Predsednik Makron - usamljeni optimista posle pada vlade: Ovih dana biće imenovan novi premijer
Francuski predsednik nije dao nijedno obrazloženje zašto bi nova vlada, čijeg će premijera uskoro imenovati, prošla bolje od ove koja je upravo pala, niti kako da Francuska reši pitanje javnog duga koji je prešao tri hiljade milijardi evra zbog čega 60 milijardi evra godišnje mora da plaća samo za kamate
(Pariz, 05.12.2024 - francuski predsednik Emanuel Makron obratio se naciji prvi put pošto je premijer Mišel Barnije smenjen, FoNet/AP)
Posle izglasavanja nepoverenja vladi u francuskom parlamentu, predsednik Makron sinoć se obratio naciji i najavio da će u toku narednih dana imenovati novog premijera.
On je rekao da će nova vlada, koju je nazvao “vladom od opšteg interesa“, biti operativna već polovinom ovog meseca.
Ocenio je da je vlada premijera Barnijea pala jer su se u parlamentu krajnja levica i krajnja desnica udružile u “anti-republikanski front“.
Povodom poziva da dâ ostavku, na čemu posebno insistira krajnja levica, Makron je poručio da će ostati na predsedničkoj funkciji do kraja svog mandata - koji ističe 2027. godine.
Nisu se ispunila očekivanja dela javnosti da će Makron priznati da je pogrešio kada je letos doneo odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, pošto je njegova stranka prethodno pretrpela poraz na izborima za Evropski parlament.
Posledice te odluke su teške: u sadašnjem francuskom parlamentu nijedan od tri glavna politička bloka nema većinu sedišta, a umesto političkih kompromisa vladaju podele.
Svoje obraćanje francuski predsednik je završio u optimističkom tonu, poručujući da će Francuzi moći da prevaziđu političku krizu kao što su mogli da organizuju uspešne Olimpijske igre i da obnove katedralu Notrdam.
Predsednik Makron deluje kao usamljeni optimista posle pada vlade u Francuskoj. On, međutim, nije pružio nijedno obrazloženje zašto bi nova vlada, čijeg će premijera uskoro imenovati, prošla bolje od ove koja je upravo pala, niti kako će Francuska da reši pitanje javnog duga koji je prešao tri hiljade milijardi evra zbog čega 60 milijardi evra godišnje mora da plaća samo za kamate.
Glasanje o poverenju vladi stavljeno je u sredu na dnevni red francuskog parlamenta na inicijativu krajnje levice koja je pri tom znala da će dobiti podršku krajnje desnice. U Parlamentu bez većine, ovaj prigodni savez bio je neophodan da bi vlada pala.
Francuska je tako ostala i bez vlade i bez budžeta za iduću godinu.
Finansijska tržišta još nisu reagovala, ali je agencija Mudis (Moody's), koja ocenjuje platnu sposobnost država, objavila jutros da je pad vlade u Francuskoj “smanjio verovatnoću konsolidacije javnih finansija“.
Francuska je duboko zakoračila u političku nestabilnost koja potencijalno može da postane dramatična na ekonomskom, političkom pa i bezbednosnom planu.
Šarl d Kurson, doajen parlamenta i ugledni predsednik skupštinskog odbora za finansije, u toku jučerašnje burne debate u Parlamentu zato je upozorio:
“Ako vlada padne demokratski izlaz iz krize biće nemoguć“.
Sa krajnje podeljenim parlamentom, bez većinskog bloka, ostaje krajnje neizvesno kako će Makronova administracija upravljati zemljom, tim pre što je sam predsednik izgubio poverenje velikog dela javnosti.
Oblak neizvesnosti nadvio se i nad Evropskom unijom jer istovremeno sa druge strane Rajne u – Nemačkoj vladajuća koalicija se raspala, a izbori su zakazani za kraj februara.
