Svetlo u tami

Upravo objavljena knjiga Diane Johnstone, Krug u tami, Memoari svetskog posmatrača, najbolja je knjiga koju sam ikad pročitao, najviše otkrivajuća, najtačnija, najistinitija, najmoralnija i najhumanija, najiskrenija i najsrdačnija, i najbolje napisana. Njena knjiga je daleko više od memoara. To je istorija koja ranije nije napisana. Ako želite istinu iz poslednjih 60 godina, umesto izmišljene stvarnosti koja nam je stvorena kontrolisanim objašnjenjima, ona je u ovoj knjizi.

Ova knjiga je toliko izvanredna u svojoj istinitosti i sažetosti da je manje nadarenom piscu je teško da to smatra pravednim. To je knjiga bez suvišne rečenice.

Ovde ću prikazati neke od poruka ove knjige. U budućim kolumnama nadam se da ću o knjizi još pisati.

U zapadnom svetu legitimni nacionalni interes ljudi poistovetio se sa rasizmom i fašizmom. Korporativni globalizam zahteva otvorene granice, a levica se uskladila sa globalizmom i postala najrevnosniji sprovoditelj otvorenih granica, što je počelo da znači pravo izbeglica, sa statusom žrtve, na zemlje drugih ljudi.

Levičari su napustili radničku klasu i antiratnu aktivnost. Danas je levičar - proratni, da bi nametnuo „ljudska prava“ navodnim diktatorima, bombardujući njihove narode, stvarajući tako izbeglice i povezujući oportunističke imigrante koji hrle u zapadne agresorske nacije.

Samozvani moralni cenzori, poput Antife, osuđuju mržnju, dok mrze one koje osuđuju. Sve se rešava kontrolisanim objašnjenjima koja se ne mogu dovesti u pitanje ili ispitati u raspravi. Oni koji se bave kritičkim slobodnim razmišljanjem su cenzurisani, prozivani, pretučeni, otpušteni. Kultura otkazivanja ne dozvoljava raspravu, samo oduševljeno pristajanje na unapred dogovorena objašnjenja.

Antifa, zatvaranjem javne rasprave, zapravo služi za zaštitu autoritarnog centra koji se sastoji od „klintonovske demokratske stranke, glavnih medija, vojnoindustrijskog kompleksa i globalizovanog neoliberalnog finansijskog kapitala“. Antifa pretvara levicu u grupu za podršku autoritarnom centru.

U takozvanom ustavu Evropske unije, privatni korporativni interesi imaju prednost - zaista ne dozvoljavaju socijalizovane elemente mešovitih evropskih ekonomija zbog kojih su društva mogla da  žive. Danas se ljudi žrtvuju radi pohlepe globalne elite dok se socijalne usluge umanjuju i privatizuju.

Dajana Džonston

U „zapadnim demokratijama“ demokratija - odnosno vladavina naroda i vladavina zakona - je ugašena. Evropski narodi bili su prisiljeni da uđu u Evropsku uniju na štetu svog nacionalnog suvereniteta, uprkos tome što su odbili članstvo u EU. Francuzi su glasali 54,7% protiv članstva u EU i 45,3% za. Holanđani su glasali 61% protiv EU i 39% za. Suočene sa neprihvatljivim demokratskim ishodom, vladajuće elite uklonile su to pitanje od naroda, pretvarajući članstvo u EU u „ugovor“ koji bi vlade mogle potpisati bez doprinosa naroda.

Kada je francuski ustavni sud presudio da je „ugovor“ u suprotnosti sa francuskim ustavom, francuski ustav je promenjen kako bi se prilagodio „ugovoru“. Samo je irska vlada dala narodu izbor stavljanjem „ugovora“ na referendum, a narod je članstvo odbio. Kažnjena zato što je omogućila ljudima da sami odlučuju o svojoj sudbini, irska vlada se srušila pod pritiskom elite i nakon perioda intenzivne propagande u korist „ugovora“ - iznudila je drugi referendum.

Zapadni „demokratski“ mediji bili su glavni agenti elite u oduzimanju bilo kakvog nadzora nad načinom na koji se upravlja evropskim narodima.

Na Zapadu, u vladi i medijima, laž i orkestrirana obmana zamenili su istinu. Umesto širenja činjenica i međusobnog razumevanja, mediji su obmanjivali javnost kako bi stekli podršku za neopravdane ratove. Obmana je „dostigla ekstravagantni novi vrhunac opasnosti kampanjom klevete protiv Rusije“, što je kulminiralo besmislenom optužbom, koju je istražio „specijalni tužilac“, da je poraz Hillari Clinton izazvan spregom Putina / Trampa koja uključuje rusko mešanje u američke predsedničke izbore.

Stalno se pozivaju na „zapadne vrednosti“, ali koje su to vrednosti? Nisu one vrednosti koje su Zapad učinile onim što jeste ili, tačnije, što je bio. Ove vrednosti se odbacuju. Sloboda govora otpada ako osporava zvanična objašnjenja da li vlada ili levica ili koristi bilo koje reči koje se mogu pogrešno predstaviti kao „govor mržnje“. Demokratija otpada, kao što pokazuje antidemokratska formacija Evropske unije. Istina otpada jer je „uvredljiva“. Racionalno istraživanje se smatra poricanjem proklamacija zasnovanih na emocijama. To se nastavlja i nastavlja. Diana Johnstone primećuje da je vladina represija najznačajnija ne protiv nasilnih akata pobune, već protiv Juliana Assangea zbog korišćenja slobode štampe za prenošenje informacija javnosti.

Gde nas ovo smešta? Imamo Zapad protiv sveta, Zapad protiv sebe, a narod protiv sebe. Vašington nije u stanju da „svet posmatra drugačije nego kao na polje za vršenje američkog ´vođstva´, a svi koji od toga odustaju smatraju se smrtonosnim neprijateljima“. Diplomatija SAD-a i njihovih NATO vazala sastoji se u bacanju sankcija i bombi na one koji odbijaju da se pokore volji Vašingtona, dok se sam Zapad rastvara u „različitosti“ i uzajamnoj mržnji prema politici identiteta, koja je napredovala do te mere da su transrodne osobe zauzete poslom, mrzeći feministkinje. Diana Johnstone najbolje kaže:

„Kada se pojedinci grupišu u grupe kojima su dodeljene suštinske osobine - od žrtve do rasizma - prekidaju se normalne ljudske veze od zajedničkog interesa, zajedničke svrhe, razumevanja i saosećanja. U grotesknom razvoju otkrivaju se novi rodni identiteti, čiji „uzrok“ zasenjuje stvarne probleme ljudi koji su u nepovoljnom položaju. Ekonomska pitanja se zaboravljaju jer se grupe mobilišu isključivo prema stavovima policije. Milijarderi napreduju više nego ikad ranije, dok se dole ljudi prepiru oko sigurnih prostora i upotrebe toaleta.“

Oholost je razorila čovečanstvo:

„Zemlje zapadnog sveta su u stanju šizofrenom - prekomernog samopouzdanja i sumnje u sebe. Njihove vođe uporno proklamuju „naše vrednosti“ kao uzor ostatku čovečanstva, dok je njihov vlastiti narod sve više podeljen i razočaran.

„18. vek je bio vek oslobođenog uma, 19. vek je bio vek velikih ljudi, 20. vek je bio vek običnog čoveka. A izgleda da 21. vek može postati negacija svih njih. Vek nikoga.“

„Iracionalnost i cenzura vraćaju lance mislima. Veliki ljudi su samo statue koje treba srušiti. Obični čovek, nekada proglašen herojem blistave budućnosti, degradiran je do suvišne smetnje, verovatno rasističke i homofobne. Obični ljudi su preraspoređeni iz slavnog koncepta „naroda“ u njihovo pogrdno redefinisanje pod rubrikom populizma“ (i Tramp žalosno).

Ljudi su svedeni na „potrošače“, dok im se govori da konzumiranjem uništavaju planetu. Politika identiteta ne samo da je ljude okrenula jedne protiv drugih po grupama, već njena kasnija manifestacija, veganski specizam (pretpostavka ljudske superiornosti koja vodi do eksploatacije životinja), čak okreće ljude protiv ljudi, jer su preprivilegovani oblik života.“

Kakva će biti naša budućnost? Trenutno živimo u distopiji obmane. Ali neuspeh naših lidera da se adekvatno nose sa zdravstvenom krizom i njihovo neprijateljstvo prema ekonomskom sistemu koji služi ljudima, a ne bogatstvu elita, zapadni svet označavaju kao ogroman neuspeh. Da li će spoznaja ovog neuspeha izazvati pobunu kod ljudi kao što su to imali Žuti prsluci ili će ih slomiti i dodatno uniziti?

Kako smo zatvoreni kod kuća, u nastojanju da izbegnemo infekciju i ograničimo širenje zaraze, sada je pravo vreme da čitamo jasno objašnjenje onoga što nam se dogodilo u naše vreme, procenimo neuspehe koji su potkopali naše postojanje kao ujedinjenih i slobodnih ljudi i pripremimo se za rekonstrukciju životnog i humanog društva.

Dr Paul Craig Roberts piše na svom blogu, PCR Institute for Political Economi, gde je ovaj članak prvobitno objavljen. Čest je saradnik Global Research-a.

Knjiga Diane Johnstone dostupna je na Clariti Press.