nivou do 2025. godine, jer smanjenje korišćenja ovog energenta u razvijenim zemljama neutrališe kontinuirano snažna tražnja u azijskim ekonomijama u razvoju, preneo je Rojters. (Foto: Pixabay)
Globalna potrošnja uglja će u ovoj godini biti veća za 1,2 odsto u odnosu na 2021. godinu, zbog energetske krize, saopštila je u petak Međunarodna agencija za energiju (IEA).
Takođe se procenjuje da će upotreba uglja za proizvodnju električne energije, najvećem sektoru potrošnje ovog energenta, porasti za nešto više od 2 odsto u 2022. godini.
Istovremeno se međutim predviđa da će potrošnja uglja u industriji pasti za više od 1, 0 odsto zbog pada proizvodnje gvožđa i čelika usled ekonomske krize, navela je IEA u izveštaju, a prenosi energetski portal Oilprice.
(Foto: Pixabay)
Porast cena prirodnog gasa i smanjenje dotoka ruskog gasa doprineli su u velikoj meri da ove godine dođe do veće potrošnje uglja, kao jeftinijeg energenta, posebno u Evropi, navodi se u izveštaju IEA. Tokom godine se ipak beleži veća potrošnje oba ova energenta, jer rast energije dobijene iz sunca i vetra nije bio dovoljan da u potpunosti nadoknadi nižu proizvodnju hidro i nuklearne energije u Evropi.
To znači da ce ugalj i dalje biti najveci pojedinačni izvor emisije ugljen-dioksida u globalnom energetskom sistemu, ističe IEA , prenosi Rojters.
Procenjuje se da će najveći porast potražnje za ugljem biti zabeležen u Indiji, 7,0 odsto, zatim u Evropskoj uniji gde se očekuje rast od 6,0 procenata, kao i Kini od 0,4 odsto.
Kina, Indija i Indonezija, tri najveća proizvođača uglja, će ove godine ce dostići rekorde proizvodnje, ali uprkos visokim cenama i dobrim maržama za proizvođače uglja, nema znakova povećanja investicija u izvozno vođene projekte uglja, navodi se u izveštaju IEA i ističe da takav trend ukazuje na oprez investitora i rudarskih kompanija prema srednjoročnim i dugoročnim izgledima za ugalj.
“Potražnja za ugljem ne posustaje i verovatno će dostići najviši nivo ove godine, povećavajući globalne emisije. U isto vreme, postoji mnogo znakova da današnja kriza ubrzava primenu obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i parnih pumpi, što će ublažiti potražnju za ugljem u narednim godinama”, ocenio je povodom izveštaja Keisuke Sadamori, direktor za energetska tržišta i bezbednost Međunarodne agencija za energetiku (IEA).
Agencija predviđa i da će proizvodnja uglja dostići vrhunac sledeće godine, da bi do 2025. trebalo da padne ispod nivoa zabeleženog 2022. godine.
(Foto: Pixabay)
Srbija je šesta po proizvodnji električne energije iz uglja
Prema nešto ranije iznetim podacima Međunarodne agencije za energetiku (IAE), od 40 zemalja sa najvećim udelom uglja u proizvodnji električne energije Srbija je na šestom mestu.
Prva je Bocvana koja skoro 100 odsto električne energije dobija iz uglja, sledi Kosovo, koje IAE izdvaja kao posebnu državu, iako je južna pokrajina deo Srbije, sa oko 95 odsto, Južna Afrika 93 odsto, Mongolija 85, Indija oko 75, do Srbija ima udeo uglja u proizvodnji elektrilne energije od oko 70 procenata. Manje od Srbije energiju u termoelektranama proizvodi BiH, Poljska, a i Maroko.
Kako se navodi u istom izvešaju IAE, Kosovo ima međunarodnu obavezu da ne gradi termoelektrane na ugalj, dok Srbija i BiH nemaju sličnih ograničenja u vezi sa ugljem.
Srbija je zapravo u grupi od šest zemalja koje se nisu obavezale da postepeno napuštaju ugalj, niti je usvojen nacionalni plan za neto nula emisiju gasova staklene bašte. To isto važi za Mongoliju, BiH, Zimbabve ili Gvatemalu.
Ako se sve ovo zna, kome se u međuvremenu toliko žurilo da ugalj zameni vetrom ili suncem?
“Ako Srbija u nekom trenutku bude morala da pređe na proizvodnju zelene energije, termoelektrane (TE) ne treba gasiti već ih konzervirati, kao što je to uradila Nemačka”, rekao je za Politiku pomoćnik direktora u Sektoru za strategiju „Elektroprivrede Srbije” (EPS) Milan Jakovljević .
Prema njegovim rečima, potrebno je oko 300 miliona evra da se zaokruži investicioni ciklus u površinske kopove uglja.
“Taj novac je bio isplaniran u strategiji razvoja, ali nije bio obezbeđen, a da jeste sada ne bi bilo problema u proizvodnji električne energije. U međuvremenu je država iz budžeta obezbedila sredstva za rudarske projekte za koje je sada potrebno određeno vreme da se realizuju”, naveo je Jakovljević.
Da u ovom času nije dobro zatvarati termoelektrane potvrđuju i državni čelnici iz Bugarske.
Potpredsednik Vlade Bugarske Atanas Pekanov na Novoj TV izjavio da sa finansijske tačke gledišta, nema smisla trenutno zatvarati elektrane na ugalj. U Evropskoj komisiji je postavljeno da Bugarska mora da smanji za 40 odsto štetne emisije koje dolaze iz energetskog sektora do 2026. godine. Nije napisano kako bi to trebalo da se desi, da li zatvaranjem datog kapaciteta ili sezonskim radom termoelektrana na ugalj.
Izvori: Rojters, Oilprice, Politika
