Mediji o energetskoj krizi: Hemijski gigant BASF otpušta širom sveta

Uprkos manjem gubitku od očekivanog u januaru ove godine, nemačka grupacija BASF planira da otpusti 3.300 radnih mesta, od čega dve trećine u Nemačkoj.

Pod pritiskom rastućih troškova energije, istorijsko sedište firme u Ludvigshafenu (jugozapadna Nemačka) pogođeno je zatvaranjem nekoliko proizvodnih jedinica, što je deo plana štednje za proizvodnju  u Evropi. Nemački gigant je već otkrio rezultate "jasnog pada" za 2022. godinu, zbog dodatnih troškova izazvanih energetskom krizom, izveštava Handelsblat.

Ova smanjenja bi trebalo da „pogode još oko 700 drugih radnih mesta u proizvodnji“, ali će ti zaposleni biti reklasifikovani na istoj lokaciji, piše nemački ekonomski dnevnik.

Da bi opravdao obim ovog plana za smanjenje radnih mesta, šef grupe, Martin Brudermiler, napao je „prekomernu regulativu“, koja umanjuje „konkurentnost Evrope“, osuđujući „sporost i birokratiju procedura odobravanja“ i „posebno visoku cenu troškova proizvodnje”.

Naime, „najveći industrijski potrošač gasa u Nemačkoj prošle godine osetio je rast cena energenata i sirovina“, podvlači ekonomski dnevnik. Troškovi energije porasli su za 3,2 milijarde evra 2022. godine, uključujući 1,7 milijardi za njen gigantski kompleks Ludvigshafen, koji zapošljava 39.000 od ukupno 111.500 zaposlenih u grupi.

„Ekonomsko okruženje se značajno zamračilo za hemijskog giganta od druge polovine 2022. godine. BASF predviđa dalji pad profita u 2023. „između 4,8 i 5,4 milijarde evra”. Oni su prošle godine „pali za 11,5% na 6,9 milijardi evra“. Akcije grupe izgubile su 6% u podne u petak.

Već u oktobru, BASF je predstavio plan smanjenja troškova od 500 miliona evra. Ovome se sada dodaju i "jasni rezovi u proizvodnji", sa zatvaranjem jedne od dve fabrike amonijaka u Ludvigshafenu, kao i proizvodnih pogona za đubrivo i kaprolaktam, komponentu koja se koristi u proizvodnji plastike i vlakana.

Švajcarski L Tan izveštava da je BASF bio i jedan od promotera projekta gasovoda Severni tok 2 koji je napušten nakon ruske agresije na Ukrajinu i jedan je od vlasnika Severnog toka 1 koji je u zastoju. U velikoj meri okrenuta ruskom gasu u svojim aktivnostima, grupa je takođe morala da se suoči sa povećanjem troškova proizvodnje u Evropi i rastućim cenama energije i sirovina – cenjuje ovaj dnevnik iz Ženeve.

Isti list ocenjuje da su, pored porasta troškova, “na meti“ otpuštanja zaposleni u pogonima za čije proizvode nema dovoljno potražnje na evropskom tržištu i čiji su kapaciteti neiskorišćeni.

“Jedinice koje se nalaze u Kini, Južnoj Koreji i Sjedinjenim Državama trebalo bi da omoguće nadoknadu proizvodnje pogona koji će biti zatvoreni“, ocenjuje L Tan.