Švedski stručnjaci utvrdili: ekrani odgovorni za pad nivoa znanja učenika, vlada vraća udžbenike

Na osnovu saveta lekara, vlada desnog centra u Švedskoj želi da smanji vreme koje učenici provode pred ekranima i da vrati udžbenike u učionice – prenosi francuski dnevnik Le Monde izveštaj svog dopisnika iz Malmea: 
Da li smo išli ​​prebrzo, predaleko, prerano? Već nekoliko meseci u Švedskoj se čuju ova preispitivanja o mestu ekrana i digitalne tehnologije u školama u kraljevstvu, koje su zdravstveni radnici doveli u pitanje.

Povratak knjiga

Ministarka prosvete Lota Edholm je 15. maja reagovala tako što je odbacila strategiju nacionalne agencije za obrazovanje (Skolverket) koja je u decembru 2022. godine, promovisala digitalno školstvo. Ministarka je već tada izrazila svoje sumnje, u kolumni koju je objavio list Ekspresen, 21. decembra. Ona je upotrebu digitalne tehnologije u švedskim školama opisala kao „eksperimentalnu” , smetao joj je „nekritički ležeran stav po kome je digitalizacija dobra, bez obzira na njen sadržaj”, što je dovelo do „odstranjivanja” udžbenika koji, kako je podsetila, imaju „prednosti koje nijedan tablet ne može da zameni“.

Da bi popravila situaciju, vlada desnog centra najavila je da će ove godine odvojiti 685 miliona kruna (60 miliona evra) za 2024. godinu i 500 miliona kruna  (44 miliona evra) za 2025. godinu, kako bi ubrzala povratak udžbenika u škole.

„Ovim počinje vraćanje čitanja u škole i to na uštrb vremena provedenog ispred ekrana“, objasnila je ministarka. Cilj je: garantovati jednu knjigu po učeniku i po predmetu.

Danas to više nije slučaj. Tokom proteklih petnaest godina, ekrani su postepeno zamenili udžbenike. Naročito od koledža pa nadalje, studenti provode sve više vremena ispred računara, koje im generalno obezbeđuje škola: bez obzira koji je predmet u pitanju, oni moraju da se povežu na Internet, da traže informacije na mreži, da napišu zadatak ili da obnavljaju gradivo.

„Demokratija i jednakost“

Ne postoji, međutim, statistika koliko vremena mladi Šveđani provode ispred ekrana u školi. To zavisi od škole i od nastavnika, od interesovanja za digitalnu tehnologiju i nivoa obuke, koji varira od jedne opštine do druge, u zavisnosti od obaveza opština o finansijskom učešću.

Početkom decembra 2022. godine, u anketi koju je među dve hiljade nastavnika sproveo njihov sindikat, skoro svaki peti nastavnik je rekao da smatra da njegovi učenici retko ili nikada ne pišu rukom. Na fakultetu je ovakvu procenu za studente dalo 35,3 odsto nastavnika, a u srednjoj školi njih 58,6 odsto.

U svom krstaškom pohodu protiv ekrana, ministarka prosvete je ukazivala da su oni odgovorni za to što mladi Šveđani manje čitaju i manje shvataju - što je istaknuto u studiji „Napredak u međunarodnoj čitalačkoj pismenosti“ (Pirls), sprovedenoj u pedeset sedam zemalja i objavljenoj 16. maja – iako njihov nivo i dalje ostaje iznad evropskog proseka. Prema njenim rečima, upravo zbog sveprisutnosti ekrana učenici su izgubili naviku da čitaju, nastavnici su primorani da koriste fotokopije (zbog nedostatka udžbenika), a roditelji nisu u mogućnosti da pomognu deci.

Gospođa Edholm nije jedina kritična. Od početka ove godine, o strategiji nacionalne agencije za školsko obrazovanje za ubrzanje upotrebe digitalne tehnologije u školama konsultovano je oko šezdesetak organizacija i istraživačkih centara. Ne ulazeći u detalje, nacionalna agencija preporučuje pojačavanje postojećih napora koji se ulažu već proteklih petnaest godina.

„Da sva deca i studenti tokom školovanja imaju priliku da razvijaju digitalne veštine je pitanje demokratije i ravnopravnosti, jer je to preduslov da mogu da učestvuju u društvenom životu, za studiranje i za budući profesionalni život“, rekao je direktor agencije Peter Larson, 24. aprila za dnevnik Svenska Dagbladet. On je podvukao važnost „zajedničkih i globalnih“ ciljeva za smanjenje lokalnih razlika, podsećajući da su „didaktički izbori“ koji su na raspolaganju nastavnicima bili „odlučujući za kvalitet obrazovanja“, obećavajući pri tom mere za „razvoj veština za nastavnike“.

“Bez opšte vizije”

Profesor kognitivnih neuroloških nauka na Institutu Karolinska u Stokholmu, Torkel Klingberg spada u istraživače koji se protive novoj strategiji. On kaže da se ne protivi digitalizaciji obrazovanja, za koju je uveren da će „igrati veoma važnu ulogu u budućnosti, kada će obrazovni sadržaji biti osmišljeni”, ali smatra da je Švedska prebrzo krenula, predvodeći uvođenje digitalizacije  „na nepromišljen način i bez oslanjanja na nauku”.

„Imali smo ambiciju da budemo moderni. Učenicima smo dali kompjuter, ne razmišljajući šta time činimo i zašto. Digitalizacija je postala sama po sebi cilj, bez ikakve celovite vizije”, upozorava on i ukazuje da su „brojne studije pokazale da posledice nisu uvek pozitivne”. On posebno pominje negativan uticaj ekrana na koncentraciju učenika i znanja koje je teže asimilovati preko ekrana nego preko knjige. Neurolog pominje Program za međunarodno ocenjivanje učenika (PISA) iz 2015. koji je pokazao „vezu između upotrebe digitalne tehnologije za domaće zadatke, na primer, i nižih rezultata u matematici ili razumevanju pročitanog“.

Švedsko udruženje pedijatara je sa svoje strane zabrinuto zbog toga što su oni najmlađi u vrtićima izloženi ekranima „a da nije obavljen test koji pokazuje da to doprinosi boljem učenju“, kako napominje njegova predsednica Ulrika Aden. Opasnost je tim veća, napominje ona, što švedske zdravstvene vlasti „još nisu dale preporuke u vezi sa vremenom koji deca provode pred ekranom“, u zemlji u kojoj je 2018.  godine skoro polovina trogodišnjaka svakodnevno koristila Internet, a 20 odsto dece uzrasta 5-8 godina imalo je svoj pametni telefon, dok je 32% imalo tablet.

Za sindikat nastavnika, debata se ne bavi suštinskom temom:

„Ponovo se nalazimo u političkoj diskusiji, bez nijansi, u kojoj suprotstavljamo digitalne alate papiru i knjigama, dok je problem zapravo to što su mnoge investicije napravljene bez konsultacija nastavnika, koji su na kraju dobili neodgovarajući digitalni sadržaj, koji nisu mogli da koriste“, ocenjuje predsednica sindikata Johana Jara Astrand. Ona žali zbog napuštanja nove strategije u korist digitalne tehnologije, koja je mogla da popravi greške iz prošlosti, a ostavila veći manevarski prostor nastavnicima.