Snaga ove zemlje je na lokalu

Izborna skupština Udruženja novinara Srbije, održana u maju 2021.  godine u Beogradu, izazvala je veliku pažnju javnosti. Novi predsednik UNS-a, uz sve prateće peripetije, postao je Živojin Rakočević, nakon napetog demokratskog glasanja dostojnog izbora u SAD. Imali smo,  kao redakcija, zadovoljstvo da ugostimo dragog kolegu i sa njim  razgovaramo o aktuelnim, ali i nekim temama sa dužim rokom trajanja.

Živojin Rakočević sa Nenadom Andrićem

Kakvo je Vaše mišljenje o položaju lokalnih medija? Inicijalni osnivači gotovo svih lokalnih medija bile su lokalne samouprave, a nakon toga je došlo do privatizacije. Da li mislite da je to (privatizacija) dugoročno bio dobar potez?

Lokalni mediji nalaze se u najtežem položaju i njihov rad, opstanak i sloboda su najčešće toliko ugroženi da se kreću na tankoj liniji između gašenja i preživljavanja. Govoriti danas o privatizaciji medija na lokalu izgleda kao naknadna pamet, pa iz ovog ugla izgleda da bi sve bilo drugačije da se taj proces nije dogodio.

Vlasnici privatnih medija koji prirodno teže za opstankom, pa i profitom, informacije sa lokala smatraju neatraktivnim. Može li se informisanje javnosti na lokalu učiniti atraktivnijim i u poslovnom smislu?

Mnogi od vlasnika privatnih medija ne shvataju da je lokalna informacija suština slobode malih zajednica. Oni kroz nju vide svoj život i imaju stvarno učešće u dnevnim potrebama i problemima sebe i svoje zajednice. Što se održivosti, marketinga i poslovne strane tiče,  oglašivači i lokalni privrednici smatraju da svojom reklamom „čine“ uslugu medijima. „Učiniću ti, napraviću ti uslugu, završiću ti reklamu“, rečenice su koje govore kako se medijima daje milostinja i kako se doživljava njihova uloga. Ima, naravno, i drugačijih primera ali su svedeni na zajednice unutar većih gradskih sredina. Ovde je reč o jednoj vrsti svesti i ekonomskom kolapsu koji predugo traje.

Kakav je danas položaj novinara u lokalnim medijima? Na koji način im se obavljanje delatnosti može učiniti podnošljivijim? Po Vašim saznanjima, da li trpe pritiske od strane lokalnih moćnika?

Postoje dve reči kojima se može objasniti položaj novinara na lokalu, a one glase: pritisak i teskoba. U njima se nalaze sve nijanse represije, lične i porodične nesigurnosti, ekonomske uslovljenosti, ograničenja i autocenzure, zatim pritisci interesnih grupa, političara i svih onih koje poznajete i koji u svakom trenutku mogu da vas zaustave na ulici te da vas „savetuju, upozore, preporuče ovo ili ono ili da vas najgrublje napadnu“...

Živojin Rakočević sa Aleksandrom Andrićem, glavnim urednikom časopisa Naša mesta

Zašto je važno da kolege iz lokalnih medija postanu (ako jesu, onda i da ostanu) članovi UNS-a? Ima li UNS mehanizam zaštite interesa svojih članova?

Uprkos svemu, snaga ove zemlje je na lokalu, na margini i ona uvek čeka svoju šansu. Uostalom, margina pokreće civilizaciju napred! Odatle dolazi, vrlo često, podsticaj da je sloboda u svim njenim oblicima srž razvoja. Zato je od presudnog značaja da novinari lokalnih medija budu članovi Udruženja novinara Srbije i da glas aktivne i slobodne margine na taj način bude dostupan svima i da ne ostane zakržljalo mišljenje u nekoj palanci. Ništa manje nisu važna dnevna zastupanja pred sudovima, pred agresivnom političkom realnošću, ekonomskim problemima, dobrim uslugama i školama novinarstva.

U vremenu koje upravo trošimo, modifikovani su i mediji. Dobar deo lokalnih medija čine portali. Kakva su Vaša saznanja o neretko potcenjivačkom odnosu prema novinarima koji rade na portalima? Imate li uvid koliko ima tih kolega i da li su članovi UNS-a?

Svet se od civilizacije knjige gotovo transformisao u civilizaciju slike. Konzumiranje slika u medijskom svetu je jednostavnije i brže. Portali i mnogi mediji se ubrzano kreću ka hiperprodukciji takvih slika. Taj razvoj nikako ne bi trebalo potceniti ali uvek valja podsetiti na ulogu uredničke odgovornosti, odnosno na uticaj koji se može izvršiti. Poslednja pandemija pokazala je i pokazuje složenost i značaj uređivanja, uredničkog posla i izuzetnu društvenu odgovornost „onih koji pišu vesti“. Postoji sigurno veliki broj kolega, naših članova koji rade na portalima. Ne znam njihov broj!

Lokalne samouprave objavljuju izvestan broj konkursa iz medijskog domena. Da li pratite i analizirate sprovođenje tih konkursa i do kojih ste zaključaka došli?

Konkursi lokalnih samouprava su postali teško opterećeni uticajem lokalnih moćnika, interesnih grupa, nereprezentativnih predstavnika medijske zajednice, tajnih i unapred napravljenih spiskova... Naš stav je potpuno jasan i on glasi: Izdvajanje dva odsto od lokalnog budžeta za medije, nazavisne komisije za raspodelu sredstava, kao i da najveći deo budžetskih sredstava ostane na teritoriji lokalne samouprave koja je raspisala konkurs.

Ako iko ima pouzdane informacije sa teritorije AP Kosovo i Metohija, onda ste to Vi. Recite nam, kakva je trenutna situacija u medijima na KiM? Dok Vas ovo pitam, mozgom mi se razliva melodija „Najjači samo ostaju“, Generacije 5...

Medijska zajednica Kosova i Metohije je izuzetan deo našeg Udruženja. Ona je u najtežim vremenima dala lokalni odgovor koji ima svetski značaj. Novinari malih geto radio stanica, koji poznaju sve svoje slušaoce, proizvodili su i proizvode vesti koje citiraju najveće svetske agencije. Ogranak UNS–a je, pre svega, mesto neprestanog dijaloga i mesto gde različita mišljenja daju jedan od podstreka za opstanak u getu.

U redakciji Naših mesta: Slobodan Reljić (levo), Aleksandar Andrić, Živojin Rakočević, predsednik UNS, Nino Brajović, sekretar UNS

Pored UNS-a, postoji i NUNS. Opravdanost stvaranja NUNS-a u jednom trenutku je bila potpuno jasna. Kakav je sad odnos između dva udruženja, iz Vaše perspektive? Ima li nekih naznaka približavanja (veliki broj kolega se nalazi u oba) i vizije jedinstvenog esnafskog fronta?

Može se pouzdano reći da je ovo trenutak najbliže saradnje UNS-a i NUNS-a u njihovoj istoriji. Problemi naših članova i ukupni kontekst, približili su ova dva udruženja. Smatram da je ta saradnja izuzetna, pošto nema nikakvih suštinskih sporenja između nas.

Novo vreme je donelo i nova pravila. Može li se nekako stati na put forsiranom senzacionalizmu zarad profita, koji je neretko praćen skrnavljenjem jezika? Flagrantni gramatički prekršaji, nikakva veza između bombastičnih naslova i sadržaja, javna  linčovanja... Pokušavam što kulturnije da Vas pitam o nekulturnom, tabloidnom korpusu. Koji su odbrambeni alati Udruženja protiv ove pošasti?

Suština je da senzacija često krši sva pravila, norme i pristojnost. O etici i da ne govorimo. Hvala vam što ste primetili da na tom mestu žrtva postaje i naš jezik. Standard, lepota i tačnost nestaju u tom tabloidnom korpusu. Mi smo odgovorili novinarskim školama, saopštenjima i sajtom UNS-e, mora se reći da je briga o standaradu i normi obaveza Udruženja. Ima jedna anegdota u kojoj Andrić diktira svojoj saradnici neki tekst a ona mu na neku nedoumicu kaže: „Ovako piše u Politici.“ Na to nobelovac odgovara: „Ostavite onako kako piše u Politici.“

Vaš trijumf na izbornoj skupštini UNS-a sam doživeo kao pobedu onoga ko poseduje snažne kohezione kapacitete. Sada, kada se sve to malo ohladilo, da li imate zadovoljavajuću saradnju sa „koordinatorima i članovima drugog tabora“? Prosto, suviše je bilo burno da ne bi sada postalo naglašeno mirno...

Branili smo profesiju, principe i prijatelje. Odredili smo treći put Udruženja novinara Srbije, a on se sastoji u očuvanju entiteta koji neće biti ni sluga ni aktivista. Zato se sada sve tako i utišalo.

Izvor: Naša mesta, novembar-decembar 2021.