Iza kulisa čitaonica za slepe

U svečanoj sali Saveza slepih Srbije, Jevrejska 24, Beograd, 29. septembra 2021. godine upriličeno je skromno okupljanje povodom obeležavanja 75 godina postojanja Saveza, 50 godina postojanja neregistrovane biblioteke i povodom otvaranja još jedne pristupačne čitaonice za slepe i slabovide građane koja je opremljena savremenim asistivnim tehnologijama, zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja i kompanije Vitorog.

I kako ne bi ste pomislili da želimo da prezentujemo bajate informacije, jer od datuma ovog događaja prošlo je dosta vremena, otvaranje specijalizovane čitaonice u Savezu slepih Srbije je samo odličan povod za članak o čitaonicama za slepe i slabovide u Srbiji, kao i za pokušaj da objasnimo njihov značaj i smisao i odgovorimo na mnoga pitanja koja se nameću posle otvaranja velikog broja ovakvih kutaka za osobe sa znatno smanjenom i bez funkcije vida.

Otvaranje čitaonice za slepe i slabovide

Najveća čitaonica za slepe

Na otvaranju, kako to rukovodioci Saveza slepih Srbije vole da kažu, čitaonice u najvećoj biblioteci na Balkanu i u Evropi, bilo je predviđeno da se prisutnima obrati ministarka kulture i informisanja Maja Gojković koja je, nažalost, bila sprečena da dođe i nju je svojim prisustvom zamenila v. d. pomoćnik ministra Danijela Vanušić, angažovana u sektoru za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizaciju.

Prilikom otvaranja čitaonice u biblioteci za slepe i slabovide koja nosi ime uvaženog dr Milana Budimira, govorili su: predsednik Saveza slepih Srbije Milan Stošić, istoričar i direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić, kao i pomenuta v.d. pomoćnik ministra.

Milan Stošić je kazao da je ova čitaonica dodatna mogućnost za upotrebu knjige, naglasio da je Savez slepih Srbije odličan poligon za pokazivanje i ostvarivanje humanosti i pozvao građane da se solidarišu sa onima koji nemaju, pomažući im i davajući im. Takođe je objasnio da biblioteka Dr Milan Budimir radi u sastavu Saveza slepih Srbije ali nije objasnio zašto biblioteke za slepe i slabovide u regionu, za razliku od ove, postoje kao samostalne i ustanove od javnog i kulturnog značaja.

U svečanom tonu, pored nabrojanih zvanica, predsednik Saveza slepih Srbije Milan Stošić, pozdravio je tradicionalne saradnike i sponzore ove humanitarne i nevladine organizacije, mladi kraljevski par, princa Filipa i princezu Danicu Karađorđević.

V.d. ministra Danijela Vanušić je u kratkim crtama istakla značaj biblioteke Dr Milan Budimir, progovorila je o njenom istorijatu i, po starom dobrom običaju, podsetila na veličinu lika i dela dr Milana Budimira ali ni ona nije da ukazala da intelektualna gromada kakva je bio lingvista, balkanolog i izuzetan univerzitetski profesor koji se citira u mnogim naučnim radovima (o kome je blaženopočivši Amfilohije Radović govorio sa divljenjem) - nije zaslužio da njegovo ime nosi biblioteka koja zvanično ne postoji i koju ne možete pronaći u agenciji za privredne registre kao pravni subjekt, (javnu ustanovu).

Istoričar i pomažući član Saveza slepih Srbije Dejan Ristić je biranim rečima izrazio zahvalnost svima koji su podržali otvaranje ove čitaonice i govorio o napretku u mogućnostima pri korišćenju knjige za slepe i slabovide.

Predsednik Saveza slepih Srbije Milan Stošić

Elektronska tehnologija za čitanje

Zatim je otvorena čitaonica i slepi korisnici biblioteke, demonstrirali su rad na uređajima kojima je ona opremljena i predstavljeno je prisutnima sve što se u novoj elektronskoj čitaonici nalazi. Zahvaljujući njoj, studentima i ostalim korisnicima biblioteke Dr Milan Budimir će biti na raspolaganju tehnologije koje im omogućavaju lakše učenje ali i privatnost u komunikaciji i komformnu upotrebu svih mogućnosti savremene računarske tehnologije i interneta.

U okviru ove savremene i pristupačne čitaonice, slabovidim konzumentima pisane reči omogućeno je korišćenje elektronske lupe, koja ima mogućnost uveličavanja, menjanja kontrasta, osvetljenja i boje sadržaja. Slepima je na raspolaganju kamera i softver koji može da „prepozna“ štampani tekst i da ga pročita, a potom i sačuva kao tekstualni ili audio dokument. 

Dakle, ova čitaonica kao i mnoge druge koje su otvarane, koje se otvaraju i koje postoje sa ciljem da olakšaju pristup knjizi slepima i slabovidima, poseduje računare sa govornim softverom, brajeve redove, elektronsku lupu, brajeve štampače, kvalitetne snimače, digitalizovane reproduktore i ostala pomagala koja slepima i slabovidima pomažu da olakšaju sebi put u procesu sticanja znanja i obrazovanja.

Slepi korisnik demonstrira rad sa govornim programom

Čitaonice sa malo korisnika

Izveštač Balkanmagazina je imao čast da o specijalizovanim čitaonicama, a i šire, na ovu temu razgovara sa najpozvanijim ljudima, a to su sigurno slepi građani, intelektualci prinuđeni da, zbog potpunog ili delimičnog nedostatka vida, koriste ovakve uređaje. Viktor Živojinović, diplomirani pravnik i Avram Sretko, profesor filozofije (koji je široj javnosti poznat po odigranoj partiji šaha sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem), u svojim apelima na internetu i kroz razgovor sa nama, saglasni su da  je otvaranje čitaonice za slepe u nepostojećoj ustanovi koja nosi naziv Dr Milan Budimir, ništa drugo, nego getoizacija. Čitaonice koje volšebno nestaju su, prema Živojinovićevom shvatanju, već puno puta otvorane ali imale su jako mali broj korisnika i u vanpandemijskim uslovima, a sada kada se dešava pandemija - imamo otvaranje čitaonice koja, osim što je potencijalni izvor  zaraze, neće služiti ničemu... Slepi, pre svega, tu nemaju šta da čitaju pošto nisu rešena izdavačka prava kako audio, tako i knjiga u e formatima.

Sretko Avram, veliki ljubitelj knjige i izuzetno uspešan u mnogim segmentima kulturnog i društvenog stvaralaštva, navodi da slepi nemaju svoju biblioteku zato što biblioteka Dr Milan Budimir nije javna ustanova, već „koliko vidimo, privatna prćija određene grupe neznalica“.

Pitanje je ko je i zašto odlučio da u pandemijskim uslovima otvara čitaonicu u nepostojećoj biblioteci i zašto se ne radi na integraciji, nego se podstiče dezintegracija slepih, otvaranjem posebnih čitaonica u nepostojećim bibliotekama koje nemaju ni rešena izdavačka, ni autorska prava, mišljenje je mnogih slepih korisnika knjige i intelektualaca.

Nekada davno je postojao projekat, kako oni navode, koji je vodila kompanija Alfanum gde je moglo sa servera da se preuzimaju knjige koje su bile zaštićene od zloupotreba, pa je taj projekat zamro zbog toga što nije postojala potreba za održavanjem servera tj. malo je korisnika bilo zainteresovano za ove knjige. To je u načelu bio dobar projekat pošto je omogućavao online preuzimanje knjiga koje se ne mogu preštampavati, a koje skenirane stoje na serverima i to je rešavalo donekle problem koji imamo sa izdavačima koji se boje preprodaje, posebno stručne literature, saglasni su naši sagovornici.

Slobodanka Matić, profesorka srpskog jezika demonstrira Brajev red

Više otvaranja iste čitaonice

Natalija Mijić, profesorka svetske i jugoslovenske književnosti, koja je radni vek provela u biblioteci Dr Milan Budimir kao njen koordinator i koja je veoma kompetentna da govori o obrazovanju i integraciji slepih i slabovidih, a naročito o značaju i smislu otvaranja i zatvaranja velikog broja specijalizovanih čitaonica, kaže da su i ova, najnovija otvaranja kao i sva pre ovog, odličan mamac za naivne iz Ministarstva kulture i informisanja koji odobravaju novčana sredstva za slične projekte i kaže da neki, koji su na rukovodećim mestima u humanitarnim organizacijama, imaju najviše koristi prilikom realizacije tih projekata zbog profita koji ostvare zahvaljujući naivnosti i dobroj nameri neupućenih iz šire društvene zajednice. Od 1990. godine do danas, kaže profesorka Mijić, čitaonica u Jevrejskoj 24 je sigurno otvarana tri, a možda čak i četiri puta. Logično je,kaže ona, da se svaka od tih čitaonica razlikovala po nivou i kvalitetu inventara i pomagala koja je imala. Prva je otvorena 1990. godine i mogli su se u njenom prostoru koristiti Brajeve knjige i specijalni, četvorokanalni kasetofoni, reproduktori.

Druga je otvorena pre, od prilike, dve decenije i bila je savremenija er, tada su pri učenju i kod slepih u Srbiji počeli da se koriste računari ali govorni softver nije bio kvalitetan kao što je to danas npr anrider. Zatim, priča nam profesorka Mijić, čitaonica je u svom predviđenom prostoru menjala namenu i nije sigurna kako se to završilo.

„Znam samo“, dodaje ona, „da je jedino u pravom smislu reči korisna elektronska čitaonica koja je otvorena u Narodnoj biblioteci u Beogradu, jer, ima pristup ogromnom fondu knjiga koje se ne mogu iznositi iz biblioteke, ima povoljnije radno vreme, postoji u njoj stručna zaposlena osoba koja dežura, jer se u čitaonici nalaze veoma skupa pomagala.“

Ali i bilo koja čitaonica daleko je korisnija onima koji nemaju problem sa vidom, jer nisu ograničeni u kretanju; slepa osoba, ukoliko se samostalno ne kreće, mora da ima personalnog asistenta koji joj je pratilac ili (ako plaća taksi, na primer) treba da je prilično dobro materijalno obezbeđena.

„Međutim“, ističe profesorka Mijić, „čitaonica u Jevrejskoj 24 i pre trideset godina, a kamo li danas kada mnogi slepi imaju sopstvena pomagala za upotrebu knjige, slabo je bila posećena; jedva da je dvoje ili troje čitalaca u vreme postojanja čitaonice dolazilo da tamo čita.“

Fantomske čitaonice za slepe

Magistar sociologije i profesor srpskog jezika Đuro Šurlan, koji se ubraja među one slepe koji su pročitali gotovo svu literaturu koja postoji na Brajevom pismu, otišao je korak dalje u otvorenosti i iskrenosti prilikom razgovora sa izveštačem Balkanmagazina.

"Dajte molim Vas, to je proveren ključ po kome se uzimaju pare", smatra profesor Šurlan.  Do pre desetak godina kada su slepima teže bili dostupni računari i neophodna pomagala, čitaonica je imala veliki smisao, međutim, sadašnjim olakšavanjem dostupnosti pomagalima, čitaonica gubi svoj prvobitni smisao. Tajna poplave čitaonica je u pranju novca Saveza slepih Srbije.“

Pitali smo otkud mu takvo razmišljanje?

"Po narodnoj, ako laže koza nelaže rog. Sledeće činjenice govore za sebe“, objašnjava on. „Prvu čitaonicu pre oko dvadeset pet godina, osnovali su slepi aktivisti u Beograđanci. Priča se da je koštala sto hiljada maraka. O njenom značaju govori i činjenica da su na otvaranju bili britanski ambasador i Zoran Đinđić, prvi disident gradonačelnik. Nešto oko pomagala za slepe je obezbeđivao i Fond kapetana Dragana ali se ne sećam da li je to bila čitaonica. Posle nekoliko godina, otvorene čitaonice su volšebno nestale. Dosetljivim grupama slepih to je poslužilo kao univerzalni ključ za uzimanje novca po istom receptu od darodavaca za otvaranje fantomskih čitaonica. SSS je prvi put takvu čitaonicu po istom principu otvorio i zatvorio pre koju deceniju“, obaveštava nas profesor Šurlan.

"Nikada više čitaonica i Brajevih štampača, a nikada manje čitača i Brajevih knjiga", rekao je profesor Šurlan.

Na pitanje, postoje li odstupanja od tog pravila, on kaže:

"Narodna biblioteka Srbije je napravila ozbiljan, dugotrajan i neizbrisiv korak: 1. Otvorila je svoje magacine i učinila dostupnim slepima primerke Brajevih knjiga koje je njima izdavačka kuća Filip Višnjić dostavljala kao obavezni primerak. 2. Otvorila je elektronsku čitaonicu 2011. godine koja je i tada kao i danas opremljena izuzetno kvalitetnim pomagalima za čitanje slepih i slabovidih. 3. Iza takvog poduhvata stoji uporan i ozbiljan rad Mr Nedeljke Ložajić.“

Mogućnosti u Narodnoj biblioteci Srbije

I zaista, magistar psihologije Nedeljka Ložajić, detaljno i srdačno nas je informisala o svemu karakterističnom za specijalizovanu čitaonicu u Narodnoj biblioteci Srbije i između ostalog je navela da je korisnicima čitaonice na raspolaganju pet radnih stanica na kojima je instalirana aplikacija JAWS za čitanje teksta na engleskom jeziku sa ekrana, kao i aplikacija Anreader, konvertor za izgovaranje teksta na srpski jezik.

Dve radne stanice povezane su sa uređajima Supervario koji služe za prikaz teksta na Brajevom pismu sa ekrana. Instalirana su i podešena tri čitača Bierley za čitanje teksta za slabovide osobe, jedan se povezuje sa TV, a dva se koriste samostalno. Omogućeno je i štampanje teksta na Brajevom pismu, kao i da je čitaonica slepima i slabovidima dostupna radnim danima od 8 do 21 sat, što je i njena velika prednost u odnosu na sve postojeće čitaonice ovog tipa.

Čitaonica u Savezu slepih ipak potrebna

Magistar filoloških nauka Tihomir Nikolić, koga smo sreli na otvaranju čitaonice u Savezu slepih Srbije, prokomentarisao je da je ovo otvaranje čitaonice značajno i da ona treba da postoji ali da mu sve deluje kao kada se u sirotinjskoj kući otvara gostinjska soba.

„Ovo je naopako, ovako ne može. Predsednik SSS nije najbolje upućen u probleme koje imaju slepi građani. Svako ko ima svoje pomagalo i kućnu udobnost, teško da će doći u ovu čitaonicu jer, malo slepih se samostalno kreće, oni koji to čine - muku muče sa rupetinama po gradu, sa semaforima koji se ne čuju, ali ću ja dolaziti kada se za to ukaže potreba i prilika. Čitaonice možda jesu malo prevaziđena stvar ali jedna takva u biblioteci Dr Milan Budimir treba da postoji“, kaže Tihomir Nikolić i završava u šaljivom maniru:

"Znate, to Vam je kao kada slep čovek ima auto zato što mu treba ali nema stalnog vozača".

Čitaonice u Smederevu, Kragujevcu, Zaječaru, Subotici, Zrenjaninu

Među elektronskim čitaonicama koje su otvarane za slepe i slabovide u Srbiji, želimo da pomenemo onu u Narodnoj biblioteci u Smederevu 2011.  a 2013. slična je otvorena u biblioteci Vuk Karadžić u Kragujevcu, zatim su redom otvarane ovakve čitaonice u Zaječaru, Subotici. Postoji kutak u zrenjaninskoj Narodnoj biblioteci, 2016. u veoma prijatnom ambijentu otvorena je i čitaonica u biblioteci slepih Mr Omer Marinkov koja postoji kao delatnost Saveza slepih Vojvodine, a takođe je otvorena i elektronska čitaonica za osobe sa invaliditetom 2018. godine u studentskom domu Mika Mitrović u Beogradu. Zajedničko za gotovo sve navedene čitaonice - osim one u Narodnoj biblioteci i one u studentskom domu Mika Mitrović - jeste da je posećenost veoma mala.

I na kraju, dok se ne otvori još neka nova čitaonica za slepe i slabovide u Srbiji, želimo da biblioteka Dr Milan Budimir napokon postane ustanova od javnog značaja ili da doktor Milan Budimir u Beogradu pod svojim imenom dobije makar jedno sokače, neki plato jer, kada se već ukazuje onolika čast mnogim estradnim umetnicima posle njihove smrti, doktor Milan Budimir je zaslužio makar mrvicu pažnje spram one koja se mnogim drugima poklanja.