Mediji o katastrofalnom zemljotresu u Turskoj: Atina i Ankara ponovo aktiviraju „diplomatiju zemljotresa“

Grčka je bila jedna od prvih zemalja koja je pritekla u pomoć regionima razorenim zemljotresima 6. februara. Uprkos rivalstvu dva suseda, nastavlja se tradicija uzajamne pomoći u slučaju prirodnih katastrofa.To nagoveštava da je moguće ublažavanje zaoštrenih odnosa između dve zemlje u vreme kada se obe približavaju izborima– prenosi francuski Kurie enternasional u pregledu štampe.

Zemljotres koji je pogodio Tursku i Siriju 6. februara ima poseban odjek u Grčkoj, zemlji koja se i sama suočila sa mnogim zemljotresima u prošlosti. Dok diplomatski odnosi dva suseda redovno doživljavaju snažne potrese, čini se da je sada saradnja na dnevnom redu.

Nesreća potisnula nesporazume

„'Diplomatija zemljotresa' – prvi put aktivirana nakon uzastopnih zemljotresa koji su pogodili obe zemlje u leto 1999. u razmaku od nekoliko nedelja, posle čega je došlo do poboljšanja grčko-turskih odnosa – ponovo deluje nakon ovog smrtonosnog zemljotresa magnitude od 7,8 stepeni na Rihterovoj skali“, objašnjava grčki dnevnik Kathimerini.

Predmeti spora između Atine i Ankare su brojni: od teritorijalnih razgraničenja do prirodnog gasa u Egejskom moru ili pitanja migracije. Međutim, grčki premijer Kirijakos Micotakis pozvao je turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da bi izrazio saučešće i podršku nekoliko sati nakon katastrofe, nudeći da pošalje pomoć i pomoć pogođenim područjima. Kako piše Njus24/7, „ovo je prvi razgovor između njih dvojice od susreta u Istanbulu 13. marta 2022. u kojem je ton spušten“.

Takođe, grčki ministar inostranih poslova Nikos Dendias posetio je razorena područja u nedelju 12. februara da bi izrazio svoju podršku. Bio je prvi visoki evropski zvaničnik koji je otputovao u Tursku. Grčka je u zemlju poslala dva tima spasilaca i 90 tona medicinske opreme i opreme za prvu pomoć.

I američka agencija AP izvestila je o “diplomatiji zemljotresa“.  Dve zemlje su u sukobu oko istraživanja prirodnih resursa u Egejskom i istočnom Mediteranu. Turska je takođe optužila Grčku da militarizuje neka ostrva u Egeju, kršeći međunarodne ugovore, optužbu koju je Grčka odlučno negirala, podseća AP.

“Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan često je pretio Grčkoj da će turske trupe doći „iznenada jedne noći“ i napomenuo da nove turske rakete tajfun mogu da stignu do Atine.

Takva retorika je, barem za sada, ostavljena po strani. Erdogan je razgovarao telefonom sa predsednicom Grčke Katerinom Sakelaropulu i premijerom Kirijakosom Micotakisom, za koje je inače rekao kojima da sa njima više nikada neće razgovarati“, izveštava američka agencija.

Grčka podrška Turskoj

AP dodaje da su Grci, javno i na društvenim mrežama, izrazili svoju podršku Turskoj, osim nekih na krajnjem nacionalističkom rubu političke scene. “Grčki sindikati su preuzeli vodeću ulogu u prikupljanju pomoći za one koji su ostali bez krova nad glavom. Na svim sportskim priredbama održanim u subotu minutom ćutanja odata je počast nastradalima“.

„Grčki napori neće stati ovde“, rekao je Dendias. „Grčka će učiniti sve da podrži Tursku, bilo bilateralno ili kao članica Evropske unije“. Čavušoglu je posebno zahvalio grčkim spasiocima na njihovim „nadljudskim naporima, non-stop, tokom protekle nedelje“.

„Primetili smo da su svi Grci, a ne samo spasioci, bili ushićeni posle svakog spasavanja... Dobrosusedski odnosi pokazuju se u ovim teškim danima“, rekao je on.

Prema još privremenoj proceni, u Turskoj i Siriji život je izgubilo više od 35.000 ljudi. Kako napominje nedeljnik Lifo, turski predsednik nije pošteđen kritika građana koji se osećaju napušteno. Erdogan je više voleo da ućutka pozive u pomoć žrtava zemljotresa, po cenu života građana zemlje koju vodi“, izveštava grčki naprednjački list.

U Turskoj se približavaju predsednički izbori, zakazani za 14. maj. „Nema sumnje da će turska vlada biti pozvana da odgovori na mnoga neprijatna pitanja: nedostatak sredstava za hitne slučajeve, bezbroj loše izgrađenih zgrada i problematična građevinska regulativa. Usred izbornog perioda, 'ključ' za Erdogana leži u upravljanju katastrofom i humanitarnom krizom”, ocenjuje Etnos. Ovaj list levog centra prenosi mišljenje profesora međunarodnih odnosa Kostasa Jantisa koji smatra da „ono što je ranije bilo tačno o izborima sada više ne važi“, „Odluku turskog birača u velikoj meri će odrediti koliko dobro vlada uspe da prenese poruku normalnosti i nade“.

„Turska je sada druga Turska“, uverava To Vima. „Megalomanija Turske zakopana je u ruševinama loše izgrađenih zgrada“, smatra grčki nedeljnik.