Dejli telegraf: Počela je džinovska invazija pacova u Velikoj Britaniji

Nikada britanski istrebljivači nisu imali toliko posla, piše Dejli telegraf i nikada nisu uhvatili tako velike pacove. Pacovi su ovoliko mogli da se prošire zahvaljujući lakšem pristupu hrani, nedostatku higijene i povećanoj otpornosti na otrove :

“Za Grema Šarpa, sve je počelo upornim grebanjem koje je čuo jedne večeri u kuhinji. Ovaj 52-godišnji profesor na Univerzitetu Notingem Trent (u centralnoj Engleskoj) prvo je pažljivo pregledao ormane, a zatim zamenio izduvnu cev napolju, uveren da su pacovi tuda ušli. Ali buka nije prestajala. Jedne večeri, kad su on i njegova žena već legli, odjednom su začuli zaglušujuće tupkanje na plafonu njihove spavaće sobe, tik iznad njihovih glava.

Pacovi u kući

„Delevalo je da su ogromni, kao jazavci“, priseća se Šarp. Pre jednog veka, američki pisac fantastike H. P. Lavkraft napisao je svoju kratku priču „Pacovi u zidovima“, o novom vlasniku porodične kuće u prioratu Ekam, izbezumljenom zbog pacova koji su trčkarali iza hrastovih pregrada.

Preko noći, Šarpovi su se našli uronjeni u modernu verziju ove kratke priče, u predgrađu Notingema. Pozvali su službenika u centru za deratizaciju koji im je objasnio da su pacovi uspeli da prođu kroz izolacione zidove i da su se nastanili u njihovom domu. Postaviljene su kutije sa mamcima, ali što ih je više bilo ubjeno, više ih je dolazilo.

Nakon što je istražio spoljašnje šahtove posute pacovskim izmetom, Šarp je pronašao da je uzrok problema bilo proširenje izgrađeno dvanaest godina ranije čiji stari odvod nisu blokirali radnici. Problem je rešen, nakon neprospavanih noći tokom osamnaest meseci i nekoliko stotina funti potrošenih za odbranu kuće od invazije glodara. „Još uvek očekujem da se buka vrati i da su našli drugi način da se opet usele kod nas“, priznaje on.

Invazija i u Njujorku, Parizu, Velsu…

Šarpov slučaj nije usamljen. U poslednje vreme, došlo je do novog zaokreta u dugom ratu čovečanstva protiv pacova. Njujork je upravo imenovao koordinatorku za kontrolu pacova, Ketlin Koradi, koja je obećala nultu toleranciju za ove neželjene goste. U Parizu, posle štrajka smećara, glodari su se namnožili širom prestonice.

U Ujedinjenom Kraljevstvu napadaju plaže. U martu su stanovnici velškog letovališta Tenbi prijavili invaziju „pacova veličine mačke“ koji su se zakopali u litice. Širom zemlje profesija deratizatora je u ekspanziji. Ovaj trend je počeo na početku zatvaranja zbog kovida. Prema Udruženju za kontrolu pacova Ujedinjenog Kraljevstva, više od polovine operatera za kontrolu štetočina prijavilo je nagli porast aktivnosti jer su populacije glodara prešle iz napuštenih gradskih centara u domove i bašte u potrazi za hranom.

„Pacovi postaju sve veći problem“, kaže Kreg Moris, 53-godišnji agent za deratizaciju koji već petnaest godina putuje Hempšajrom, Dorsterom i Viltšajrom (jugozapadni London) u pratnji svog terijera Montija.

„Zaista su neverovatni, oni su najotpornija bića koja je priroda stvorila. Iskorišćavaju sve što radimo i zaista su dobri u tome.”

Prema Morisu, uzroci ovog širenja pacova su trostruki: lakši pristup hrani zbog bacanja hrane, prljavština i nedostatak higijene i povećana otpornost na otrove za razređivanje krvi koji su stvoreni 1950-ih godina. Zahvaljujući njihovoj inteligenciji i plodnosti norveški pacovi mogu da imaju legla od četrnaest mladunčadi, dok drugi pacovi u proseku mogu da imaju legla od šest. Takođe, sposobni su da ulančaju trudnoću. Pacovi se zastrašujućom brzinom prilagođavaju svemu što ljudi učine da im se suprotstave.

Životinja koja ostaje misterija

Prošlog decembra, jedna studija je utvrdila da je 78% pacova razvilo genetsku otpornost na razređivače krvi. Pošto se pacovi hrane onim što jedemo, naša zavisnost od nezdrave hrane takođe znači da ima sve više gojaznih pacova koji lutaju našim ulicama. Najveći pacov kojeg je Moris sreo imao je oko 30 centimetara (bez repa), otprilike veličine njegovih radnih čizama. Rekord za pacova uhvaćenog u Velikoj Britaniji (od strane deratizatora u Bornmutu, 2018.) bio je 53 centimetra od njuške do repa.

Malo vrsta izaziva toliko straha i gađenja kao pacovi. Uprkos širokoj upotrebi u laboratorijama, to je životinja koja ostaje misterija. Još uvek ne znamo kako žive u prirodnom okruženju, a ne znamo ni koliko ih zaista ima.

Stiv Belmejn, profesor ekologije na Institutu za prirodne resurse Univerziteta u Griniču, specijalista je za glodare. Ovaj istraživač trenutno vodi projekat koji uključuje hvatanje pacova na farmama za uzgoj u Norfolku i Eseksu (severoistočni London) kako bi se proučavao prenos i učestalost bolesti. Oni sprovode ovaj projekat u partnerstvu sa brojnim evropskim zemljama kako bi procenili potencijalni uticaj zabrane otrova za pacove na zdravlje ljudi. Ove godine, Holandija je zabranila sve otrove za pacove na bazi antikoagulanata za javnu upotrebu (iako se mogu dozvoliti retki izuzeci) i, prema Belmejnu, druge evropske zemlje bi uskoro trebalo da slede taj primer.

Uprkos ekološkim prednostima zabrane ovih toksičnih hemikalija koje ponekad nađu svoj put u lancu ishrane, Belmain priznaje da je zabrinut zbog mogućih implikacija prenošenja bolesti. Na farmama na kojima radi, otkrili su značajnu kontaminaciju salmonelom i leptospirozom, bakterijom koja se širi urinom pacova. Iako u Velikoj Britaniji postoji samo nekoliko slučajeva godišnje, leptospiroza uzrokuje oko milion slučajeva i 60.000 smrtnih slučajeva godišnje širom sveta.

Pacovi takođe prenose bubonsku kugu, koleru, tifus, male boginje i hantavirusne infekcije. Studija Univerziteta Kolumbija iz 2014. godine otkrila je da su obični pacovi u podzemnoj železnici u Njujorku bili nosioci 18 virusa koji su ranije bili nepoznati nauci. Ako borba protiv pacova traje vekovima, pa i milenijumima, Belmain smatra da ne treba odustati. „Njihov broj nije ni prirodan, ni održiv. Oni postoje samo zato što ih hranimo“, kaže on.

Kao primer navodi gradove poput Hong Konga, koji su drastično smanjili populaciju glodara kroz stroge sanitarne mere i nultu toleranciju. Istraživači takođe razvijaju nove metode za smanjenje plodnosti - oralne kontraceptive koji bi na kraju mogli da ubrzaju kolaps populacije pacova.

Pacovi će bez sumnje nekima nedostajati. Oni zaista imaju mnogo advokata koji hvale njihovu radoznalu prirodu, društvenost i energiju. Drugi, pak, neće biti mirni dok svi pacovi ne nestanu sa lica zemlje“.