SAD VIŠE NE VIDE RUSIJU KAO NAJVEĆU PRETNJU NEGO KINU
Kina je od 2020, prema najnovijem izveštaju Pentagona, čije delove prenosi AFP, skoro utrostručila svoj arsenal nuklearnih glava. Sada ih ima nešto više od 600, a do 2030. mogla bi da ih ima već oko hiljadu
(ilustracija, Pentagon, foto Аутор: "DoD photo by Master Sgt. Ken Hammond, U.S. Air Force." - This photo is available as DF-ST-87-06962 from defenselink.mil and osd.dtic.mil. [4] [5], Јавно власништво, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=11934)
Peking je, navodno, sve više sklon tome da koristi vojni pritisak da bi postigao svoje ciljeve. Američko Ministarstvo odbrane zato sada Kinu navodi kao svoj "izazov broj jedan".
Dugo se svuda smatralo da je Rusija najveći rival SAD. "Hladni rat" je najviše izdigao njihove moći. Sada, međutim, prema stručnjacima i samim Amerikancima, pretnja broj jedan je Kina koja najbrže širi svoj nuklearni arsenal.
Prema Pentagonu, od 2020. kineski arsenal se skoro utrostručio, piše veb Politiko (Politico).
"Ministarstvo odbrane procenjuje da je Kina od polovine 2024. prekoračila granicu pd 600 operativnih nuklearnih glava", rekao je novinarima visoki predstavnik Pentagona koji je hteo da ostane anoniman.
Očekuje se da bi do 2030. trebalo da ih ima oko hiljadu.
"Svakako bi trebalo očekivati da će Kina i dalje nastaviti da širi i modernizuje svoje snage", dodao je on. U 2020. pritom su se, prema portalu EjBiSi njus (ABC News) i Pentagonu, ove rezerve kretale oko 200 glava.
Procena broja nuklearnog oružja proističe iz godišnjeg izveštaja koji je Pentagon slao Kongresu o vojnim ambicijama Pekinga. SAD pomno prate i aktuelizuju informacije o vojnoj snazi Kine. Prema ovom izveštaju, Kina se drži politike "nekorišćenja nuklearnog oružja kao prvi". To znači da ne upotrebi ovo oružje kao prvi i koncentriše se na odvraćanje masivnim protivudarom.
Pomenuti predstavnik Pentagona ističe da kineski nuklearni arsenal, koji je i dalje manji nego arsenali SAD i Rusije, je samo jedan od delova šire strategije izgradnje uticaja na globalnoj sceni. Kineska armija, prema predstavniku Pentagona, u stalnom je napredovanju i modernizaciji i svojih konvencionanih snaga.
"Javlja se, takođe, izvesni interes za razvoj nove konvencionalne međukontinentalne balističke rakete koje bi mogle dosegnuti do Havaja, Aljaske i kontinentalnog dela SAD", dodao je on.
Peking je, navodno, sada sve više sklon tome da svoje ciljeve postiže vojnim pritiskom.
"Tokom 2023, Kina je upravljala stepenima napetosti s Filipinima u Južnom kineskom moru tako što je zaustavljala plovila za snabdevanje. Prošle i ove godine je osetnije pojačala svoj diplomatski, politički i vojni pritisak na Tajvan“, zaključio je na kraju predstavnik Pentagona.
