Ko je ključni posrednik između Izraela i Hamasa: Katar je u isto vreme i saveznik SAD i zaštitnik Hamasa!

Mala naftna monarhija uspela je da sebe stavi u centar svetske diplomatije, zahvaljujući ratu u Gazi, i da reafirmiše svoju regionalnu, čak i međunarodnu ulogu nakon perioda marginalizacije od zalivske krize 2017. godine. Ovaj novi položaj Katara neće dugo trajati, osim ako on ne doprinese i dugoročnim rešenjima krize na Bliskom istoku – prenosi francuski Kurie enternasional u pregledu svetske štampe:

„U Kataru se nastavljaju pregovori o razmeni talaca i produženju primirja, preneo je američki list Vašington post https://www.washingtonpost.com/world/2023/11/27/israel-hamas-war-hostages-news-gaza-palestine/ .

„Katarska diplomatija u ratu u Gazi […] konsoliduje ulogu ove ultra-bogate muslimanske zemlje kao omiljenog posrednika Vašingtona sa ekstremističkim grupama i državama parijama“, piše američki ekonomski dnevnik The Vall Street Journal https://www.wsj.com/world/middle-east/gaza-diplomacy-cements-qatars-global-mediator-role-29e0ffb7?mod=middle-east_more_article_pos1 .

Ova uloga je juče, 26. novembra, donela „posebnu zahvalnost” emiru Katara Tamimu ben Hamadu Al Taniju od američkog predsednika Džoa Bajdena, podvlači naslovna strana lista Katar Tribune.

Katar je identifikovan kao „glavni saveznik“ Sjedinjenih Država. To je zemlja u kojoj se nalazi najveća američka baza na Bliskom istoku koja u isto vreme na svom tlu ukazuje gostoprimstvo političkim liderima Hamasa, organizacije klasifikovane kao terorističke.

„Kako je ovo moguće“, pita Saed Khan, profesor bliskoistočnih i azijskih studija na Univerzitetu Vejn u Mičigenu, u kolumni izraelskog dnevnika Ha'Arec https://www.haaretz.com/opinion/2023-11-22/ty-article-opinion/.premium/why-qatar-needs-to-be-a-safe-haven-for-hamas/0000018b-f61e-d558-a3eb-f71f593a0000.

„Postoji samo sedamnaest drugih zemalja koje su dobile ovaj status od američkih predsednika“, objasnio je američki dnevnik Njujork tajms https://www.nytimes.com/2022/01/31/us/politics/biden-qatar-nato.htm

u februaru 2022. godine kada je Bajden prvi put upotrebio izraz “glavni saveznik“ za Katar.

“Na listi su, između ostalih, Egipat, Izrael, Jordan, Kuvajt, Maroko, Pakistan, Bahrein, Avganistan i Tunis“. Ovaj status ne podrazumeva nikakve bezbednosne obaveze za bilo koju od dotičnih zemalja. Ali to će „dati Kataru veći prestiž i pristup tehnologijama, bezbednosnim sistemima i programima obuke američke vojske“, objašnjava list.

Njujork tajms je još tada, početkom 2022. godine pisao da je “Vašington razgovarao sa Dohom o tome da li bi Katar mogao da pomogne u snabdevanju Evrope gasom u slučaju da ruska invazija na Ukrajinu prekine snabdevanje” ruskim gasom. Katar je zaista jedan od najvećih izvoznika tečnog gasa na svetu.

On podseća na oštre kritičare Katara, poput ultrakonzervativnog republikanskog kandidata u SAD Teda Kruza, koji Dohu optužuje da daje utočište „masovnim ubicama“. Profesor Khan ipak podseća na brojne slučajeve kada su organizacije klasifikovane kao terorističke bile dobrodošle na tlu različitih zemalja, uključujući i zapadne, poput severnoirske IRA, što je naknadno omogućilo  pregovore.

Politički lideri Hamasa bili su dobrodošli u Siriji sve do 2012. godine. Nakon početka pobune protiv režima Bašara el Asada, odlučili su da raskinu sa Damaskom.

Za novu bazu birali su „između Dohe i Teherana“. Iranski režim je pružao vojnu, finansijsku i političku pomoć ovom palestinskom islamističkom pokretu. Ali, u to vreme, Vašington je tražio da se lideri Hamasa presele u Katar.

„Za njih je bilo bolje da ostanu na otvorenom u Kataru, a ne sa američkim neprijateljem broj jedan - Irancima“, objašnjava Said Kan.

Šire gledano, katarski emirat „se ponaša kao učesnik koji rešava međunarodne probleme“, objašnjava britanski dnevnik Fajnenšel tajms https://www.ft.com/content/94f61ca0-86de-4f14-ae08-1f6432680487 , dodajući da to omogućava ovoj veoma maloj zemlji, koja ima nešto manje od tri miliona stanovnika, od čega samo 300.000 Katarana, da je važna pa čak i da može da bude „centralni akter” na međunarodnoj sceni.

„To je uloga koja je počela da se oblikuje pre tridesetak godina, kada je mala zalivska monarhija nastojala da se afirmiše među većim susedima, rešavajući regionalne sporove, istovremeno zaslužujući poverenje i zahvalnost Sjedinjenih Država i drugih zapadnih zemalja“, piše Vol strit džornal.

Aktuelni rat u Gazi nudi emiru Katara „priliku da bude vidljiviji od bilo kog drugog arapskog lidera u dužem vremenskom periodu“, ocenio je američki časopis Forin Polisi 28. oktobra https://foreignpolicy.com/2023/10/28/qatar-middle-east-israel-hostages-hamas-gaza-mediator/.

Ali, ovu ulogu regionalnog posrednika priželjkuju i druge zemlje, poput Egipta i Omana, koje takođe mogu da pretenduju na značajan uticaj u tekućim pregovorima. Takođe je priželjkuje i Turska, a u poslednje vreme, pre svega, Saudijska Arabija.

Iako je katarska diplomatija do sada uglavnom imala „uspeh u smirivanju kratkoročnih kriza“, ona ipak mora da dokaže da može da pruži i „dugoročna rešenja“, dodaje magazin.