LA STAMPA (Torino): U Francuskoj i Evropi demokratija je u opadanju: Kako braniti demokratiju od gluposti demokrata? *

Sada je očigledno da, ako su zapadne predstavničke demokratije u teškoćama, to nije slučajnost, već strukturalni fenomen. Svedoci smo talasa protesta značajnih segmenata društva koji se, pošto su ih  oligarhijske i sebične vladajuće klase napustile, osećaju prepušteni na milost i nemilost sve složenijem i nestabilnijem svetu, u kome je privilegovani položaj Zapada sve manji.

Demokratije stoga moraju odgovoriti na ovo bitno pitanje: kako rešiti ove proteste? Odgovori demokratija zavisiće od njihove sposobnost da odgovore na izazove našeg vremena, sami ili zajedno sa Evropskom unijom i Atlantskim savezom.

Od ruganja do promene na vlasti

Demokratije reaguju na ove proteste u tri faze.

1. Prvo, odbacuju i demonizuju nezadovoljne birače: rugaju se političkim snagama koje ih predstavljaju, ukazujući na njihovu nesposobnost i ležernost sa kojom predstavljaju stvarnost; Proglašavaju ih i nelegitimnim, jer su štetni po liberalnu demokratiju.

2. U drugoj fazi, ove političke snage su toliko ojačale da ih je teško ignorisati, a republikanski front počinje da se urušava.

3. Treća i poslednja faza, ove snage dolaze na vlast, same ili u okviru koalicije, i oko njih mora ponovo da se izgradi čitav politički balans.

Grubo rečeno, moglo bi se reći da je Berlin u prvoj fazi, Pariz u drugoj, a Rim u trećoj. U Nemačkoj se tradicionalne stranke drže bolje nego drugde i, čak i nakon izbora u februaru 2025, mogle bi da budu u stanju da formiraju većinu bez podrške (krajnje desne) Alternative za Nemačku (AfD). Zaštitni zid Brandmauer, francuska verzija republikanskog fronta teško drži. Italijani govore o conventio ad excludendum, latinskoj frazi koja znači „konvencija o isključivanju“ (krajnje desnice).

Integrišite demonstrante

U Italiji je prva faza počela rano, već na izborima 2013; druga u vreme izbora 2018; treća u 2022. Nakon skoro deset godina u kojima smo videli skoro sve – ovakve i onakve izborne rezultate, demagogijuu raznim sosovima i zlatno doba parlamentarnog transformizma (politička praksa formiranja koalicija unutar parlamenta), Italija je stigla do kraja svoje tranzicije i danas čini najstabilniju od velikih zemalja EU.

Prava kakokratska kriza?

Populizam, prva pretnja demokratijama? Ne nužno, navodi list El Confidencial, koji iznosi ideju da „već neko vreme patimo od epidemije kakokratije“ na Zapadu. Sjedinjene Države, Francuska, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo: svi su žrtve ove pošasti uspostavljanja vlada „najgorih“ ili „nesposobnih“.

U Francuskoj, dakle, Žan-Lik Melanšon i Marin le Pen nisu ti koji snose krivicu za političke muke, već „bonapartistička arogancija Makrona i teška politička lenjost socijalista“, ocenjuje levičarski urednik. Postavlja se tako ključno i zabrinjavajuće pitanje: „Kako možemo da odbranimo demokratiju od gluposti demokrata?“

U Francuskoj se politički establišment oslanjao na institucije Pete republike, predsedništvo i kružno glasanje u dva kruga kako bi se protestne stranke što je više moguće održale u opoziciji. Tako je politički establišment uspeo da produži prvu fazu za nekoliko godina, malo forsirajući, naročito makronizmom, ali danas plaća cenu za te smicalice.

Potreba da se apeluje na (krajnje levu) Nepokorenu Francusku da se suprotstavi (krajnje desnom) Nacionalnom okupljanuu u drugom krugu junskih parlamentarnih izbora, zatim otvorenost Barnijeove vlade za ovo isto Nacionalno okupljanje jasno označavaju ulazak zemlje u drugu fazu, najhaotičniju: demokratija više ne demonizuje one koji protestuju, već počinje da ih integriše.

Stvari se ne dešavaju nužno tim redosledom. U stvari, ništa ne sprečava (nemačku krajnje desnu stranku) AfD da ostane zaglavljena iza “zaštitnog zida“ još nekoliko godina u Nemačkoj pre nego što ponovo padne u beznačajnost. Francusku ništa ne sprečava, čak i ako se zadatak čini mnogo težim, da se vrati u prvu fazu, umesto da napreduje ka trećoj. Ostaje činjenica da za vraćanje unazad, moramo pronaći ovaj ili onaj način da se ovi protesti, upravo zato što su njihovi koreni strukturalni, a ne ciklični, čuju i da se o njima govori. Demokratije moraju da prilagode svoju politiku dubokim promenama poslednjih godina.

Teško je vratiti se

Nemačkoj će biti lakše da se stabilizuje u prvoj fazi nego Francuskoj da preokrene kurs: Nemačka i dalje ima zdravu tradicionalnu stranku – Demohrišćane [CDU] – dok u Francuskoj nije jasno ko bi mogao da preuzme kontrolu nad ekstremnom desnicom.

Ova razmišljanja o zemljama mogu se, uz izvesni oprez, proširiti na Evropsku uniju uopšte. Nedavno je sporo formiranje druge Evropske komisije Fon der Lajen pokazalo da se Evropa nalazi na početku druge faze: evropski republikanski front preplavio je deo grupe evropskih konzervativaca i reformista, posebno Fratelli d’Italia (Meloni – krajnja desnica); evropska Narodna partija (na čelu sa nemačkom CDU koja okuplja stranke desnog centra i konzervativce iz zemlaja EU i zemalja u procesu EU integracije – prim. prev.) je pokazala da je spremna da se otvori ako je potrebno i malo dalje udesno, prema Patriotima za Evropu (grupa koju je pokrenuo Orban, a kojom predsedava Bardela – sa francuske krajnje desnice)  i suverenistima (AfD).

Posle ove druge faze, Evropa neće nužno ući u treću, ali je očigledno da se i evropska politika razvija u skladu sa promenama javnog mnjenja. I kao u Berlinu, mnoge stvari danas u Briselu počivaju na desnoj strani.

U tom kontekstu, teško je zamisliti da Evropska unija može napredovati bez podrške barem dela krajnje desnice, čak i ako se, uopšteno govoreći, protivila velikoj saradnji sa njom širom kontinenta. Dakle, kako možemo da pomerimo Evropsku uniju napred dok integrišemo proteste koji su dostigli drugu fazu? Ovo će biti veliko pitanje na koje će Evropa morati da odgovori 2025. Italija bi svojom stabilnošću, dobro uspostavljenom u trećoj fazi, mogla da joj pomogne da pronađe odgovore.

Izvor - https://www.lastampa.it/editoriali/lettere-e-idee/2024/12/05/news/la_crisi_strutturale_delle_democrazie-14862535/?ref=LSHAE-BH-P1-S1-T1#google_vignette

*Naslov - redakcija BM