Nemački mediji: Rat u Ukrajini menja energetsku strategiju Nemačke

Rat u Ukrajini primorava vladu u Berlinu da preispita svoju dosadašnju energetsku strategiju. Nemačka je još od 2002. godine bila dugoročno orjentisana na prelazak na obnovljive izvore energije. U jednom trenutku je zbog toga morala da poveća potrošnju uglja, ali je zato zabranila izgradnju novih nuklearki, a postojeće postupno zatvarala.

Rat menja energetsku politiku

Nemačka uvozi 55 odsto gasa upravo iz Rusije.

Nemački mediji konstatuju da, zbog velike zavisnosti Nemačke od isporuka ruskog gasa, vlada sada mora da pribegne drugim rešenjima, uključujući i onim do sada nezamislivim kao što su nuklearna energija i ugalj. Definitivni rok za napuštanje atoma i uglja – moraće da bude produžen – prenosi francuski Courrier International.

„U Nemačkoj, rat u Ukrajini menja sve, uključujući i energetsku politiku zemlje“, naslov je ekonomskog dnevnika Handelblatt.

Svi se pitaju kakva će biti nova energetska strategija vlade kancelara Šolca i kako će odnosi sa Rusijom uticati na akcioni plan protiv klimatskog zagrevanja.

Kako bez ruskog gasa?

Annalena Baerbock, ministarka spoljnih poslova iz ekološke partije, smatra da je moguće da će napuštanje uglja kao izvora energije biti odloženo ukoliko bi došlo do nestašice zbog situacije u Ukrajini.

„To je cena rata gospodina Putina koju treba da platimo i treba da platimo (kako bi podržali Ukrajinu)“, izjavila je šefica nemačke diplomatije za nemačku televiziju ZDF.

Robert Habek, ministar za klimu i ekologiju, ne isključuje mogućnost da tri poslednje nukelarne centrale produže rad, umesto da ove godine budu isključene kako je programirano.

To bi značilo i da će biti obustavljena politika suprotstavljanja nuklearnoj energiji za koju su se borili naročito Zeleni.

Ulaganje u naoružavanje Nemačke

Berlin je za sada prekinuo svoju tradicionalnu pacifističku spoljnu politiku. Kancelar Šolc je 27. februara najavio značajno povećanje troškova za potrebe vojske i naoružanja. Reč je o istorijskom zaokretu.

„Ušli smo u novu eru“, rekao je nemački kancelar pred poslanicima u Bundestagu, najavljujući da će 100 milijardi evra biti odvojeno za vojsku i da će godišnji vojni budžet biti veći od 2 odsto ukupnog društvenog proizvoda koliko je NATO do sada i tražio od svih zemalja članica ali je Nemačka to odbijala.

Istovremeno, kancelar je 26. februara najavio da će Nemačka isporučiti oružje Ukrajini iako je isporučivanje oružja zemlji u ratu suprotno njenoj tradiciji od 1945. godine do danas.

Zaoštravanje prema Rusiji

Uuoči rata Ukrajini, pre desetak dana, dnevni list Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) kritikovao je stav vlade u Berlinu kao isuviše pomirljiv u odnosu na Moskvu.

U međuvremenu, vlada je izmenila orijentaciju: Berlin je suspendovao dozvolu za rad gasovodu Severni tok 2 i saglasio se da Rusija bude isključena iz sistema za međubankarsko plaćanje SWIFT što je na kraju – istina samo delimično – i učinjeno. Isključeno je sedam ruskih banaka.

Zeleni odustaju od „zelene struje“

Zbog situacije u Ukrajini vlada se sada našla pred teškim rebusom – kakve mere odmah preduzeti kako bi se odmah smanjila nemačka zavisnost od ruskog gasa i ruske nafte.

„Milijarde evra koje je Nemačka nameravala da investira u energetsku tranziciju mogle bi da se nađu u kasama despota iz Moskve koji bi mogao da ih upotrebi za vođenje rata“, piše konzevativni nemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung. 

Nedeljnik Spiegel prenosi da su socijaldemokrate, zeleni i liberali „ubrzali ritam tranzicije ka obnovljivoj energiji“ kako bi se do 2035. godine dostigao cilj da struja bude „100 odsto zelena“.

Koalicija na vlasti želi da podstakne izgradnju vetrenjača i instalacija za sunčevu energiju.

„Sve do sada predviđalo se da će struja u Nemačkoj do 2050. godine u celini biti iz obnovljvih izvora“, piše Spiegel.

Zastrašivanje da će „Kremlj obustaviti isporuke gasa“

„U kratkoročnom periodu Nemačka ne može bez ruske energije, ali može da smanji zavisnost“, piše Frankfurter algemajne cajtung. Robert Habek je najavio da će izvori snabdevanja energijom postati raznovrsniji i da će Nemačka uvesti tečni gas iz SAD i iz Katara.

„Povećavanje kapaciteta za skladištenje gasa takođe spada u mere koje će biti preduzete. Takođe, biće sagrađeni terminali za prijem tečnog gasa i termocentrale koje će služiti kao rezervni izvori za snabdevanje strujom“, piše list.

Tageszeitung upozorava da sve ove mere neće moći da se primene odmah već u najboljem slučaju za nekoliko meseci. List naglašava da su sve mere koje je ministar ekologije najavio – neophodne jer „brojni posmatrači smatraju da je sasvim moguće da će Kremlj obustaviti isporuku gasa u znak odmazde“.