“Politiken“ (Danska): Evropa sprema pohod na retke metale na Grenlandu

Zavisna od Kine, Evropska unija je pokrenula „ofanzivu šarma“ kako bi se dočepala brojnih metala i minerala u podzemlju Grenlanda, piše danski Politiken https://politiken.dk/internationalt/art10085228/EU-vil-have-fingrene-i-Gr%C3%B8nlands-undergrund-for-at-komme-fri-af-Kina čiji članak u celini prenosi pariski Kurie enternasional u međunarodnom pregledu medija  https://www.courrierinternational.com/article/reportage-l-europe-prepare-sa-ruee-vers-les-metaux-rares-du-groenland_223857

Može izgledati banalno ako kažemo da bi birokratska institucija poput Evropske komisije mogla da doživi geopolitički zemljotres koji trese prozore i podove. Ipak, upravo se to dogodilo kada je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine

Reč je, naravno, o vojnoj agresiji na jednu evropsku državu ali i osvešćivanju mnogih evropskih zemalja koje su shvatile da su u zavisnosne od ruske nafte i gasa. Strahovali su da bi Putin, zatvaranjem slavine, mogao da parališe hiljade evropskih preduzeća i da isključi grejanje u milionima domova u Evropi.

Ubrzo nakon ruske invazije u Ukrajini, pokazalo da evropske zemlje mogu da se snađu i bez Rusije. Evropa se nekako izvukla, bar za sada. Ali lekcija koju je Brisel naučio bila je da Evropa nikada više ne sme postati zavisna od diktatora i autokrata.

Međutim, postoji opasnost da se situacija ponovi. Danas ne govorimo samo o nafti i gasu, već o bakru, litijumu i magnezijumu, između ostalog.

Kina ubedljivo obezbeđuje većinu globalne proizvodnje minerala i metala koji će Evropi biti potrebni u budućnosti za proizvodnju vetroturbina i električnih automobila, ali i mobilnih telefona, kompjutera i sistema oružja.

ANTRFILE :  Norveška suđenja i odlaganja

Protivnici eksploatacije minerala pronađenih u morskom dnu čekaće očekivanu presudu u Norveškoj u nedelji od 13. Do 17. januara 2025. Tog dana, sud u Oslu će reći da li je legalna ili nije legalna odluka vlade levog centra da odobri takvu eksploataciju. Ekološka organizacija WWF smatra da to nije slučaj. Ona je zbog toga tužila norvešku državu i izvela je pred sud, a ova afera je uveliko praćena u inostranstvu, s obzirom na nekoliko slučajeva istraživanja morskih minerala u svetu, izvestio je krajem novembra norveški tabloid VG. Uprkos kritikama sa svih strana, kraljevski parlament je dao zeleno svetlo za takve aktivnosti u ogromnom podvodnom području. Bez obzira na presudu koja će biti izrečena u januaru, većina poslanika je 1. decembra odlučila da 2025. godine neće biti izdate dozvole za istraživanje energetskim grupama zainteresovanim za rad u Norveškoj. Ovo je bio poraz za vladajuće stranke koji se dogodio tokom pregovora o budžetu.

Grenland, "velika sila"

Evropska komisija je stoga sada okrenula ka Grenlandu (autonomnoj konstitutivnoj teritoriji koja nije priznata kao država, već predstavlja deo Kraljevine Danske, države članice Evropske unije), čije podzemlje sadrži čak 25 od 34 minerala i metala – koji se takođe nazivaju sirovinama – za koje Evropska unija (EU) smatra da su najkritičniji za njenu kontinuiranu tehnološku evoluciju.

Prošlog marta, predsednica Komisije Ursula fon der Lajen otputovala je u glavni grad Nuuk kako bi otvorila prvu kancelariju EU na Grenlandu. Sredinom septembra došao je red na evropsku komesarku za međunarodna partnerstva Jutu Urpajnen da krene na dug put od Brisela do Nuuka, a ovih dana Komisija EU radi na tome da omogući posetu Grenlandu velikoj delegaciji evropskih zemalja, preduzeća i finansijskih institucija.

Komisija se nada da kompanije mogu postići dogovor sa vladom Grenlanda o pokretanju rudarskih projekata za vađenje željenih sirovina iz podzemlja Grenlanda kako bi se smanjila zavisnost Evrope od Kine.

„Grenland je vrsta velike sile kada su u pitanju kritične sirovine“, rekla je evropska komesarka za međunarodna partnerstva Juta Urpajnen, prošle nedelje za Politiken prilikom posete Nuuku.

“Ogromna zemlja”

Dakle, EU je potreban Grenland, ali i Grenlandu je izgleda potrebna EU. Kako bilo, čini se da EU kuca otvorena vrata. Erik Jensen, odgovoran za finansije i fiskalna pitanja u vladi Grenlanda, naglašava za Politiken da Grenland želi masovni razvoj rudarske industrije. To bi delom moglo da omogući stvaranje ekonomske osnove potrebne da Grenland, u roku od samo pet do deset godina, postane nezavisna nacija.

„Grenland je ogromna zemlja. Apsolutno smo uvereni da, ukoliko možemo da iskoristimo više naših resursa, naše finansije se mogu poboljšati u budućnosti. Donald Tramp nije u šali lansirao ideju o kupovini Grenlanda tokom svog prvog predsedničkog mandata“, objašnjava Erik Dženseni i dodaje:

"Grenland nije na prodaju, ali je otvoren za poslovanje."

Erik Jensen bi želeo da strane kompanije obezbede rizični kapital potreban za instalaciju rudnika, u zamenu za generisanje profita nakon toga, dok će Grenland dobiti svoj deo „džekpota“ putem poreza na prihod preduzeća i poreza na licencu.

Time se priprema situacija koja bi odgovarala svim stranama. Međutim, njegova poruka sadrži i ono što se može protumačiti kao prikrivena pretnja. Grenlandska vlada je svesna da će sirovine koje se nalaze u podzemlju Grenlanda biti potrebne ne samo EU, već i celom svetu.

Kada je vlada Nuuka predstavila svoju novu strategiju za spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku prošlog februara, jedna od ključnih tačaka je bila da je Grenland nameravao da diverzifikuje svoju ekonomiju i, posledično, da razvije svoje komercijalne odnose sa Sjedinjenim Državama, Kanadom i EU, na primer, ali i sa Kinom.

Upitan o ovoj novoj strategiji, Erik Jensen je odgovorio da vladu Grenlanda „nije briga da li su njeni trgovinski partneri plavi, žuti ili crveni“, sve dok se pridržavaju zakona Grenlanda. „Mi smo, međutim, pažljivi, naravno, prema našim saveznicima i onima sa kojima sarađujemo“, dodaje on. Pored toga što je ministar, Erik Jensen predsedava jednom od dve stranke u vladi Grenlanda - Siumut (socijaldemokratska partija).

 „Grenland želi da stane na svoje noge“

Još uvek nije postignut nikakav obavezujući sporazum između EU i Grenlanda u vezi sa eksploatacijom sirovina. Komesarka EU za međunarodna partnerstva kaže za Politiken da je pojednostavljeno reći da je EU zainteresovana za Grenland isključivo zbog straha da se Grenland ne bi okrenuo Kini. Ona smatra da je ovde isto toliko reč o tome da se shvati vreme u kome živimo.

Kao i mnoge druge bivše kolonije, Grenland više ne želi da zavisi od strane pomoći.

„Oni žele da se sami snalaze i da više ne moraju da biraju stranu“, naglašava ona, “U isto vreme, mi smo u borbi u kojoj različiti geopolitički akteri pokušavaju da zadobiju naklonost u ovim bivšim kolonijama – posebno na Grenlandu“.

„Da bismo se pozicionirali u konkurenciji i pobedili, moramo biti u mogućnosti da ponudimo nešto“, kaže Juta Urpilainen. Po njoj, EU nudi bolju ponudu nego Kina. Prema izveštaju kineskog istraživačkog centra „The Green Finance and Development Center“, vlada Pekinga je potrošila više od 6,6 milijardi kruna (otprilike 890 miliona evra) u proteklih deset godina da uspostavi inicijativu „Pojas i put“ (novi putevi svile), koja namerava da proširi trgovinske odnose Kine sa ostatkom sveta.

U tom kontekstu, Kina je posebno finansirala puteve, aerodrome, luke i železničke veze u velikom broju zemalja koje nisu bile u stanju da podrže projekte takvog obima. Ali, u isto vreme, ove investicije su povezane sa teškim kineskim uslovima. Kina je optužena da je ove zemlje transformisala u kineske marionete.

Juta Urpilainen sugeriše da EU ima potpuno drugačiji pristup. Evropska komisija ne može sama da investira direktno u rudarske projekte na Grenlandu, ali može, kaže, da pomogne da se obezbede neophodne bankarske garancije za kredite koje će kompanije morati da podignu da bi investirale u stvaranje rudnika na Grenlandu.

Evropska komisija može, s druge strane, da dodeli pomoć Grenlandu za obuku specijalizovane radne snage neophodne za eksploataciju rudnika, kako bi projekti doprineli profesionalnom razvoju u zemlji.

Ona, međutim, ne poriče da EU u tome vidi očigledan interes za sebe. „EU mora da diverzifikuje svoja partnerstva. U stvari, danas smo previše zavisni od Kine kada su u pitanju sirovine. Potrebni su nam novi partneri i, u ovoj perspektivi, Grenland nam se čini važnim partnerom“, kaže ona. Ostaje, međutim, da se vidi da li će se ova politička želja ostvariti.

“Veoma dalek horizont”

Rasmus Leander Nilsen, koji vodi Centar za spoljnu i bezbednosnu politiku na Univerzitetu Grenlanda, ističe da zemlja do sada nije uspela da realizuje velike rudarske projekte. Osim toga, postavljanje novog rudnika može lako da potraje deset do dvadeset godina jer se prvo moraju izvršiti geološka i ekološka ispitivanja i pribaviti čitav niz ovlašćenja. Da ne govorimo o finansijama koje mogu iznositi stotine miliona kruna.

„Velike mogućnosti za profit od rudarenja su na dugom štapu“, objašnjava on.

Štaviše, nije sigurno da je rudarstvo na Grenlandu dobar posao. Već smo videli da je Kina uspela da snizi cene ruda i metala kako bi izbacila sa tržišta nedavno otvorene rudnike koje Kina nije kontrolisala. Slično tome, Peking je, na primer, snizio cene kineskih električnih automobila da bi pobedio svoje evropske konkurente.

Ako rudarstvo na Grenlandu postane stvarnost, možemo da pretpostavimo da će Kina smanjiti cene sirovina. U ovom slučaju, da li će evropske kompanije biti spremne da plate više za grenlandske minerale i metale nego za one koje Kina može da isporuči? Evropski komesar za međunarodna partnerstva priznaje da je ovo „pitanje važno“.

„Naravno da danas nisam u poziciji da dajem bilo kakve garancije. S druge strane, lično sam uverena da su važni i standardi visokog kvaliteta i održivosti“, naglašava ona, dodajući da se ova tema postavlja u razgovorima.

Međutim, postoji još jedna neizvesnost. Poslednjih godina, veliki rudarski projekat u blizini Kvanefjelda na jugu Grenlanda zaustavljen je zbog straha među lokalnim stanovništvom da će projekat izazvati rasprostranjeno zagađenje uranijumom. Da li Grenland ima političku stabilnost koja garantuje da će odluke donete danas važiti za pet, deset ili petnaest godina?

„Reklo bi se da je to demokratija. Ali takođe mislim da je već neko vreme očigledno da Grenland treba da diverzifikuje svoju ekonomiju“, kaže Juta Urpilainen.