“Njujork tajms“ tužio Evropsku komisiju: Evropski poslanici i novinari traže da se objavi prepiska Ursule fon der Lejen sa direktorom Fajzera

Američki dnevnik Njujork tajms podneo je kod Evropskog suda pravde tužbu protiv Evropske komisije (EK) zbog toga što je ona odbila da javnosti dostavi sadržaj sms poruka koje su razmenjivali Ursula fon der Lejen, predsednica EK i Alber Burla, generalni direktor proizvođača vakcina Fajzer. Pre Njujork tajmsa prošle godine pet poslanika Evropskog parlamenta iz grupe Zelenih iz istog razloga podnelo je tužbu protiv Evropske komisije Evropskom sudu pravde.

Kako je preneo sajt Politico, redakcija Njujork tajms-a nije dala više detalja o svojoj tužbi podnetoj 25. januara Sudu pravde Evropske unije. Politico smatra da američki dnevnik pred sudom zastupa gledište da Evropska komisija ima zakonsku obavezu da objavi sms poruke između fon der Lejenove i Burle.

„Nevažni razgovori“

Sadržaj ovih sms poruka prvo je zatražio Aleksander Fanta, novinar nemačkog istraživačkog sajta Netzpolitik.org, pozivajući se na pravo evropskih građana da imaju pristup zvaničnim dokumentima Evropske unije, kako to piše u Povelji EU o osnovnim pravima. U tekstu ove povelje na engleskom jeziku (koji se smatra merodavnim) precizirano je da je reč o zvaničnim dokumentima EU “bilo koji da je medij u pitanju“.

Fantin zahtev zainteresovao je američki Njujork tajms koji je u aprilu 2021. godine preuzeo ovu temu i objavio tekst u kome se navodi da je predsednica Evropske komisije lično ramenjivala sms poruke i vodila telefonske razgovore sa generalnim direktorom Fajzera u vreme pregovora o isporuci 1,8 milijardi doza vakcina.

Novinar Aleksander Fanta dobio je od Evropske komisije odgovor da nijedan službeni dokument nije pronađen “s obzirom da sms poruke predstavljaju nevažne razgovore koji se ne mogu smatrati dokumentima“. 

Redakcija Netzpolitik.org obratila se i Emili O’Rajli, zaštitnici ljudskih prava u EU. O'Rajli je zatražila od Evropske komisije da joj dostavi na uvid sadržaj sms poruka, ali Evropska komisija nije odgovorila na ovaj zahtev, tvrdeći prvo da je reč o ličnoj prepisci, a onda - da ne može da nađe poruke.

Posle vesti da je veliki američki dnevnik podneo tužbu protiv Evropske komisije, Aleksandar Fanta je na svom tviter - nalogu poručio da bi “ovo mogla da bude afera decenije po pitanju transparentnosti u EU“ .

Evropska komisija krije podatke

Odmah po objavljivanju teksta u Njujork tajmsu u aprilu 2021. i grupa poslanika u Evropskom parlamentu otpočela je parlamentarnu istragu o razmenama sms poruka Ursule fon der Lejen sa Albertom Burlom.

Pre toga, na zahtev evropskih poslanika da dobiju uvid u pregovore i  ugovore između EU i Fajzera, Evropska komisija je poslala primerke dokumenata u kojima je sve što je bitno - bilo zatamnjeno.

I to nije sve. Prema izveštaju Evropskog revizorskog suda objavljenom u septembru 2022. godine, Evropska komisija odbila je da dozvoli revizorima da otkriju detalje o ličnoj ulozi predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u razgovorima koji su doveli do zaključenja ugovora o kupovini vakcina plaćenih novcem građana EU.

Prvi put se ovako nešto dogodilo. Po pravilu, Evropska komisija uvek daje pristup informacijama koje traži Revizorski sud, čak i kada druge institucije na to nemaju pravo.

Najskuplji ugovor

Mišel Rivazi, francuska poslanica iz grupe Zelenih i doajen u Evropskom parlamentu (od 2009. godine), izjavila je u sredu novinarima u Strazburu da je tužba Njujork tajmsa “vest koja raduje“.

Podsetila je da su sporne sms poruke između predsednice Evropske komisije i generalnog direktora Fajzera razmenjivane u vreme kada se pregovaralo o trećem ugovoru kupovine vakcina.

“To je bio, kako je istraživački novinar početkom 2021. godine rekao, najskuplji ugovor koji se odnosio na kupovinu 1,2 milijardi doza u vrednosti od preko 35 milijardi evra javnog novca“, istakla je Mišel Rivazi. Ona je objasnila da poslanici traže uvid u sms jer nije jasno zbog čega je bilo potrebno “toliko doza“ i zbog toga “što ne znamo koliko koštaju vakcine“.

“Zamislite, dali smo milijarde farmaceutskim grupama, a još uvek ne znamo ni koja je suma koju smo dali, šta je učinjeno sa tim novcem i zašto su vakcine sve skuplje i skuplje iako ima hitnijih zdravstvenih problema…“, rekla je Rivazi.

Ona je dodala da nije poznato “kako glase klauzule ugovora jer države EU su obavezne da kupuju vakcine zaključno sa 2023. godinom“.

“Znamo da generalni direktor Fajzera Burla preti Evropskoj komisiji sudom, kako bi sve države članice EU kupile sve te doze. Dakle, sve je to potpuno mutno i apsolutno je potrebno ići pred Evropski sud pravde kako bi (evropske) institucije funkcionisale“, rekla je Mišel Rivazi. Ona je podsetila da je Evropski parlament osnovao poseban odbor za kovid.

“Tražili smo od svih direktora velikih farmaceutskih preduzeća da dođu. I ko nije došao? Nije došao Burla, generalni direktor Fajzera. Dva puta smo ga pozvali i - nije došao. Posle toga u Evropskom parlamentu smo odlučili da sprečimo Fajzerove ljude da dođu u Evropski parlament. Takođe, tražili smo da predsednica Evropske komisije dođe i pruži objašnjenja pred odborom za kovid. Ona nam još uvek nije dala pristanak“, rekla je Mišel Rivazi.

Rivazi je podržala predlog o osnivanju nezavisnog tela EU za etička pitanja “koje će imati sredstva da sporovodi istrage i sredstva da kažnjava“, dodajući da predsednica Evropske komisije “mora da dođe i pruži objašnjenja pred Evropskim parlamentom“.

Nagrade za „mutne radnje“

Ovo nije prvi put da se Ursula fon der Lajen našla pod sumnjom da je bila u sukobu interesa i da je koristila javni novac na nedozvoljen način. Dok je bila ministarka odbrane u vladi Angele Merkel, sadašnja predsednica Evropske komisije bila je pod istragom odbora Bundestaga zbog konsultativnih ugovora koje je njeno ministarstvo platilo u iznosu od 200 miliona evra, bez prolaska kroz proceduru javnih nabavki.

Nemački nedeljnik Špigl sugerisao je da je fon der Lejen prebačena na funkciju predsednice Evropske komisije da bi izbegla odgovornost u državnom skandalu. „Afera konsultanata“ otkrivena je 2018. godine - a potom je potvrđena u junu 2020. u istražnom izveštaju poslanika iz tadašnje opozicije (SPD-Liberali-Zeleni), koja je danas u vladi. Kao rezultat jednogodišnjeg rada, ovaj izveštaj je istakao katastrofalno upravljanje Ursule fon der Lajen u bivšim ministarstvima koja je vodila, posebno u ministarstvu odbrane.

Mediji su preneli da je demohrišćanska većina tadašnje kancelarke Angele Merkel konačno spasila Ursulu fon der Lejen objavljivanjem još jednog izveštaja koji ju je oslobodio optužbi.

Inače, kao predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je 2021. godine dobila nagradu od Atlanstkog saveta sa sedištem u Vašingtonu  kao priznanje za njenu „posvećenost jačanju preko-atlantskih veza“. Takođe su nagrađeni izvršni direktor kompanije Fajzer Albert Burla, zajedno sa suosnivačima Bajonteka, Ozlemom Turecijem i Ugurom Sahinom, sa obrazloženjem da su „pokazali najbolje od onoga što biznis može da ponudi društvu“.