Upozorenja nemačkih medija: Suton nemačke ekonomije
„Sve velike nacije vide rast njihove ekonomije: 5,2% u Kini, 1,8% u Sjedinjenim Državama i 1,5% u Rusiji, pogođenoj međunarodnim sankcijama. A Nemačka? Tu je stopa rasta sada negativna, na -0,3%. Na dnu rang liste”
(ilustracija, nemački nedeljnik analizira propadanje nemačke privrede)
Nedeljnik Die Zeit upozorava na pad nemačke privrede, navodeći šta „više ne funkcioniše“: troškovi energije, birokratija i nedostatak kvalifikovanih radnika, prenosi francuski Kurie Enternasional u pregledu medija :
„Zbogom, stara Nemačko“, tužno poručuje nedeljnik Di Cajt (Die Zeit) https://www.zeit.de/zustimmung?url=https%3A%2F%2Fwww.zeit.de%2F2023%2F33%2Fdeutsche-wirtschaft-rezession-fachkraeftemangel-energiepreise%2Fkomplettansicht na svojoj naslovnoj strani koju posvećuje nemačkom ekonomskom opadanju.
„Čekajući princa“…
„Mnoge stvari više ne funkcionišu u nekadašnjoj zemlji ekonomskih čuda: preduzeća odlaze, birokratija raste“.
Nemačka je, prema Di Cajtu, sada samo „uspavana nacija“ koja čeka hipotetičkog princa da je probudi.
Nemačka ekonomija se nikada nije u potpunosti oporavila od zdravstvene krize i ograničenja koja su usledila, a prognoze rasta za 2023. iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ne navode na optimizam.
„Sve velike nacije vide rast njihove ekonomije: 5,2% u Kini, 1,8% u Sjedinjenim Državama i 1,5% u Rusiji, pogođenoj međunarodnim sankcijama. A Nemačka? Tu je stopa rasta sada negativna, na -0,3%. Na dnu rang liste”.
„Atmosfera sumraka“
Uzroci ove oronulosti su poznati. Značajno povećanje cena energenata, delimično je uzrokovano ratom u Ukrajini, birokratijom koja se smatra previše nametljivom i nedostatkom kvalifikovanih kadrova. Slika o Nemačkoj koju daje ovaj nedeljnik je sumorna:
„Četvrta najveća svetska ekonomija osciluje između stagnacije i recesije. Njeno bogatstvo isparava. … Atmosfera sumraka obuzima celu zemlju”.
Suočeni sa ovom situacijom, "šta možemo učiniti?" pita Di Cajt. Za ovaj liberalni list, Nemačkoj je potrebna „ekonomska agenda za 2030“ koja bi, između ostalog, uključivala reviziju sistema subvencija koje se odobravaju kompanijama ili čak, da bi se rešio problem koji predstavlja cena struje, ubrzanje u izdavanju dozvola za razvoj obnovljivih izvora energije, posebno energije vetra (zemlja je u aprilu isključila svoja poslednja tri nuklearna reaktora).
„Nemačko padanje“
Nemački dnevnik Di Velt (Die Welt) https://www.welt.de/wirtschaft/plus246566450/Wirtschaft-Die-Welt-waechst-und-Deutschland-schrumpft.html se pita: da li je Nemačka ekonomski gigant sa glinenim nogama?
„Rast utiče na sve osim Nemačke“, rezimira Die Velt najnovije globalne prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), objavljene 25. jula.
Dok su projekcije rasta revidirane naviše za većinu najvećih svetskih sila, institucija očekuje da to neće biti slučaj za Nemačku čija bi ekonomija mogla da se smanji čak za 0,3%. Rast bi potom mogao da dostigne samo 1,3% 2024. godine.
„Nemačka privreda, a posebno njena industrija, tone sve dublje i dublje u zastoj, za razliku od onoga što se dešava u drugim zemljama“, žali se ovaj konzervativni list, koji seriju članaka posvećuje onome što smatra nemačkim „padanjem“. Još gore, čini se da ne postoji „efikasan recept za preokret situacije“.
Industrija postala - teret
Nemačka privreda u velikoj meri zavisi od prerađivačke industrije, koja je dugo bila njena konkurentska prednost. Do pre nekoliko godina, proizvodi iz ovog sektora bili su veoma traženi u zemljama poput Kine, najvećeg trgovinskog partnera Berlina.
„Ali od tada je značaj industrije (za ekonomsko zdravlje zemlje) - postao teret. Rat u Ukrajini, energetska kriza i restriktivna monetarna politika Evropske centralne banke (ECB) opterećuju ovaj strateški sektor“.
Istovremeno, izvoz je u najgorem stanju, u vreme kada Sjedinjene Države pokušavaju da se „reindustrijalizuju gigantskim subvencijama“ i kada se Kina još uvek suočava sa „cikličnim slabostima“.
Nemačka, međutim, teško može da računa samo na svoje unutrašnje tržište, ocenjuje Velt. Tim pre što inflacija navodi veliki deo domaćinstava u zemlji da štede, a ne da troše. Uz to, nedostatak kvalifikovane radne snage može usporiti lanac snabdevanja u određenim oblastima.
„U krizi smo“
Nekada smatrane velikom snagom, „osobine nemačke privrede” koje su omogućile zemlji da se otrgne od svog imidža „bolesnika Evrope”, kako Velt podseća u drugom članku, izgleda da su postale njena najveća slabost.
Ovaj fenomen dodatno naglašava strahove Nemačke da će njene vodeće industrijske grupe preseliti deo svoje proizvodnje u Sjedinjene Američke Države. Prognoze MMF-a nisu jedine alarmantne studije objavljene poslednjih dana.
„U ponedeljak je to bila anketa prodajnih odeljenja nekoliko nemačkih kompanija, u utorak ujutro, studija o moralu poslovnih lidera, podseća berlinski dnevnik. Svi ovi dokumenti šalju istu poruku: u krizi smo“.
