ŠOLC NIJE DOBIO POVERENJE, NEMAČKA USKORO NA IZBORE
Izbori bi mogli da se održe 23. februara, stranke desnice vode u sadašnjim istraživanjima raspoloženja birača
(Berlin, 16.12.2024 - nemački parlament izglasao je danas nepoverenje kancelaru Olafu Šolcu, čime je otvoren put za vanredne izbore 23. februara sledeće godine: Olaf Scholz, Robert Habeck - ministar ekonomije, FoNet/AP)
Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) nije juče, što je i očekivano, dobio poverenje poslanika u Saveznoj skupštini. Podržalo ga je samo 207 od 717 poslanika. Nemačku sada čekaju izbori. Prema ranijim dogovorima nekoliko stranaka, izbori bi mogli da se održe 23. februara iduće godine.
Šolc je odmah zatražio od predsednika republike Franka-Valtera Štajnmera (Walter Steinmeier) da raspusti skupštinu i odredi termin prevremenih parlamentarnih izbora. Predsednik ima 21 dan na raspolaganju da to učini. Prema ranijim dogovorima nekoliko stranaka, izbori i trebalo da se održe 23. februara, a Štajnmer se saglasio s tim.
Šolc se na traženje poverenja odlučio pošto se raspala njegova koaliciona vlada socijalnih demokrata (SPD), Zelenih i Slobodnih demokrata (FDP) koja je bila na vlasti od decembra 2021. godine. Poslednjih meseci u vladi su se produbljavali sporovi oko finansijske i ekonomske politike sve do početka oktobra kada se kancelar odlučio da smeni ministra finansija Kristijana (Christian), čija je stranka (FDP), potom napustila vladu.
Nemačka tako sada ima manjinsku vladu, sastavljenu od Šolcove stranke SPD i Zelenih, koja je sve do izbora novog parlamenta punomoćna.
Prema subotnjem istraživanju agencije INSA, izbore bi dobila opoziciona konzervativna unija CDU-CSU, sa 31 posto gasova. Na drugom mestu bi bila Alternativa za Nemačku (AfD), označavana za populističku i krajnje desničarsku stranku, koja bi dobila 20 posto glasova. Socijaldemokratska stranka sadašnjeg kancelara Šolca bi dobila bi svega 17 posto glasova. U parlament bi ušli još samo Zeleni sa 11 posto gasova. Nova leva, populistička stranka Savezništvo (BSW), Sare Vagenkneht (Sahra Wagenknecht) dobila bi sedam posto gasova. Oko pet posto glasova, koliko je neophodno za ulazak u parlament dobio bi verovatno još samo FDP. Po prvi put od 1990. godine može se dogoditi da ne uđe u parlament postkomunistička levica koja je dosta oslabljena otcepljenjem BSW-a.
