Mediji o inflaciji: Zima bez zelene salate i paradajza iz staklenika?

Stopa inflacije dostigla je u evro-zoni istorijski maksimum od 8,9 odsto.

Najstariji švajcarski dnevnik na francuskom jeziku Kurie objavio je analizu nevladine organizacije Gren (grain - zrno) po kojoj je osnovni uzrok inflacije u zoni evra “berzanske špekulacije koje naduvavaju cene hrane“, a ne smanjenje ponude kao što mnogi tvrde.

Berzanske špekulacije i loša ekonomska politika

„Investitori – banke, penzioni fondovi ili pojedinci – kupuju akcije fondova koje im omogućavaju da se klade na buduće cene robe, sa stvarnim efektima na njihove trenutne cene. Ova situacija je dobro dokumentovana i poznata vladama.

U stvari, to je slično onome što se dogodilo tokom prehrambene i finansijske krize 2007 -2008. Problem je u tome što je napore da se ovi spekulativni fondovi podvrgnu pravilima sabotirala sama finansijska industrija na uticajnim tržištima poput SAD i Evrope. Ovu vrstu špekulacija sirovinama danas vidimo na kineskim berzama“, piše Kurie.

Portugalski dnevnik Observador glavni uzrok inflacije vidi u neadekvatnoj monetarnoj politici Evropske centralne banke u poslednjoj deceniji. U analizi ovog medija koju prenosi sajt Eurotopiks, ocenuje se da je “rat u Ukrajini samo pokretač inflacije, ali ne i njen pravi uzrok“.

„Primarni uzrok inflacije koja se širi na Evropu je monetarna politika koju je ECB vodila u protekloj deceniji. Možda su ga pokrenula pitanja vezana za rat, ali čak i bez ruske invazije, pre ili kasnije, drugi faktor bi pokrenuo nadolazeću inflatornu krizu. A da monetarna politika iz prošlosti nije bila tako labava, poskupljenja izazvana trenutnim poteškoćama u lancima snabdevanja i na tržištu robe bila bi jednokratna i reverzibilna pojava, drugim rečima ne bi se dešavala, ne bi delovala kao inflacija“.

Račun za struju – pet puta veći

Radije ništa ne saditi ništa nego doći u situaciju da ne mogu da se plate računi za struju: ovo je situacija sa kojom se danas suočava veliki broj evropskih farmera - piše Fajnenšel tajms, a prenosi Kurie enternasional. Stanje je takvo da bi police supermarketa mogle ostati prazne za nekoliko meseci.

„Porodica Tonija Montalbana decenijama uzgaja povrće na jugoistoku Engleske. Ni recesije, ni ekonomski šokovi, ni epizode ​​visoke inflacije nisu ih primorale da prekinu svoju proizvodnju. Ove godine, međutim“, prenosi Fajnenšel tajms, „grejanje plastenika je postalo preskupo i ovaj poljoprivrednik razmišlja da odustane od gajenja krastavaca.

Toni Montalbano, koji objašnjava da mu je iznos računa za struju pet puta veći nego prošle godine, daleko je od toga da je jedini u Evropi. Skoro svuda, rastući troškovi energije guraju poljoprivrednike i poljoprivredno-prehrambene kompanije da smanje svoju proizvodnju“, primećuje ekonomski list.

„Najdirektnije su pogođeni usevi koji zahtevaju intenzivno grejanje u uslovima hladne klime, kao što su krastavci, paradajz i zelena salata“, dodaje FT. To je slučaj sa jabukama u Belgiji koje moraju da se čuvaju u frižideru da bi im se produžio rok trajanja. Ukratko, „povećani troškovi hlađenja, grejanja i transporta odvratili su poljoprivrednike da počnu da sade.“

Dolazi zima sa višim cenama i nestašicama

Ceo evropski lanac snabdevanja hranom je poremećen. Cene đubriva i stočne hrane su takođe naglo porasle.

U Holandiji, koja čini petinu svetskog izvoza paradajza, izumreće mnogi staklenici.

Za rast ovih plodova koristi se osvetljenje. Slična je situacija u firmi Alfred Pedersen & Son, najvećem dobavljaču paradajza u Švedskoj i Danskoj.

Prema Fajnenšel tajmsu, ovaj gigant „snabdeva supermarkete sa 20.000 tona paradajza godišnje, od čega se oko četvrtina proizvodi zimi“. Ali ove zime će i njenih 350.000 kvadratnih metara plastenika ostati u mraku.

U Francuskoj su proizvođači šećerne repe predvideli moguće nestašice gasa. Požurili su sa žetvom da bi što pre započeli preradu – proces za koji je potrebno mnogo energije - napominje list.

Dok se najhladnije zemlje plaše da neće moći da zagreju plastenike, one sa meridijana sa blažom klimom kažu da su dvostruko kažnjene: inflacijom i sušom ovog leta. U Italiji, primećuje Fajnenšel tajms, neki farmeri, koji imaju koristi od ugovora o električnoj energiji sa fiksnom cenom, radije preprodaju struju umesto da je koriste za obradu svojih useva.

Za potrošače, dakle, dolazi zima sa višim cenama i nestašicama, predviđa Fajnenšel tajms, citirajući Peka Pesonena, generalnog sekretara Copa-Cogeca, evropske unije poljoprivrednika:

„Ovo je nešto što nikada ranije nismo videli. Niko nije video da se ovako nesto desava i u ovolikim razmerama.”