EU – SAD: Ko će moći da telefonira Trampu ?*

Među svim evropskim liderima, upravo bi šefovi ekstremno desnih evropskih vlada mogli u budućnosti da budu posrednici između EU i nove američke vlade, objašnjava briselski dopisnik nemačkog nedeljnika Die Zeit https://www.zeit.de/2024/49/usa-europa-vermittlung-kommunikation-europaeische-union-viktor-orban, a prenosi u celini pariski Kurie enternasional u međunarodnom pregledu štampe https://www.courrierinternational.com/article/analyse-et-si-orban-et-meloni-etaient-les-deux-seuls-espoirs-de-l-europe-pour-discuter-avec-trump_225015 :

Viktor Orban je planirao da, ako Tramp pobedi, ovaj događaj proslavi ispijanjem šampanjca. Orban je, međutim, kada je objavljen rezultat američkih predsedničkih izbora bio u Kirgistanu. I tamo se nije služio šampanjac, nego votka. Potoci votke. Ovu anegdotu je mađarski premijer ispričao pred brojnim novinarima na konferenciji za novinare u Budimpešti.

Slučajno, nakon američkih izbora, Orban je nekoliko dana zauzimao čelno mesto na evropskoj političkoj sceni, dva puta u ulozi domaćina: prvo je ugostio 43 šefa država i vlada Evropske političke zajednice, a zatim 27 šefova država i vlada Evropske unije.

Pa da li bi to mogao da bude on, Orban, evropski lider koga će Tramp slušati? Ovo pitanje je postavljeno nekoliko puta tokom konferencije za novinare, u različitim oblicima. Orban je minimizirao stvar, ne bez koketerije. On je samo skromni premijer male zemlje, ne zaboravimo to! Trampu ne treba Orban.

Drugo Orbanovo proleće

Primedba koja nije oslobođena lukavstva. Jer ono što Orban kaže između redova - ne može biti jasnije: Evropi sam zaista potreban. Da, od mene, mene koga ona tretira kao pariju.

U oktobru, usred debate u Evropskom parlamentu, predsednica Komisije Ursula fon der Lajen se iz sve snage obrušila na njega, oštro mu zamerivši zbog njegovih veza sa Putinom, višestrukog kršenja pravila, njegove evrofobične politike. Orban je bio potpuno zbunjen.

Odavno znamo ko je glavni lik u Budimpešti: premijer, koji s jedne strane uspostavlja autoritarni režim u svojoj zemlji, a s druge strane liže Putinove čizme kao pudlica. Ali kada se Tramp vratio u Belu kuću, Orban takođe doživljava drugo proleće.

Među evropskim šefovima vlada, on je jedini koji je od početka podržavao Trampa. Čak je i njegov obožavatelj od samog početka, a to Trampa ne ostavlja ravnodušnim. U Briselu se stoga uznemireno pitaju: koji će evropski lider imati najbolji kontakt sa novoizabranim američkim predsednikom? A koga će Tramp zvati?

Nije tajna da Donald Tramp Evropu smatra ne partnerom, već konkurentom, ako ne i neprijateljem. Kada je prvi put izabran za predsednika 2016. godine, tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da Evropa mora „preuzeti svoju sudbinu u svoje ruke“. To su reči koje, međutim, nisu pratila dela. 

Zatim su, posle Trampovog poraza na izborima 2020, Evropljani ponovo mogli da dišu - uverili su se da je to samo pojava. Ali danas se Tramp zaista vratio, a Brisel je u šoku.

EU u slaboj poziciji

Evropljani po svaku cenu žele da izbegnu trgovinski rat sa Sjedinjenim Državama: ulozi su previsoki i njihova ekonomija je već oslabljena. Pošto je trgovinska politika domen koji drži Evropska komisija, Ursula fon der Lajen će stoga morati da pregovara o mnogim bitnim tačkama sa Trampovom administracijom.

Brisel se ovih dana rado seća kako je 2018. godine tadašnji predsednik Komisije Žan-Klod Junker pregovarao o sporazumu sa Trampom. Dvojica lidera su se razišla u prilično prijateljskim odnosima. Ali, s jedne strane Tramp je danas radikalniji a sa druge strane, fon der Lajen nije Junker. Iako joj ne nedostaje veština pregovaranja, muška veselost koju Tramp voli i koju je Junker savladao do savršenstva, naravno, ne spada u njene ključne veštine.

Štaviše, Evropa koju Fon der Lajen danas predstavlja drugačija je i slabija nego što je bila pre šest godina. U to vreme francuski predsednik Emanuel Makron je bio pun mladalačke snage. Danas je samo senka samog sebe.

A s druge strane Rajne, u Berlinu, nalazi se kancelar (Šolc) kojeg je Njujork tajms bez ironije opisao kao „poslednjeg branioca slobodnog sveta“. Merkelovoj je 2016. trebalo dva dana da čestita Trampu na pobedi; 2024. Pariz i Berlin su mu odmah poslali čestitke. U ovim malim stvarima takođe merimo slabost Evrope – i njen strah.

Verovatno je da Tramp vidi tu slabost. I on to vidi kao šansu da zapečati dobar posao. Stoga se još hitnije postavlja pitanje: koji evropski šef vlade može najbolje zastupati interese Evrope u Beloj kući?

Orban van kontrole

Teško da možemo da se kladimo na Orbana koji brani samo svoje interese, a koga je baš briga da li je to na štetu Evrope. Toga su savršeno svesni i ostali šefovi država i vlada.

Sa Đorđom Meloni stvari stoje drugačije. Dolazeći sa krajnje desnice, predsednica italijanske vlade dugo je održavala veoma bliske odnose sa Orbanom. Pre dolaska na vlast, namerno se pojavila sa njim u javnosti. Tako je mogla da se predstavi kao autsajder koji se suprotstavlja „onima na vrhu“. Od svog izbora 2022. godine, međutim, značajno se udaljila od mađarskog autokrate – a da pri tom nije u potpunosti prekinula odnose s njim.

Isti je slučaj sa budućim budućim stanarom Bele kuće i njegovom pratnjom. Đorđa Meloni je 2018. ugostila Stiva Benona, Trampovog gurua u to vreme, na godišnjem političkom festivalu svoje stranke.

„Velika mi je čast što mogu da vam poželim dobrodošlicu ovde“, izjavila je uz aplauz. „Od sutra ću predložiti rukovodstvu moje stranke da se pridružimo izgradnji saveza između suverenista i identista.”

Ko je zapravo Meloni?

Četiri godine kasnije, radikalni akcenti nestali su kod nje. Kreće se unutar okvira EU i ponaša se predvidljivo.

Benon je odlučio da osveži pamćenje. On je sredinom novembra rekao italijanskom dnevniku Korijere dela sera:

„Ako ona zaista veruje u ono što je govorila poslednjih godina, onda mora biti spremna da potpiše veoma velike čekove“, rekao je, „čekove koji su namenjeni Ukrajini“.

Meloni se od prvog dana pozicionirala na stranu Ukrajinaca. Što neizostavno nervira Benona koji sa svoje strane želi da prekine pomoć Ukrajini. Na pitanje da li bi Meloni mogla da bude most između Evrope i Trampovih Sjedinjenih Država, on je oštro odgovorio:

„Ako ostane verna svojim osnovnim principima, onda - da. Ali imam jedan savet za nju: vrati se da budeš osoba koja si bila kada je tvoja partija imala tri odsto!“

Pre nego što se zapitamo da li Meloni može da pomogne EU da izgradi odgovarajući odnos sa Trampom, moramo sebi da postavimo pitanje: ko je Đorđa Meloni? U svojoj autobiografiji „Moj put“ napisala je 2021:

„Brisel je igralište tehnokrata i bankara koji uživaju na račun naroda. […] Ova „lažna Evropa“ je potencijalno tiranska.”

U sadašnjoj ulozi šefa vlade prvi put je srela Ursulu fon der Lajen u novembru 2022. Nakon razgovora, izjavila je:  

„Zadovoljna sam klimom koju nalazim ovde u Briselu. Videti ljude i razgovarati sa njima lično, može pomoći da se izmeni predstava koja se širi o meni i o orijentaciji italijanske vlade. Mi nismo Marsovci, mi smo bića od krvi i mesa.”

Skoro prijateljski odnos

Od tada su Fon der Lajen i Meloni uspostavile bliske, da tako kažem, prijateljske odnose. Svaki put kada je Meloni pozvala Fon der Lajen, ona je odgovorila. Štaviše, u julu 2023. predsednica Evropske komisije je sa Meloni i sa tadašnjim holandskim premijerom Markom Ruteom otišala u Tunis da bi zaključili sporazum o migracijama sa autoritarnim predsednikom Tunisa Kajsom Saidom. Tokom ovog putovanja Fon der Lajen se čak predstavljala sa svoja dva saputnika kao „tim Evrope“.

U septembru iste godine, predsednica Evropske komisije otputovala je na Lampeduzu, gde je zamolila Meloni da je obavesti o situaciji na ostrvu, godinama potopljenom talasom masovne imigracije. U maju 2023. takođe je otišla u Rim i Emiliju-Romanju da, pored Melonijeve, poseti žrtve poplava koje su pogodile Italiju.

I ove godine, kada je Evropska komisija obnovljena u junu, Fon der Lajenova je učinila veliki ustupak italijanskoj premijerki: iako je partija Đorđe Meloni Fratelli d’Italia (Braća Italije), glasala protiv drugog mandata za Fon der Lajen u parlamentu, Raffaele Fitto, partijski drug Melonijeve, dobio je jedan od najmoćnijih resora u kabinetu Fon der Lajenove, postavši izvršni potpredsednik Komisije, pod uslovom da Evropski parlament odobri njegovo imenovanje, što je on i učinio 27. novembra.

Musk, "neverovatan genije"

Iz svega ovoga bi se moglo zaključiti da bi, uz pomoć Melonijeve, Fon der Lajen mogla da uspostavi dobar kontakt sa Belom kućom. Ali to bi značilo da smo zaboravili onu Meloni o kojoj Benon govori u svom intervjuu, Meloni, čiji prijatelji nisu prijatelji Evrope. Nema naznaka da će Meloni biti spremna da se posveti onome što bi moglo da se nazove dobrim ciljem sa tačke gledišta Evrope.

Sa Elonom Maskom, na primer. Milijarder iz Silicijumske doline bio je 2023. godine gost na političkom festivalu „Braća Italije“. Pohvalio je Meloni zbog njene migracijske i porodične politike. Nije propustila da naknadno uzvrati uslugu: kada joj je američki istraživački centar Atlantic Council dodelio nagradu Global Citizen Award 2024. godine, želela je da svoju nagradu dobije iz ruku Maska, za kojeg smatra da je „neverovatan genije“.

Dovođenje u pitanje sudske vlasti

Nedavno je, na svoj način, vlasnik SpaceX-a priskočio u pomoć Meloni. Italijanski sud je po drugi put presudio da migranti iz logora koje je Melonijeva izgradila u Albaniji moraju biti vraćeni u Italiju. Gorki neuspeh za predsednicu „Braće Italije“ zato što je mnogo svog uticaja i budžeta (oko 800 miliona evra za pet godina) uložila u „albanski model”. Vlasnik X-a, jednostavno je napisao na svojoj platformi: „Ove sudije moraju da odu!“

Maskova poruka zahtevala je neko objašnjenje od Melonijeve. Nije li ona, po sopstvenim rečima, najžešći branilac italijanskog suvereniteta? Ali Melonijeva nije reagovala. Nekoliko nedelja ranije, prokomentarisala je odluku sudija ovim rečima:

„Određene institucije idu protiv očekivanja nacije.“ Iako Meloni ne ide tako daleko kao Mask, njene reči su u najmanju ruku preteće.

Tokom svoje konferencije za štampu u Budimpešti, Orban je sa svoje strane pozvao na „pobunu protiv pravosudnog aktivizma“. Odjednom se, ne može biti jasnije, ukazao naš most između EU i Trampa. Zasnovan je na tri stuba: Orban, Meloni, Mask.

*Naslov - redakcija BM