Pala francuska vlada: kranja levica i krajnja desnica udruženo glasale
Francuska sada ulazi u period političke i ekonomske nestabilnosti jer, ostavši bez vlade, ostaje i bez budžeta koji do kraja godine više ne može da bude izglasan
(Pariz, 02.12.2024 - francuski premijer Mišel Barnije tokom sednice Narodne skupštine na kojoj su opozicioni poslanici pokrenuli pitanje nepoverenja vladi, što se u utorak uveče završilo izglasavanjem nepoverenja, FoNet/AP)
Francuska Skupština izglasala je nepoverenje vladi Mišela Barniea.
Francuska sada ulazi u period političke i ekonomske nestabilnosti jer, ostavši bez vlade - ostaje i bez budžeta koji do kraja godine više ne može da bude izglasan. Sve to u situaciji kada je deficit u državnom budžetu premašio tri hiljade milijardi evra, a Francuska pozjamljuje na tržištu novca po kamati višoj od one koju, na primer, dobija Grčka.
Francuski parlament 2. decembra kada je pokrenuto pitanje poverenja vladi (foto Fonet/AP)
Premijer Barnie, koji je u više navrata bio ministar i evropski komesar, pre glasanja se obratio poslanicima u atmosferi velikog uzbuđenja u sali Skupštine.
Dok je predsednica Parlamenta morala da opominje mnoge razjarene poslnike koji su se nadvikivali, Barnie je podsetio da njegov pad neće promeniti probleme, ali da može da ih pogorša, kako je rekao. Kamate mogu da eksplodiraju.
Ostaje činjenica da Francuska godišnje mora da plati 60 milijardi evra samo za kamate – upozorio je on.
Glasanje o poverenju vladi predložila je krajnja levica koja ima najviše sedišta u francuskom Parlamentu u kome inače nijedan blok nema većinu. Paradoksalno, glavni saveznik krajnje levice u obaranju vlade bila je krajnja desnica.
Glasanje o poverenju je predloženo nakon što je premijer Barnie pokušao da nametne budžet dekretom, bez konsultovanja Parlamenta, pozivajući se - kao prethodni premijeri iz Makronove stranke - na član 49-3 ustava.
Budžet predviđa “teške mere“ štednje od 40 milijardi evra godišnje čemu bi, navodno, trebalo da doprinese i najbogatija manjina.
Politička kriza već je bila najavljena proletos kada je predsednik Makron, na opšte zaprepašćenje, odlučio da raspusti Skupštinu i raspiše vanredne parlamentarne izbore jer je njegovu stranku takoreći pregazila krajnja desnica na izborima za sedišta u Evropskom parlamentu.
Šta će sada biti? Predsednik Makron može po ustavu da raspiše nove parlamentarne izbore tek u junu iduće godine ili da podnese ostavku, što je već jasno rekao da neće učiniti.
Može da imenuje novog premijera. Krajnja levica traži da to bude njen kandidat jer je najjača u Parlamentu, ali Makron to odbija. Zauzvrat, krajnja levica preti obaranjem novih vlada sa desnog centra.
Glasanje o poverenju vladi Mišela Barniea u francuskom parlamentu bilo je istorijsko - na isti način jedna francuska vlada poslednji put je pala pre 62 godine.
