Samit “dobrovoljne koalicije“ saveznika Ukrajine u Parizu: U proizvodnji i prodaji oružja je “spas“
Francuska, Nemačka i Velika Britanija pritešnjene su između visokih carinskih taksi SAD i neizdržive konkurencije jeftinih proizvoda kineske industrije - nadaju se da bi jedino industrija oružja mogla da pokrene posustali ekonomski točak
(Pariz, 27.03.2025 - Izjava za novinare predsednika Francuske Emanuela Makrona posle Samita "Koalicije voljnih" (Coalition of the willing summit) o miru i bezbednosti za Ukrajinu u Parizu, izvor: FoNet/AP)
U Parizu je juče bez posebnih rezultata održan samit lidera trideset zemalja članica takozvane “dobrovoljne koalicije“ na kome su učestvovali, između ostalog, ukrajinski predsednik Zelenski, predsednici vlada Velike Britanije, Italije, Nemačke, podpredsednik Turske kao i Generalni sekretar NATO-a i čelnici Evropske unije.
Po završetku trostanog sastanka na vrhu u Parizu, na konferenciji za štampu francuski predsednik Makron je potvrdio je da je postignut dogovor da se produže sankcije Rusiji.
Francuski predsednik je potvrdio da zemlje takozvane “dobrovoljne koalcije“ žele da nastave da pomažu ukrajinsku vojsku i to tako što će podržati ubrzano otvaranje linija već obećanih kredita Ukrajini kako bi ona kupila potrebno oružje i vojnu opremu.
Takođe uz kordinaciju velike Britanije i Francuske pristupiće se koprodukciji oružja i opreme u samoj Ukrajini - najavio je predsednik Makron.
Makron je potvrdio da će Francuska dati dodatnih dve milijarde evra Ukrajini. Odgovarajući na novinarsko pitanje on je rekao da je ta suma podnošljiva u kontekstu francuskog javnog duga koji je prešao hiljadu i trista milijardi evra.
Francuski predsednik je takođe rekao da su zemlje dobrovoljne koalicije spremne da pošalju trupe u Ukrajinu u slučaju postizanja mirovnog dogovora. Za razliku od prethodnih sličnih sastanaka u Parizu i Londonu, kada je govorio o mirovnim trupama “dobrovoljne koalicije“ francuski predsednik je ovoga puta upotrebio termin trupe za osiguranje (mira) koje bi bile raspoređene u Ukrajini. Precizirao je pri tom da one ne bi bile zamena za eventualne mirovne snage, ali nije dao njihovu preciznu definiciju.
Kako god se zvale, oko mirovnih trupa ne postoji sloga u EU. Njima se protive pre svega Italija i Poljska. Rusija pak, odbacuje bilo kakvo razmeštanje mirovnih snaga NATO-a ili EU u Ukrajini.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je na kraju samita zahvalio Francuskoj na podršci i dodao: “Potrebne su nam SAD koje su jače od Rusije“. On je rekao da još nema nameru da ide u SAD da bi potpisao ugovor o strateškim rudama s obzirom da Vašington stalno menja odrednice tog ugovora. Odgovarajući na pitanje o francusko-britanskoj misiji koja se u Kijevu očekuje kako bi ojačala ukrajinsku vojsku, Zelenski je rekao da Ukrajina ne može da diktira Ukrajini kako će da se brani.
Ostaje za sada bez odgovora pitanje do čega može da dovede takozvana „doborovoljna koalicija“ kada i Moskva i Vašington nameću svoje uslove, a evropske i druge članice NATO-a isključene su iz rusko-ukrajinskih pregovora koje organizuju Amerikanci?
Samit doborovoljne koalicije saveznika Ukrajine održan je u Parizu u teškom ekonomskom kontekstu posebno za Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju.
S jedne strane, ove zemlje u ime podrške Ukrajini održavaju sankcije Rusiji zbog čega trpe i njihovi izvoznici.
Sa druge strane Nemačka, Velika Britanija i Francuska suočene su sa visokim carinskim taksama koje su SAD uvele na uvoz njihovih proizvoda pokušavajući da primoraju evropske industrije da proizvodnju presele na američko tlo.
Sa treće strane ove zemlje suočene su sa niskim cenama industrijskih proizvoda iz Kine, pogotovu električnih automibila, kojima nisu u stanju da konkurišu.
Kao izlaz iz ove situacije otvara se jedino ujedinjavanje evropskih industrija naoružanja kako bi se pokrenuo ekonomski točak i ublažila masovna otpuštanja zaposlenih.
Ni na ovom planu međutim stvari nisu jednostavne jer je očigledno da savezništvo Pariza i Londona ima i večnu drugu stranu - njihovo rivalstvo.
Naime, britanske kompanije isključene su iz mehanizma nabavke oružja koji je Evropska komisija predstavila 19. marta u okviru plana o ponovonom naoružavanju „ReArm Europe”, a upravo je Francuska bila na čelu onih koji su se zalagali za ovaj pristup nazvan “100% EU“.
To znači da paket zajma od 150 milijardi evra koji je predložio Brisel može da se potroši samo na proizvođače oružja u Evropskoj uniji ili na proizvođače iz zemalja sa kojima EU ima odbrambeno-bezbednosna partnerstva (Moldavija, Južna Koreja, Japan, Albanija, Severna Makedonija i Norveška).
