La Republika: “Ko su ukrajinski oligarsi koji se ne plaše rata i šta rade?“

Kijev – Ćerka ukrajinskog oligarha slavi 18. rođendan u prijatnoj aristokratskoj atmosferi u restoranu Lemongras, koji se nalazi na slavnom Trgu nezavisnosti. Služe se morski plodovi iz Portugala i jela iz centralne Evrope, popularna među potrošačima u zemlji koja je od svoje nezavisnosti gledala na Zapad.

Oligarhova ćerka nosi čizme za jahanje i crni kaput sa prorezom pozadi. U međuvremenu, u Donbasu, 79. brigada brani uporište Bahmut od noćnih napada Vagnerove grupe, gubeći 50 ljudi dnevno.

Posmatraju i čekaju

Savršeni pandani ruskim milijarderima koji su napredovali nakon raspada SSSR-a, ukrajinski oligarsi nastavljaju da piruju uprkos ratu.

Posmatraju, ne izlažu se. Čekaju. Oni znaju da u svakom slučaju – a perspektiva pobede Vladimira Putina je svakim danom je sve udaljenija  – zemlja i njen predsednik Volodimir Zelenski ne mogu napredovati bez njih. Nema obnove bez njihovih čeličana, bez njihovih žitnih polja koja se prostiru unedogled koja treba dovesti u dobro stanje, bez njihovog bogatstva pretvorenog u evre i dolare pre devalvacije i nagurane u kasama u inostranstvu.

U junu 2021, pre nego što je morao da se brani od (ruskih) osvajača, Volodimir Zelenski je doneo zakon o „deoligarhizaciji“ zemlje. Čovek je već u predizbornoj kampanji shvatio da je za izlazak iz tridesetogodišnje korumpirane demokratije potrebno proširiti tržište, uvesti nove snage u realnu ekonomiju.

Više nije trebalo da se dozvoli da likovi, koji su relikti postsovjetske logike, dele resurse rasipne zemlje, kako u poljoprivredi tako i u rudarstvu. Bivši oficiri KGB-a, policajci - rusofili nikada nisu delovali u korist Ukrajinske Republike, autentični gangsteri u bliskom kontaktu sa delom parlamenta. Antioligarhska reforma je bila usmerena na njih, ali s obzirom na šeme za utaju poreza – efekti akcija koje su sprovedene – bili su mali. A onda je izbio rat.

Sluga naroda

U stvari, sam Zelenski duguje svoj uspeh intuiciji milijardera. Ovo odgovara imenu Ihora Kolomojskog, bivšeg šefa prvog nacionalnog Kanala 1+1, koji emituje Slugu naroda, seriju čiji je glavni lik nastavnik istorije koji, zahvaljujući neočekivanoj medijskoj gužvi, postaje predsednik republike, a igra ga upravo Zelenski.

Fikcija će poslužiti kao odskočna daska za kandidaturu Zelenskog, ovoga puta autentična i trijumfalna. Mnogi i danas misle da je Kolomojski taj koji vuče konce iza ovog predsednika stranog “dvorskim“ krugovima, uprkos tome što je Zelenski 2020. potpisao dekret kojim se nacionalizuje finansijska kompanija ovog milijardera i oduzima mu ukrajinsko državljanstvo. Početkom februara 2020.  Kolomojskog je pretresla i Služba bezbednosti Ukrajine u vezi sa slučajem pronevere.

Kolomojski, koji ima kiparsko i izraelsko državljanstvo, ujedno je i prvi finansijer bataljona Azov, nacionalističke jedinice optužene (ovde ima dosta instrumentalizacije) da podržava nacističke ideje, ali i milicije (ultranacionalističke partije) Prvi sektor, odgovorne za požar u Odesi, u kojem je 2. maja 2014. poginulo 38 proruskih demonstranata.

Kučma, pokrovitelj oligarhije

Među svim oligarsima, ukrajinska oligarhija ipak ima oca osnivača: bivšeg predsednika Leonida Kučmu.

Aeronautički inženjer u sovjetskim fabrikama oružja koje se nalaze u regionu Dnjepra, on se popeo u hijerarhiji Komunističke partije oženivši se ćerkom Genadija Tumanova, budućeg ministra SSSR-a odgovornog za proizvodnju automobila.

Nakon nezavisnosti Ukrajine, Kučma je tada postao premijer, treći u ovom komplikovanom početku demokratije u Kijevu. On će biti predsednik devet godina.

Kao dobar političar, ovaj inženjer na svojim naslednicima primenjuje recepte koje je i sam iskusio tokom karijere: svojoj jedinoj ćerki nameće da se uda za milijardera Viktora Pinčuka koji je sa istim žarom finansirao fondaciju Bila Klintona i Donalda Trampa. U 2015. svekar i zet su krajnji korisnici mita od 110 miliona dolara u slučaju privatizacije imovine u državnom vlasništvu.

Petro Porošenko, čokolada za predsednika

Dugačak niz ukrajinskih predsednika i premijera – postojale su 23 vlade za trideset i jednu godinu demokratije, ili jedna svakih šesnaest meseci – onda nas dovodi do Petra Porošenka, prethodnika Zelenskog.

Čokoladni magnat i, naravno, šef televizije, Porošenko je simbol uobičajene povezanosti između visokih ešalona politike i poslovnog sveta. Bio je na čelu Narodne banke, upravljao sa dva ministarstva i, postavši predsednik, počeo je da udaljava Kijev od Moskve. Ako je pao, to je bilo zato što se njegova vlada, kao i ostale, hranila podmićivanjem.

Najbogatiji od svih, zove se Rinat Ahmetov

On bi, prema Forbsu, imao nasleđe od 8 milijardi dolara, od čega je veliki deo stečen sumnjivim poslovima u predratnom Donbasu. Dugo je bio rusofil, promenio je pesmu kada je ruska vojska bombardovala i uništila njegova dva dragulja: čeličanu Azovstal i Ilič u Mariupolju. „Ponosan sam što su moje fabrike postale bastion ukrajinskog otpora“, rekao je on.

Drugi oligarsi vredni pomena su Dmitro Firtaš, koji je u kućnom pritvoru u Beču od 2014. Optužen je da je prenosio informacije Rudolfu Đulijaniju, Trampovom advokatu, koje su teretile Džoa Bajdena. Za Firtaša se veruje da je siva eminencija gradonačelnika Kijeva, Vitalija Klička.

Projektil ga ubio u sobi

Tu je i Viktor Medvedčuk, bivši sovjetski policajac, koji je uhapšen prošlog proleća u prestonici. Putin je mislio da on, kum njegove ćerke, zameni Zelenskog. Medvedčukova imovina u Ukrajini je zaplenjena, a on je kasnije predat Rusima u zamenu za zarobljenike iz bataljona Azov.

Pšenični magnat Aleksij Vadaturski poginuo je kada je projektil udario u njegovu spavaću sobu u južnom Mikolajevu. Putin je pokušao da otkupi jug zemlje i Vadaturski se usudio da mu odgovori negativno. On je za sada jedini oligarh koji može da polaže pravo na titulu patriote i mučenika napaćene Ukrajine.

Šefovi fudbalskog kluba Dinamo Kijev, braća Surkis pobegli su u inostranstvo na početku rata.

Ukrajinu su napustili i Viktor Pinčuk i Vadim Rabinovič, koji je optužen za izdaju: njegovu stranku je iz registra izbrisao kijevski parlament.

Što se tiče Aleksandra Jaroslavskog, predsednika harkovskog fudbalskog kluba Metalista, on je takođe otišao u egzil. Konvoj koji ga je vodio do njegovog privatnog aviona oborio je i ubio pešaka i nastavio put ne ukazavši mu pomoć.

Takođe su zemlju napustili i Vadim Novinskij, Rus po rođenju i rusofil, predstavnik Lukoila u Ukrajini, i Jurij Kosjuk, broj jedan u prehrambenoj industriji u zemlji.

Sve one koji su zakasnili da napuste Ukrajinu, pozvao je – 25. februara, kada je neprijatelj bio na kapiji Kijeva – sam predsednik, koji im je rekao:

„Nećete biti upamćeni po bogatstvu koje ste stekli, već će po građanima koji će vas upamtiti da ste bili u zemlji koja je zaradila vaše bogatstvo.”

izvor: 

https://www.repubblica.it/venerdi/2023/01/15/news/oligarchi_ucraina_guerra-383035621/?ref=drla-3