Francuska tv BFM biznis: Zašto sankcije Rusiji nisu delotvorne i zašto rusku vojsku zanimaju kućne veš-mašine iz EU?

“Evropska unija donela i primenila deset ´paketa sankcija´ protiv Rusije od njene invazije na deo Ukrajine u februaru 2022. Međutim, mora se priznati da se ruska ekonomija opire. Procenjuje se da je 2022. godine BDP Rusije pao za samo 2,1%“, izveštava francuska informativna tv BFM business https://www.bfmtv.com/economie/international/sanctions-comment-la-russie-importe-des-marchandises-francaises-et-europeennes-sans-trop-de-difficultes_AV-202305140094.html#:~:text=Plus%20de%2040%20milliards%20d,importations%20russes%20depuis%20l%27Europe.

Izvoz za Rusiju – preko drugih zemalja

Podsećajući da listu sankcija čine restriktivne mere pa čak i zabrane koje ciljaju na izvoz određenih evropskih dobara u Rusiju, BFM-tv navodi deo iz saopštenja Evropskog saveta: „Lista zabranjenih proizvoda je sastavljena tako da maksimizira negativne efekte sankcija na rusku ekonomiju“ i dodaje: “Konkretno, od februara 2022. EU je zabranila izvoz robe u Rusiju čija vrednost premašuje 43,9 milijardi evra. To je dovoljno da ruski uvoz iz Evrope drastično presuši. Rusija je, međutim, prilično lako uspela da indirektno uveze ovu robu“, izveštava BFM-tv i citira Erika Dora, direktora ekonomskih studija na IESEG školi za menadžment na Katoličkom univerzitetu u Lilu: „Između 2021. i 2022. godine došlo je do naglog povećanja izvoza robe iz Evropske unije u zemlje koje su susedne ili veoma bliske Rusiji“.

Ovaj izvoz je skočio „23% u Tursku, 345% u Kirgistan, 165% u Jermeniju, 130% u Uzbekistan, 94% u Kazahstan i 58% u Gruziju”.

U pogledu vrednosti, izvoz robe iz EU „bio je dakle povećan 20,5 milijardi evra u Tursku, 4,9 milijardi evra u Kazahstan, 1,5 milijardi evra u Uzbekistan, 1,2 milijarde evra u Gruziju, 1,1 milijardu evra u Jermeniju, 909 miliona evra u Kirgistan”.

„Ove zemlje su geografski bliske Rusiji, ali i njenim saveznicima.

Ovo su zemlje (koje nisu članice EU) koje nastavljaju slobodno da trguju sa Rusijom. Stoga postoje jake pretpostavke da robu koju te zemlje kupuju iz Evropske unije onda ponovo izvoze u Rusiju“, kaže Erik Dor.

„Isto tako, kompanije iz Kine i Hong Konga, kao i Ujedinjenih Arapskih Emirata, takođe su osumnjičene za ponovni izvoz u Rusiju određenih kategorija robe kupljene od Evropske unije“, nastavlja on.

Malo je mesta za sumnju. Pogledajte samo cifre izvoza iz ovih istih zemalja u Rusiju.

„Izvoz, izražen u evrima, porastao je, na primer, između 2021. i 2022. godine za 82% u Tursku, 222% za Jermeniju, 12% za Gruziju. I dok je evropska izvršna vlast upravo predala državama članicama jedanaesti set restriktivnih mera protiv Moskve, ova situacija se dodatno intenzivirala 2023. godine“, kaže Erik Dor.

Nastavlja se rast izvoza EU susedima Rusije

„Tokom januara i februara 2023. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, izvoz robe iz Evropske unije ponovo je prepolovljen u Rusiju, ali se godišnji rast izvoza procenjuje na 30 odsto u Tursku, 741 odsto u Kirgistan. 473% u Kazahstan, 222% u Jermeniju ili 34% u Gruziju“, objašnjava on i dodaje:

„Sumnja se da postoji delimični izvoz (robe uvezene iz EU) iz ovih zemalja u Rusiju. Izvoz u Rusiju povećan je između prvih kvartala 2022. i 2023. godine za 180 odsto iz Turske, 369 odsto iz Jermenije, 68 odsto iz Gruzije“.

Francuska nije izuzetak. 

„Između 2021. i 2022. izvoz robe iz Francuske u Rusiju smanjen za 3,3 milijarde evra, odnosno za 51,91%, dok je u istom periodu izvoz robe iz Francuske u Tursku povećan za 25%, 84% u Kazahstan, 62% u Jermeniju, a 45% u Kirgistan“, napominje direktor ekonomskih studija IESEG škole za menadžment Katoličkog univerziteta iz Lila.

Taj trend ove godine raste: „Tokom januara i februara 2023., izvoz robe iz Francuske zabeležio je godišnje povećanje od 43,5% u Tursku, 429% u Kazahstan, 195% u Jermeniju, 36% u Ujedinjene Arapske Emirate, 31 odsto u Gruziju“, precizira Erik Dor.

Roba, moguće za vojnu upotrebu

BFM – tv izveštava da se ovaj izvoz odnosi “i na robu koja može imati vojnu upotrebu, poput elektronskih integrisanih kola“.

„Izvoz elektronskih integrisanih kola iz Evropske unije u Rusiju, između 2021. i 2022. godine opao je za 81 odsto, ali je on povećan za 3.461 odsto u Kirigizistan, za 1.313 odsto u Jermeniju, za 221 odsto u Uzbekistan, 173 odsto u Gruziju, 193 odsto u Kazahstan“, detaljno opisuje ekonomista.

I u januaru i februaru 2023. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, ovaj isti izvoz elektronskih integrisanih kola iz EU „opao je za 99,99% u Rusiju, ali je povećan za 81% u Tursku, 3.685% u Kazahstan, ili 503% u Jermeniju“, nastavlja on.

BFM - tv takođe izveštava da je potvrđeno da zemlje bliske Moskvi masovno uvoze iz Evrope kućne aparate (belu tehniku), dodajući da ova roba sadrži integrisana kola koja se mogu rastaviti i koristiti u proizvodima za vojne svrhe.

„Izvoz kućnih mašina za pranje veša iz Evropske unije od 2021. do 2022. godine, mereno u evrima, opao je za 49 odsto u Rusiju, ali je povećan za 1.139 odsto u Tursku, za 49,3 odsto u Ujedinjene Arapske Emirate, 615 odsto u Uzbekistan, 416,2 odsto u Jermeniju, 301% u Gruziju, 139% u Kazahstan“, objašnjava Erik Dor.

Mašine su brzo izvezene u Rusiju čiji delovi će se koristiti za popravku... borbenih tenkova – zaključuje BFM-tv.