Amerika je odgovorna što Palestinci umiru

Miko Peled je ativista i borac za ljudska prava, pisac, instruktor i majstor karatea sa crnim pojasom šestog stepena. Obrazovao se u Jerusalimu, Japanu i Sjedinjenim Državama. Mnogi ga smatraju jednim od najpozvanijih glasova koji traži pravdu za Palestince i Palestinu. U tom kontekstu je nedavno govorio u Briselu na okruglom stolu Evropskog parlamenta koji je organizovala levica. Izraelske vlasti su ga nekoliko puta hapsile zbog aktivizma i saradnje sa palestinskim grupama za ljudska prava. Zabranjen mu je ulazak u Izrael.

Rođen je i odgajan u cionistički opredeljenoj porodici u Jerusalimu, njegov otac Matitiahu Peled je bio general izraelske vojske a deda po majci, Avraham Katsnelson, jedan od potpisnika deklaracije o nezavisnosti Izraela.

Kao mladić, Miko Peled je krenuo stopama svog oca, vrlo rano je postao pripadnik izraelskih specijalnih snaga, ali je ubrzo zažalio zbog toga, odrekao se tog statusa i činova, posvetivši se medicini. Zgrožen Libanskim ratom 1982. godine napustio je i to zanimanje. Jedno vreme je živeo u Japanu a zatim se seli u San Dijego, gde se priključio palestinsko-jevrejsko-američkoj grupi za dijalog. Zajedno sa Naderom Elbanom osnovao je Elbana-Peled fondaciju koja pomaže civilima povređenim u izraelsko palestinskom sukobu. 

Autor je knjiga „Generalov sin: putovanje Izraelca u Palestinu“ i „Nepravda: priča o Svetoj zemlji Fondacije pet“. Više od dve decenije vodio je školu posvećenu učenju veština liderstva i nenasilnog rešavanja sukoba kroz borilačke veštine.

Miko Peled

Molim Vas da nam na početku objasnite šta je cionizam? Ko su danas cionisti? Šta oni hoće? Da li svi Jevreji veruju u cionističke ideale ili ima drugačijih mišljenja?

- To je rasistička kolonijalna ideologija naseljenika koja tvrdi da jevrejski narod ima pravo na suverenitet u Palestini. Oni tvrde da Palestinci ne postoje kao nacija već kao osvajači. Većina Jevreja nikada nisu bili cionisti a mnogi, uključujući i najposvećenije jevrejske religiozne ljude u potpunosti odbacuju cionizam.

Gde Vi sada živite. Kada ste poslednji put bili u Izraelu, da li verujete da ćete moći ponovo da obiđete mesta u kojima ste odrastali i da posetite članove svoje porodice koji i dalje žive u Izraelu?

- Živim u Vašingtonu. Nikada nisam bio u Izraelu, ne priznajem ga. Rođen sam u Palestini i mogu je posetiti kad god poželim.

Kada je stradala ćerka vaše sestre, u palestinskom samoubilačkom napadu u Jerusalimu, govorili ste da se takve tragedije dešavaju „zato što okupiramo drugi narod i da bi u cilju spasavanja života trebalo prekinuti okupaciju i pregovarati o pravednom miru sa palestinskim partnerima...“ Koliko je ovaj bolan događaj uticao na Vas, Vašu porodicu, posebno Vaše stavove i kasnije živote svih u porodici?

- To je bio veoma potresan događaj koji reči ne mogu da opišu. Promenio me je potpuno i naterao me da odbacim cionizam i podržim palestinski vapaj za pravdom i mirom.

Izjavili ste da je Vaš otac umro razočaran i da je pred kraj života govorio da izraelska vlada ne želi mir? Kako danas u kontekstu svih dešavanja gledate na takva njegova razmišljanja?

- Bio je politički vizionar i pragmatičar. Nemam sumnje da bi pozvao na slobodnu demokratsku  Palestinu sa jednakim pravima od reke do mora.

Govorite da genocid prema Palestincima nije počeo posle 7. oktobra prošle godine, već da traje 75 godina. Koji su argumenti?

- Nije reč o argumentima već o činjenicama. Izrael je počeo genocid čim je osnovan, krajem 1947. Nastavlja da ubija, raseljava i uništava palestinski narod, njihovu zemlju i istoriju. Genocid je jasno definisan zločin. Postojanje Izraela je u skladu sa definicijom zločina genocida.

Jedno vreme ste podržavali ideju o dve države. Sada govorite o  stvaranju jedinstvene demokratske države sa jednakim pravima i za Izraelce i za Palestince. Kako mislite da je to moguće?

-Baš kao što su fašizam i aparthejd pali, tako može pasti i cionizam. Kada savesni ljudi budu zahtevali od svojih vlada da deluju kako bi srušili aparthejd u Palestini, to će se desiti.

U Gazi je sada ubijeno preko 30.000 ljudi. Kako vidite tužbu za genocid pred Haškim sudom koji je pokrenula Južnoafrička Republika? Izrael ignoriše naloge suda.

- Tužba je važna, ali je stigla malo prekasno. Međunarodna zajednica mora odmah da uvede sankcije protiv Izraela, embargo na oružje i zahteva bezuslovno oslobađanje svih palestinskih zatvorenika.

Neki postavljaju pitanje – kako je moguće da jedan narod koji je preživeo strašan holokaust sada radi ovakve stvari?

- Ovo je nepravedna optužba na račun onih koji su preživeli Holokaust. Najveća zajednica anticionističkih Jevreja zapravo su potomci tih koji su preživeli Holokaust. Izraelci nisu oni koji su preživeli Holokaust. Samo mali procenat onih koji su preživeli Holokaust otišao je da kolonizuje Palestinu, a mnogi od onih koji su otišli - napustili su je, jer je Izrael militantna fašistička država.

Netanijahu odbija preporuke i sugestije za prestanak napada i sve to obrazlaže postizanjem cilja i nastavkom do pobede. Šta je cilj, šta je njegova očekivana pobeda?

-Izrael je davno objavio rečima, kao i delima, da je njegov cilj uništiti palestinski narod i izbrisati svaki trag Palestine. Dok međunarodna zajednica dozvoljava Izraelu da nastavi, on će težiti ostvarenju svojih ciljeva sve dok ne postignu uspeh.  

Pojedini mediji su komentarisali da su arapski susedi okrenuli leđa Palestincima. Kako Vi vidite reagovanje arapskih zemalja u odnosu na situaciju u Gazi. Da li su mogli više da urade? Šta bi trebalo da urade da se zaustave stradanja stanovnika Gaze?

-Arapske zemlje nisu drugačije od ostatka sveta. Zapad, Afrika, savez BRICS-a itd, svi su saučesnici u zločinima cionizma. Međutim, arapske države postoje u stvarnosti gde su osuđivane bez obzira na to šta urade. Ako se suprotstave Izraelu i Sjedinjenim Američkim Državama, završe kao Irak, Libija, Jemen, Sirija, itd. Ako se ne suprotstave Izarelu i SAD-u, optužuju ih da se ne brinu za svoju arapsku braću. Odgovornost je u rukama SAD.

Na kome je najveća odgovornost što decenijama svet nije obraćao dovoljnu pažnju na položaj Palestinskog naroda?

- Odgovornost je na Sjedinjenim Američkim državama, njihovim saveznicima i Izraelu.

Šta nam možete reći o trenutnoj političkoj situaciji u Izraelu. Da li Netanijahu ima podršku za sve što radi? Postoji li opozicija? Vrlo su šture informacije koje dolaze o protestima u Izraelu, ipak ovih dana smo čuli i zahteve za ostavkom Netanijahua?

-Netanijahu je politički siguran. Njegovi fanatični koalicioni partneri - naseljenici su zadovoljni njim i dok ga podržavaju, on je nepobediv. Protesti i neslaganja su retki među Izraelcima. Danas nema opozicije jer je Netanijahu formirao veliku koaliciju koja uključuje skoro sve a čak i da nije, po pitanju genocida postoji širok kosenzus.

Ako je napad Hamasa izgovor za ubijanja i razaranja u Gazi, zašto se svakodnevno napadaju Palestinci i njihove porodice na zapadnoj obali?

- Ubijanje Palestinaca od strane Izraela nema veze sa bilo kojom posebnom grupom. To je politika koja postoji od vremena kada je cionistički pokret ukrao Palestinu i uspostavio aparthejd državu.

Palestina nema vojsku, Hamas kao politička stranka je na vlasti u Gazi, na temelju izbornih rezultata. To je bilo priznato i prihvaćeno. S druge strane, Hamas se naziva terorističkom organizacijom. Zašto? 

- Obeležje "terorista" je oružje koje SAD koriste kako bi kažnjavale pojedince, grupe, organizacije i zemlje koje se protive politikama SAD-a i koje se suprotstavljaju Izraelu.

Imate li uvid - da li u Izraelskim medijima ima stvarnih slika i informacija iz Gaze?

- Izraelci su vrlo dobro informisani o genocidu u Gazi – na kraju krajeva, svi su uključeni u to.

Ima dosta protesta u svetu zbog događaja u Gazi, ali kao da nema efekta. Zašto je to tako?

-Uvek je postojao ogroman jaz između javne podrške Palestincima i donosilaca odluka u centrima moći. To je zato što postoji vrlo mala ili gotovo nikakva institucionalna podrška ideji slobodne Palestine. To će se promeniti samo kada ljudi ozbiljno pristupe rasturanju aparthejd države i omogućavanju slobodne demokratske Palestine da zauzme njeno mesto. U Vašingtonu, trenutno radimo na takvoj inicijativi – da institucionalizujemo borbu za slobodu Palestine.

Sjedinjene Američke Države konstantno pomažu ratne aktivnosti Izraela, šalju oružje, iako znaju da će time povećati broj mrtvih Palestinaca i njihove dece, a paralelno se zvanično zalažu za okončanje sukoba? Kako se ovo može razumeti?

- SAD nikada nisu zatražile kraj "sukoba". Uvek su dozvoljavale Izraelu da određuje uslove pregovora i uslove bilo kog sporazuma koji se odnosi na Palestinu. Pošto Izrael nikada nije bio zainteresovan za mir ili rešenje, to se nikada nije desilo. Okončanje "sukoba" znači procesiranje Izraela za njegove zločine i garantovanje bezbednosti i sigurnosti palestinskog naroda.

Da li je na kraju moguća neka pravda za Palestince? Kad i kako se sve ovo može završiti?

- Kada ljudi širom sveta ozbiljno shvate da treba da okončaju genocid nad Palestincima i uništenje Palestine, to će završiti. To zahteva potpuno odbacivanje i nultu toleranciju prema cionizmu i Izraelu. Sankcionisanje Izraela na globalnom nivou - sa svih međunarodnih aspekata, prekid svih trgovinskih i diplomatskih odnosa sa Izraelom itd. Sve dok se to ne dogodi, Palestinci će ginuti.