U EU SE RASPRAVLJA O PREDLOGU DA SE U UKRAJINU POŠALJE 100.000 VOJNIKA
Nemački ministar odbrane Boris Pistorius je konstatovao da bi Nemačka „svakako imala određenu ulogu u osiguranju primirja“ ali je, ipak, prerano govoriti o konkretnim zadacima
(Brussels, 19.12.2024 - samit Evropske unije u Briselu, FoNet/AP)
Evropski lideri raspravljaju, kako javlja Rojters (Reuters), o slanju vojnika u Ukrajinu - u slučaju zaključivanja primirja ili mirovnog sporazuma. Razmatra se u takvom slučaju da se pokrene nekoliko desetina hiljada, a možda čak i 100 hiljada vojnika. No, postoje i razlike u cilju i mandatu ove vojske.
U centru ovih debata nalazi se francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) koji ima dosta jaku opoziciju od strane drugih državnika. Oni, naime, tvrde da situacija na bojištu nimalo ne svedoči o tome da se predsednik Rusije Vladimir Putin sprema za zaključivanje mirovnih sporazuma. Evropske zemlje bi zato, prema njima, sada trebalo više da se koncentrišu na vojnu i drugu pomoć Ukrajini.
Nedavni telefonski razgovor nemačkog kancelara Olafa Šolca (Scholz) sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom je za njega, kako je rekao, bio frustrirajući, ali je ipak, spreman da ga ponovi.
Istovremeno, iza kulisa teku pregovori o mogućim bezbednosnim garancijama Ukrajini, posebno s obzirom na odbijanje američkog predsenika Donalda Trampa (Trump) da na teritoriju Ukrajine pošalje ijednog američkog vojnika. O ovome se vode rasprave, često i javne, bez obzira na to što su ovakve debate u sadašnjoj situaciju prerane, a verovatno i štetne.
Evropske mirovne snage u Ukrajini bi, prema tumačenju Rojtersa, još više povećale pritisak na evropske armije, čije su zalihe oružja dosta iscrpljene pošto su slane kao pomoć Ukrajini. Minimalna politička i medijska podrška nastaviće se iz SAD i dalje, a i oružana pomoć kao dopuna, za slučaj da pomoć iz EU ne bude dovoljna.
Prema Rojtersu, ove snage bi činili vojnici velikih evropskih zemalja kao što su Francuska, Nemačka, Italija, Poljska i V. Britanija. No, izgleda još je rano za konkretne odluke. Nemački ministar odbrane Boris Pistorius je konstatovao da bi Nemačka svakako imala određenu ulogu u osiguranju primirja ali je, ipak, prerano govoriti o konkretnim zadacima. Poljaci su angažovanje svojih vojnika odmah odbacili. Italijani smatraju da to treba da bude kao neka mirovna misija, dok su Francuska i Nemačka mišljenja da je najvažnije da se izazove efekat na ruske snage... Ukratko, dosta različitih mišljenja i interesa.
Šef NATO Mark Rute (Rutte) insistira na većoj smirenosti i umerenosti evropskih država i ukazuje da u situaciji kada Rusi dobijaju na frontu sada imaju najmanji interes za pregovore, pa upravo zato treba insistirati na tome da se prekinu borbe i dovedu za pregovarački sto.
