Industrija zamenjuje njivu laboratorijom: Posle mesa – tunjevina iz epruvete

Sada kada je uništila samodovoljnog malog seljaka koji je bio slobodan jer je proizvodio sve što mu je potrebno, agro-prehrambena industrija najavljuje nam „revoluciju“ hrane za čiju proizvodnju neće biti potrebna njiva – već laboratorija.

Biljna „tunjevina“ bez tunjevine – tako bi mogao da se nazove najnoviji proizvod  korporacije Nestlé sa sedištem u Švajcarskoj – izveštava francuski regionalni dnevnik Ouest-France.

„Liči na tunjevinu, ima ukus tunjevine ali ipak ne sadrzi meso ove ribe“, objavio je Nestlé.

Veštačka tunjevina Sensational Vuna, kompanije Nestle, koja „reprodukuje ukus, izgled i teksturu ribe“, distribuira se od ponedeljka u švajcarskim prodavnicama Coop pod robnom markom Gourmet Garden

Zagade prirodu pa ponude veštačku hranu

„Švajcarski poljoprivredno-prehrambeni džin, čije je bogatstvo veće od bogatstva mnogih država izbacila je na trzište „alternativu za tunjevinu“.

„Sve više potrošača smanjuje potrošnju ribe“, tvrde predstavnici ove multinacionale koja se nada da će pridobiti novu klijentelu, osetljivu na pitanja zaštite čovekove okoline, zdravlje i postupanje prema životinjama.

Zvuči više nego cinično: industrijski džinovi - na čelu sa Nestlé - koji zagađuju i uništavaju čovekovu okolinu sada nam spremaju novu ponudu – veštačku hranu, proizvedenu u laboratoriji.

Prvo su zagadili vode i okeane.

Setimo se, Nestlé je šampion u kupovini vodenih izvora po celom svetu koje zatim do te mere iscrpljuje, isušujući podzemne tokove, da čitavi okolni regioni ostaju bez vode.  

Nestlé ne razume zašto Afrikanci piju vodu iz reka, koje je industrija zagadila – zašto se truju umesto da piju vodu iz flaša sa etiketama Nestlé.

Na Zapadu, potrošači su svesni do koje mere su okeani i mora zagađeni, pa prema tome do koje mere je otrovan i životinjski i biljni svet koji u njima živi.

Ekocid nikada nije unesen na listu zločina kojima se bavi međunarodni sud pravde, upravo zahvaljujući lobiranju krupne industrije. Umesto da bude kažnjena za uništavanje planete i zdravlja, ona će sada da profitira, nudeći nam sintetičku imitaciju hrane – koju će sve više ljudi morati da prihvati kao “zdravu hranu” s obzirom da je priroda otrovana.

Zamena za hranu – šansa za ekonomski rast?

Nestlé je svoju “tunjevinu” nazvao Sensational Vuna. Ona se sastoji od šest biljnih sastojaka, bogata je proteinima iz graška koji su zbog svojih svojstava veoma popularni kao zamena za meso. 

Devet meseci trajalo je komponovanje ovog proizvoda u Istraživačkom centru Nestlé u Lozani, pri čemu su upotrebljavani delikatni procesi slični onima koji su korišteni kod proizvodnje veštačkog mesa.

Ova „tunjevina“ ima etiketu „bez koloranata i konzervatora“. Prodaje se u staklenim teglicama u Švajcarskoj, po ceni od 6,95 švajcarskih franaka (6,48 evra) i uskoro će se naći i na policama u prodavnicama u drugim zemljama.

I to nije sve. Uz propagandu koja vešto manipuliše osećanjima onih koji se bore protiv zlostavljanja zivotinja, ili su vegetarijanci – Nestlé prelazi u ofanzivu: posle biljnih sokova, razvijaju se sada zamene za morske plodove. Poljoprivredno-prehrambena industrija sledi primer start-up firmi. Potrošnja zamene za hranu je u povoju i viđena je kao šansa za „ekonomski rast“. Zato rastu investicije u proizvodnje „zamene za hranu“ koja će se umesto na njivama, u morima ili rekama – proizvoditi u laboratorijama.

Američki „car mesa“ Tuson investirao je u start-up New Wave Foods koja je usavršila proizvodnju zamene za morske račiće na bazi soje i algi. Drugi investitori podržavaju start-up proizvođače „ćelijske poljoprivrede“ (ćelije gajene in vitro). U Francuskoj, jedno preduzeće iz Bordoa, Odontella usavršilo je „aleternativu“ za „losos bez lososa“ na bazi algi, koji se prodaje u prodavnicama vegan-hrane i organske hrane.

Pad potrošnje mesa

Dnevnik Ouest-France prenosi da u Francuskoj raste prodaja svežih prehrambenih proizvoda, ali da takozvane alternative za životinjske proteine ne prolaze do francuskih potrošača. To i ne čudi. Francuska je zemlja sa izuzetnom kulinarskom tradicijom i kulturom.

Laboratorijske zamene za hranu, međutim, prolaze u zemljama bez sopstvene kuhinje i sa skromnom kulinarskom tradicijom kao što je Velika Britanija, ili u otadžbinama brze hrane kao što su SAD, pa čak i u Nemačkoj.

Statistike pokazuju da je ova godina je druga za redom u kojoj potrošnja mesa u ishrani opada – izveštava švajcarski dnevnik Le Temps, pozivajući se na izveštaj Organizacije Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu (FAO) po kome je potrošnja mesa u ishrani trajno smanjena.

List prenosi ocene po kojima je reč o više udruženih uzroka. Jedan predstavlja činjenica da sve veći broj ljudi isključuje meso iz ishrane ili smanjuje količine. Drugi je epidemija korona-virusa, a treći  svinjska kuga u Africi.

Ekološka organizacija Grinpis (Greenpeace) insistira da treba znatno brže i u većim razmerama napuštati meso u ishrani jer „gajenje stoke predstavlja prvi uzrok emisije gasova koji imaju efekat staklene bašte“ i doprinose zagrevanju planete.

Niču „fabrike hrane“

Na sve ovo, Japanci su počeli da grade „fabrike hrane“ u kojima se salate gaje na proizvodnim trakama – piše Nihon Keizai Shimbun iz Tokija.  

Ove „fabrike“ još uspešnije posluju od kada je počela pandemija korona-virusa. Potrošači biraju ove proizvode iz higijenskih razloga jer su „čisti“, upakovani na higijenski način koji uliva poverenje. U isto vreme, tradicionalni poljoprivrednici muku muče da privuku investitore.

Lanac supermarketa Kidaya poseduje tri fabrike u kojima se, na primer, zelena salata gaji na stepenasto organizovanim površinama koje se stalno zalivaju hranljivom tečnošću – bez pesticida i štetnih materija.

Distributer voća i povrća Spread ima “fabriku” koja proizvede 30 hiljada salata dnevno.

Nihon Keizai Shimbun izveštava da je naftna grupa Eneos investirala u fabriku povrća koja bi trebalo da bude završena do kraja godine.

„Iza tog rastućeg interesa nalazi se strah od nestašice hrane. U 2019. godini broj aktivnih poljoprivrednika smanjen je za 35 odsto“, piše ovaj japanski list, dodajući da je  prosečni japanski poljoprivrednik star 67 godina.

„Od kada se pojavio korona-virus, uvoz hrane iz Kine je obustavljen. Kako strana radna snaga ne može više da dođe u Japan, sve je više japanskih poljoprivrednika koji nemaju dovoljno radnika za berbu“, piše list, a prenosi francuski Courrier International.

Fabrike povrća tako su se našle u centru pažnje. Njihova vrlina je da funkcionišu bilo kakva da je meteorološka situacija u bilo kakvim zatvorenim uslovima.

Van Japana fabrike hrane zovu se i „farme u zatvorenom“. Američko preduzeće Plenty kombinuje više tehnika ove „nove poljoprivrede“: osvetljenje led sijalicama i analiza podataka kako bi se uzgajalo voće i povrće u stakleneim baštama instaliranim u zgradama. Njih finansiraju investicioni fondovi kao Vision Fund, filijala japanske grupe Softbank i osnivač Amazona Džef Bezos.

U Kini je Mitsubishi Chemical potpisao ugovor sa lokalnim preduzećem oko opremanja sistema gajenja povrća koji kombinuje prirodnu i veštačku svetlost.

“Oko 9,7 milijardi ljudi u svetu biće 2050. godine suočeno sa klimatskim promenama i mogućom prehrambenom krizom. Fabrike povrća mogle bi vrlo brzo da postanu efikasan način za rešavanje tih problema isto kao što bi to mogla da bude i inteligentna poljoprivreda, zasnovana na robotici i proizvodnji biljnih zamena za meso”, piše  Nihon Keizai Shimbun.