Evropski sud traži informacije o događaju od 15. marta
Pres služba Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu potvrdila: dat rok za dostavu informacija obema stranama - državi Srbiji i nevladinim organizacijama
(ilustracija, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, foto The Council of Europe)
Pres služba Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu potvrdila je za Balkan magazin da je ovaj sud zatražio informacije od dve strane - kako od države Srbije tako i od nevladinih organizacija i pojedinaca o navodnoj upotrebi „soničnog sredstva“ protiv demonstranata i dao obema stranama rok da odgovore do 31, marta.
Pres služba Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu potvrdila je da je Sud 24. marta 2025. godine primio zahtev za privremenu meru koji su podnele NVO i pojedinci iz Srbije zbog navodne upotrebe „soničnih sredstava“ protiv demonstranata 15. marta u Beogradu.
U odgovoru Evropskog suda dodaje se da je sud istog dana odlučio je da zatraži informacije od obe strane – dakle i od autora podneska sudu i od države Srbije. dajući im rok do 31. marta 2025. godine.
Evropski sud u svom odgovoru dodaje da će odluka (o predmetu) biti doneta naknadno.
Kako nezvanično saznajemo od upućenih sagovornika bliskih Evropskom sudu za ljudska prava, po prispeću traženih informacija Sud može da donese dve odluke. Prva mogućnost je da odbaci uzimanje u postupak, argumentujujući da podnosioci zahteva, pre nego što su se obratili Evropskom sudu za ljudska prava, nisu iscrpli sve sudske nivoe, ukljućujući najviše pravosudne instance u Srbiji.
Druga mogućnost je, kako nam je rečeno, da se Sud pozove na član 39, ocenjujući da postoji neposredna opasnost po živote ljudi i da izrekne privremenu meru u smislu u kojem su to tražile nevladine organizacije i pojedinci iz Srbije, obraćajući se Evropskom sudu za ljudska prava.
Evropski sud za ljudska prava je institucija Saveta Evrope kojem imaju pristup svi građani 46 država - članica Saveta Evrope među kojima je i Srbija. Uloga suda je da oceni da li je neka odluka nekog suda iz jedne zemlje članice bila u suprotnosti sa zakonom koji je u toj zemlji na snazi.
Pre nego što su primljene u Savet Evrope, panevropsku organizaciju za ljudska prava, svih 46 država članica moralo je da uskladi svoje ustave i zakone sa osnovnim poveljama Saveta Evrope o ljudskim pravima i funkcionisanju pravne države.
Evropski sud za ljudska prava ne presuđuje da li je neka odluka nekog suda iz zemlje članice pravedna već da li je donesena u skladu sa zakonima koji u toj zemlji važe.
