“Nevidljiva ruka tržišta“, (ekonomski rast) … poslednja religija Zapada

Krajem 1990-ih, jedan od prijatelja savetovao je teologa Harvija Koksa da čita ekonomsku štampu. To je, uveravao ga je, najbolji način da razume kako svet funkcioniše.

Profesor na Univerzitetu Harvard (Sjedinjene Američke Države), Harvi Koks nije bio nimalo zainteresovan za ovakva štiva i pomalo bojažljivo je pristupio čitanju, plašeći se da ništa neće razumeti. Počeo je da čita Volstrit džornal svakodnevnodnevno, a svake nedelje ekonomske i poslovne stranice Tajma ili Njuzvika.

Tržište okruženo misterijom i poštovanjem

„Očekivao sam da će to za mene biti terra incognita, ali umesto toga naišao sam na ono što mi je već bilo poznato, u prostoru dejà vu“ , rekao je nekoliko meseci kasnije u članku koji je objavio na sajtu The Atlantic.

“Stranice (koje sam čitao) neobično su ličile na Knjigu Postanja, Poslanicu Rimljanima, ili na Grad Božji Svetog Avgustina.“

Iza ekonomskih žargona i termina kriju se „elementi velikog narativa o dubljem značenju ljudske istorije, o razlozima zašto su stvari krenule naopako i načinima da se situacija ispravi: mitologija porekla, priče o padu, doktrina o greh i iskupljenje“, kaže profesor Koks.

Povećajte kamatne stope da biste izbegli inflaciju, ne dajte da vas zavedu primamljive sirene etatizma ili vrtoglavo štampanje novca, otvarajte tržištu nove sektore aktivnosti, praktikujte asketizam u vidu štednje i odricanja od socijalne zaštite... sreća će se tada vratiti.

Na vrhu ove „nove teologije“ nalazi se figura tržišta, za koju Harvi Koks kaže da treba da bude napisana sa početnim velikim slovom, „da bi se označila misterija koja ga okružuje i poštovanje koje ono izaziva u poslovnim krugovima“. Tržište sa velikim T otelotvoruje se kroz tržišta koja su raznolika po svojoj prirodi, veličini i značaju.

“Raspoloženje bogova”

Ključna institucija u funkcionisanju naših društava, centralni element ekonomske analize, prema američkom teologu - tržište više nije samo mesto gde se susreću ponuda i potražnja, mehanizam koji formira cene i distribuira proizvedeno društveno bogatstvo. Ono postaje transcendentan entitet od kojeg strepimo, čije zakone proučavamo i čija raspoloženja nastojimo da razumemo i predvidimo.

„U drevnim vremenima, proroci su ulazili u trans i obaveštavali nemirno stanovništvo o raspoloženju bogova, da li da putuju, da li da se venčaju ili da li da ratuju“, piše Harvi Koks. „Danas su nestalne želje tržišta razjašnjene dnevnim biltenima Volstrita i drugih čulnih organa finansija. Na taj način, iz dana u dan možemo da budemo u toku da li je tržište ´zabrinuto´, ´rasterećeno´, ´nervozno´ ili ponekad ´bujno´.“

Krajem 1990-ih globalizacija privrede je već bila realnost, što se posebno vidi kroz njene krize. U julu 1997, tajlandska vlada je pokušala da se suprotstavi špekulativnim napadima devalvacijom svoje valute, što je izazvalo ekonomsku krizu koja se proširila širom jugoistočne Azije. Međunarodni monetarni fond oslobađa nekoliko desetina milijardi dolara u zamenu za mere ekonomske liberalizacije.

Ekonomske stranice novina pune su ezoteričnih debata o determinantama rasta, monetarnoj politici i samoregulišućim vrlinama tržišta. Harvi Koks nije jedini teolog koji u Tržištu vidi centralni princip verovanja koji “hrani“ zapadne poslovne krugove i političke elite.

Jedan od njegovih kolega, Dejvid Loj, tada profesor na Univerzitetu Bunkio (Bunkyo) u Čigasakiju (Japan), objavio je 1997. esej u Journal of the American Academy of Religion, jednom od glavnih časopisa u ovoj disciplini, trezveno naslovljen: „Religija tržišta.”

„Opštepoznato je da je pojam religije teško definisati, ali ako zauzmemo funkcionalistički pogled i shvatimo religiju kao ono što je temelj razumevanja - šta je svet i kakva je naša uloga u svetu - onda postaje očigledno da tradicionalne religije sve manje vrše ovu funkciju jer su potisnute drugim sistemima verovanja i vrednosti“, piše on. (...) „Naš ekonomski sistem, takođe, treba shvatiti kao ispunjavanje verske funkcije. Ekonomska nauka, kao disciplina, manje je nauka nego teologija ove religije. Njen bog, Tržište, postao je začarani krug sve veće proizvodnje i potrošnje, tvrdeći da nudi ovozemaljski spas.“

Teolozi koji koketiraju sa antropologijom da bi kritikovali tržište i neoklasičnu ekonomiju! To je bilo neočekivano. Ipak, oni su o ovim idejama naširoko raspravljali čitavu deceniju. Godine 2007. Ričard Folc (Richard Foltz), profesor na odseku veronauke na Univerzitetu Konkordija u Montrealu, sumirao je deceniju razmišljanja i debata o „religiji tržišta” u časopisu Worldviews, ocenivši da je pristupanje ekonomiji i potrošnji kroz teološku prizmu bilo „i ispravno i potencijalno korisno.“

Papska ofanziva

Da li je papa Franja pročitao ovaj tekst? Ove ideje su u svakom slučaju u dovoljnoj meri unete u teološki mikrokosmos, tako da 2013. godine, u svojoj prvoj apostolskoj preporuci (Evangelii Gaudium), pontifex maximus otvoreno osuđuje „oboženo tržište“ čiji su interesi „pretvoreni u apsolutna pravila“.

„Ne možemo više da verujemo slepim silama i nevidljivoj ruci tržišta“, dodao je on.

Istorijski preokret je komičan jer je rođenje moderne ideje tržišta u Evropi u 18. veku, upravo „plod odbijanja društvenog poretka zasnovanog na božanskom zakonu“, kako piše istoričar Pjer Rozanvalon (Pierre Rosanvallon) u knjizi objavljenoj 1979. godine “Utopijski kapitalizam. Istorija ideje tržišta“. Reč je o „razmišljanju o upostavljanju autonomnog društva bez pribegavanja bilo kakvom spoljnom garantu, posebno onom koji bi bio religiozne prirode“, i o razmišljanju o tržištu kao o operateru sposobnom da artikuliše ljudske strasti– umesto da ih potiskuje u ime svešteničkog morala  – kako bi društvo funkcionisalo. Zauzvrat, tri veka kasnije, Crkva se sveti i optužuje tržište da nije uspelo da natera društvo da funkcioniše harmonično, do te mere da dovodi u pitanje nastanjivost planete.

Bilo u svojim apostolskim preporukama ili 2015. u enciklici o „čuvanju zajedničkog doma“ (Laudato si), papa Franja bez suzdržavanja poziva da se „izbegne magijsko shvatanje tržišta“, rugajući se „sirovom i naivnom poverenju“ u „svetosti mehanizma dominantnog ekonomskog sistema“. Papa oštro kritikuje ekonomiju zbog štete koju nanosi životnoj sredini i nesposobnosti tržišnih mehanizama da poprave ili spreče ovu štetu, kao i sistem vrednosti i verovanja. Da li se on to izražava samo u metaforama ?

„Ne verujem da papa Franja govori u metaforama“, uverava Harvi Koks na početku knjige koju će na kraju o ovome napisati (Tržište kao Bog, The Market as God, Harvard University Press, 2016).

U Sjedinjenim Državama, svetoj zemlji „slobodnog tržišta“, papska ofanziva protiv verovanja u vrline tržišta nije prošla nezapaženo. U svojoj najnovijoj knjizi “Veliki mit. Kako su nas industrijalci učili da mrzimo državu i da poštujemo slobodno tržište“, istoričari nauke Naomi Oreskes i Erik Konvej (Conway) primećuju da je Laudato si primljen u SAD sa izvesnom odbojnošću - ne zbog svojih primedbi o zaštiti „zajedničkog doma“, već zbog preispitivanja određene teologije tržišta. Pošto je „izrazio sumnju u sposobnost tržišnih mehanizama da odgovore na izazove našeg vremena“, papa je na sebe „navukao gnev svih političkih porodica, desnice, levice i centra zajedno“, pišu ovi istoričari. Za njih, ovo je pokazatelj da „tržišni fundamentalizam“, kako ga oni nazivaju, prelazi ceo politički spektar u Sjedinjenim Državama i formira široko rasprostranjeno uverenje u američkom društvu.

Utvrđeno znanje dovedeno u pitanje

Zašto su istoričari nauke zainteresovani za verovanja povezana sa tržištem? Već deceniju, Naomi Oreskes i Erik Konvej istražuju istorijske i političke korene preispitivanja glavnih rezultata nauka o životnoj sredini. U svojoj knjizi The Merchants of Doubt, ovi istraživači su se zapitali zašto u društvu koje toliko ceni nauku, toliko ljudi – uključujući i one koji imaju solidno naučno obrazovanje - sistematski sumnja u dokazane činjenice i znanje o globalnom zagrevanju, o štetnim efektima pesticida ili vezama između zdravlja i čovekove okoline

„Došli smo do zaključka da je glavni uzrok ovog negiranja stvarnosti zapravo nadređenost „tržišnog fundamentalizma“, kaže Naomi Oreskes. „To znači da su tržišta u osnovi dobra i da njihovo slobodno funkcionisanje ne može izazvati veće štetne efekte od onih koje bi proizvela država kada bi ih regulisala.“

Međutim, ekološka kriza lomi idealizovanu viziju sveznajućeg i samoregulišućeg tržišta. Upravo suprotno: upravo funkcionisanje tržišta je glavni uzrok klimatskih promena i pogoršanja životne sredine.

U svom najnovijem radu, dva američka istoričara nastavljaju ovaj posao započet pre više od deset godina, istražujući sredstva korišćena za konstruisanje i propagiranje vere u tržište tokom 20. veka. Ukratko, novo poglavlje u istoriji konfrontacije između nauke i religije u zapadnom svetu: Galilejeva astronomija i Darvinova biologija vekovima su se sukobljavale sa doktrinom Katoličke crkve. Sada se nauke o životnoj sredini suočavaju sa teologijom tržišta.

Da li je „fundamentalistički“ pristup koji su opisali Naomi Oreskes i Erik Konvej jedino objašnjenje za nepoverenje u nauku o životnoj sredini? Da li je samo vera u vrline tržišta dovoljna da promeni našu kolektivnu percepciju naučnih rezultata o životnoj sredini i da umanji stvarne razmere opasnosti od ekološke krize?

Situacija u Evropi nudi neke odgovore. Na Starom kontinentu ne postoji „tržišni fundamentalizam“ kao u Sjedinjenim Državama: regulativa je pre norma nego izuzetak. Ali, da bi se rešila klimatska kriza, često se predlažu - tržišni mehanizmi. Novi mehanizmi se stvaraju ni iz čega da bi pokušali da „isprave“ neželjene efekte funkcionisanja drugih tržišta. Šta god da je tržište uradilo, ono to može poništiti.

Adam Smit kao prorok

Ekonomistkinja Elen Tordžman (Hélène Tordjman), istraživač u Ekonomskom centru Univerziteta Paris-Nord (Centre national de la recherche scientifique, université Paris-XIII), detaljno je opisala ove nove načine upotrebe finansija i tržišnih mehanizama u važnoj knjizi (Zeleni rast protiv prirode. Kritika komercijalne ekologije, La Croissance verte contre la nature. Critique de l’écologie marchande, La Découverte 2021.): stvoriti ni iz čega tržište za emisije gasova staklene bašte, odrediti cenu uslugama ekosistema kako bi se one integrisale u funkcionisanje ekonomije, stvoriti finansijske instrumente za tržišno vrednovanje ugljenika izolovanog u šumama i tako nadoknađivati emisije ugljenika emitovanog u drugim sektorima... „Ovaj trend“, piše ekonomistkinja, „svedoči ne samo o ´želji za kontrolom i eksploatacijom svih oblika života´, već i o ´nepokolebljivoj veri u tržišne mehanizme´.“

„Paradoksalno, mi nameravamo da odgovorimo na uništenje izazvano proširenjem tržišta i tehničkim porastom - sa još više tržišta i tehnologije“, napominje ona.

Bilo da se radi o prepuštanju tržišta da se samo organizuje ili da je reč o proširenju njegovog uticaja na prirodni svet kroz stvaranje veštačkih tržišta, društva - čini se - odgovaraju na izazove sa uverenjem da tržište ima neograničena ovlašćenja i posebno - da ima moć nad zakonima prirode.

„Kada stalno čujete fraze kao što su ’nevidljiva ruka‘ ili ’mudrost tržišta‘, shvatate da je tržište predmet gotovo mističnog razmatranja“, kaže Naomi Oreskes. “Nevidljiva ruka koja utiče na tok stvari, ne vidimo čija bi to ruka osim samog Boga mogla biti!“

„Nevidljive ruke tržišta“ – nijedan drugi popularni izraz ne sugeriše tako jasno na koji način je moć tržišta preterano uvećana (u odnosu na potrebe). Izraz bi trebalo da potiče od An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations, remek dela Adama Smita, objavljenog 1776. godine, osnivačke knjige ekonomskog liberalizma. Filozof, moralista koliko i ekonomista, Adam Smit nije bilo ko. „Dovoljno je izgovoriti njegovo ime u hramovima posvećenim bogu tržišta da biste videli kako ljudi padaju na kolena ničice “, smeje se Harvi Koks u svojoj knjizi. Tržište kao bog posvećuje čak dva poglavlja velikom škotskom misliocu, za koga se američki teolog pita da li je on pre svetac zaštitnik ili otac-osnivač ili prosto prorok „religije tržišta“.

Gledano iz Francuske, ovo može izgledati preterano. U Sjedinjenim Državama je situacija drugačija - njegov kult je toliki da su početkom 1980-ih članovi Reganove administracije – one koja je pokrenula istorijski pokret za liberalizaciju ekonomije – na svojim kravata otisnuli njegov lik (Adama Smita).

Tumačenje – ili bolje rečeno egzegeza – njegovih spisa je stoga od posebne važnosti. Međutim, u delu Adama Smita nema govora o „nevidljivoj ruci tržišta“. U studiji objavljenoj 2009. u časopisu Ekonomi politik (Economie politique), ekonomista i istoričar ekonomije Žan Delmot (Jean Dellmotte, Université Paris-I Panthéon-Sorbonne) pokazuje da Smit, u svom radu, samo tri puta koristi izraz „nevidljiva ruka“, a da se nikada ne poziva na bilo koji prirodni zakon koji garantuje harmonično funkcionisanje tržišta.

Geneza izraza

Čak nasuprot tome: „Kada ispitamo kontekste u kojima Smit koristi ovaj izraz, vidimo da on ništa ne objašnjava; naprotiv – taj izraz odražava odsustvo objašnjenja“, kaže Delmot. „Kada Smit piše da pojedince može ´voditi nevidljiva ruka´ u vršenju određenih radnji, on koristi ovu metaforu da bi označio - odsustvo filozofije, a ne da bi dokazao neki zakon ili teoremu.“

Za francuskog ekonomistu Delmota, čija se doktorska teza bavi Adamom Smitom i Tomasom Hobsom, tumačenje „nevidljive ruke“ kao tržišnih mehanizama stoga je „najpoznatije od svih uobičajenih mesta pripisivanih Smitu, koje je silom ponavljanja uspelo da izbegne bilo kakvu ozbiljnu raspravu ili ispitivanje.”

Otkud onda izraz „nevidljiva ruka tržišta“? Žan Delmot veruje da to možda proizilazi iz tumačenja Smitove misli francuskog istoričara i filozofa Eli Halevija (Elie Halévy, 1870-1937), čiji je rad bio rasprostranjen u anglosaksonskim akademskim krugovima. Početkom 20. veka, Halevi je preformulisao „nevidljivu ruku” pod terminima „spontani sklad sebičnosti” ili „prirodni identitet interesa”.

„On je izjednačio ´nevidljivu ruku´ sa idejom da bi slobodna konkurencija između privatnih interesa nužno dovela do blagotvornog rezultata za zajednicu“, objašnjava Delmot. “Ovo je očigledno doprinelo prikazivanju Smita, ako ne kao apologete tržišta, onda barem kao preteče neoliberalizma.“

Zahvaljujući indeksiranju i sistematskoj digitalizaciji stotina hiljada dostupnih izvora (romana, eseja, naučnih časopisa i raznih periodičnih publikacija, novina itd.), Gugl omogućava da se prati učestalost upotrebe izraza „nevidljiva ruka tržišta” u pisanom jeziku. Na engleskom se „invisible hand of the market“  pojavljuje kasno u ovom kontekstu: izraz je počeo da se koristi tek oko 1950. godine... skoro 175 godina nakon objavljivanja An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations, Adama Smita.

Učestalost upotrebe ovog izraza neprestano raste, barem u pisanom engleskom. Izraz je u proseku četrdeset pet puta češći u tekstovima objavljenim 2020. nego u onima objavljenim 1960. Ono što još više iznenađuje, jeste činjenica da se izraz “nevidljiva ruka tržišta“  pojavljuje i širi na gotovo isti način na francuskom, na nemačkom, španskom i italijanskom jeziku: pojavaljuje se na početku 1960-ih, učestalost upotrebe brzo raste do 2000-ih, a potom manje-više opada.

Ogledalo sveta

Izraz „nevidljiva ruka tržišta“ ušao je u upotrebu 1950-ih, kada je čikaška škola – nazvana po školi koju su osnovali članovi ekonomskog odseka Univerziteta u Čikagu – počela da primenjuje svoj uticaj na akademski svet, međunarodne institucije, ekonomske aktere i političke lidere.

Za pristalice ​​Čikaške škole i njenih glavnih predstavnika ili njenih inspiratora, poput Fridriha Hajeka (Friedrich Hayek – dobitnik nagrade Švedske banke u spomen na Alfreda Nobela 1974.), Miltona Fridmana (Milton Friedman - dobitnik iste nagrade 1976.) ili Džordža Stiglera (George Stigler, laureat pomenute nagrade 1982.), manje državne banke, nezavisne centralne banke, a posebno slobodna tržišta - čije funkcionisanje je samo donekle regulisano ili je neregulisano -  omogućavaju postizanje optimalnih ekonomskih rezultata. Ovom programu, koji danas kvalifikujemo kao neoliberalni program, 1950-tih godina pridružuje se matematička revolucija koja će duboko transformisati finansije i ideju koju tržišni akteri imaju o tržištu.

„Godine 1954. dvojica matematičara i ekonomista, Žerar Debre (Gérard Debreu) i Kenet Erou (Kenneth Arrow), objavili su rezultat kao svojevrsni pronalazak kojim je postavljena osnova za stvaranje tržišta derivata“, kaže matematičar Nikola Bulo (Nicolas Bouleau), profesor emeritus na Ecole des ponts ParisTech, jedan od pionira finansijske matematike. „Taj rezultat pokazuje da možemo postići uspostavljanje opšte ravnoteže na tržištu, uključujući takozvana „kontingentna“ dobra, odnosno virtuelna dobra, zavisno od stanja sveta u budućnosti.“

Filozofski gledano, ovaj rezultat je značajan jer, kako objašnjava Nikolas Bulo, „ceo svet, ne samo sadašnji, već i budući, može se na izvestan način staviti na tržište“.

Jedna od praktičnih posledica teoreme Arou-Debre je da je ona dovela do toga da su postali nepotrebni proračuni rizika koje su investitori morali da naprave pre nego što ulože u ovu ili onu imovinu:

„Od sada, jedini relevantni izvori u pogledu rizika su mišljenja aktera na tržištu“, dodaje gospodin Bulo. „To je pomalo kao da izračunate premiju osiguranja vozača ne na osnovu izračunavanja stvarnih rizika od nezgode, već na aukciji iznosa premije osiguranja.“

Dakle, ne samo da se ceo svet, sadašnji i budući, može staviti na tržište, već samo tržište postaje, u očima njegovih aktera, svojevrsno ogledalo sveta. „Do te mere da neki gaje pravi kult tržišta“, piše Nikolas Bulo u svojoj knjizi Finansijska laž (izdanje l’Atelier, 2018). „Tržište postaje neka vrsta pravednog i mirnog božanstva, obdarenog tajanstvenim proračunskim darovima.“

Kako matematičr Nikola Bulo neprestano ukazuje, to je opasna iluzija: slika sveta koju finansijska tržišta šalju ekonomskim i političkim elitama je pogrešna. „Danas imamo dve nespojive racionalnosti koje se sukobljavaju“, kaže on. „Imamo realnost tržišta i realnost fizičkog sveta. A ako tržišna racionalnost prevlada, čekaju nas ozbiljna razočarenja.“

Svemogući rast

Vera u vrline tržišta samo je jedno od mnogih verovanja koja prolaze kroz polje ekonomije – počevši od kolektivnih verovanja u vrednost dobara, novca, plemenitih metala – što je već dugo tema brojnih radova, posebno Marsela Mosa (Marcel Mauss, 1872-1950), jednog od očeva francuske antropologije, ili austrougarskog ekonomiste i istoričara Karla Polanija (Karl Polanyi, 1886-1964). Njegovo glavno delo Velika transformacija (1944), objavljeno je na kraju Drugog svetskog rata; to je prva značajna kritička analiza društvenih, političkih i donekle ekoloških posledica pokrivenosti svih društvenih procesa – tržištem.

Rad ekonomskih teoretičara i praktičara sam po sebi delimično je zasnovan na skupu uverenja, kao što je pokazao francuski sociolog Frederik Lbaron (Frédéric Lebaron, La Crise de la croyance économique, Ed. du Croquant, 2010) ili takođe američki ekonomista Robert H. Nelson (Robert H. Nelson, Economics as Religion. From Samuelson to Chicago and Beyond, Penn State University Press, 2001).

Za ekonomistu Eloi Laurenta (Eloi Laurent, Observatoire français des conjonctures économiques, Sciences Po), autora „Ekonomije za 21. vek, priručnik za pravedne tranzicije“ (Economie pour le XXIe siècle. Manuel des transitions justes  izd. La Decouverte, 2023), vera u tržište, međutim, nije glavna odrednica funkcionisanja liberalnih ekonomija.

„U osnovi ovog verovanja je, pre svega, potreba za (ekonomskim) rastom, kao što je to uklesano u međunarodnu ´mermernu ploču´ 1944. na konferenciji u Breton Vudsu (Bretton Woods)“, kaže ovaj istraživač, autor brojnih radova o predstavama sveta koje prenosi neoklasična ekonomija i njena vulgata. „Ako ostanemo u ovim okvirima, bez obzira da li smo u sistemu slobodnog tržišta ili ne, cilj će uvek biti (ekonomski) rast“, ​​precizira on.

Danijel Koen, iz Ecole normale supérieure u Parizu, koji je prerano preminuo 2023. godine, takođe je smatrao da je potreba za (ekonomskim) rastom – vrhovno verovanje koje je iznad svih drugih u oblasti ekonomije. To je „religija modernog sveta“, „eliksir koji smiruje sukobe, obećanje beskonačnog napretka“, napisao je 2015. (Svet je zatvoren, a želja beskonačna, Le monde est clos et le désir infini, Albin Michel). Harvi Koks zapravo kaže to isto: „Evo prve zapovesti tržišta: „Tržišta nikad dovoljno!“

izvor: 

https://www.lemonde.fr/idees/article/2024/03/22/main-invisible-du-marche-croissance-dernieres-croyances-de-l-occident_6223599_3232.html