Fijasko Boingovog Starlajnera: astronauti zarobljeni u kosmosu?

NASA je u sredu, 7. avgusta, potvrdila da će astronauti Bač Vilmor i Sunita Vilijams morati da ostanu mnogo duže nego što se očekivalo na Međunarodnoj svemirskoj (ISS) stanici zbog problema sa kojima se susreće svemirska letelica Starlajner Boingove proizvodnje, koja je trebalo da ih vrati na Zemlju. NASA sada razmatra da pozove SpejsIks. Još jedan neuspeh za Boing – prenosi pariski Kurie enternasional u svom pregledu medija.

Sunita Vilijams i Bač Vilmor bi zbog toga u svemiru mogli da provedu osam meseci - umesto osam dana koliko je bilo planirano. Oni u kosmosu borave od 5. juna, a verovatno se neće vratiti na Zemlju pre februara 2025. Povratak, verovatno, neće biti na Boingovom CST-100 Starlajneru, već u SpaceIks-ovoj Dragon kapsuli, kompanije Elona Maska.

CST-100 Starliner svemirska letelica, snimljena 2019. (Izvor Boeing)

Nasa protiv rizika, Boing uveren u uspeh

Ovo sugerišu izjave zvaničnika NASA-e, koji su u sredu, 7. avgusta, objavili da svemirska letelica Boing „možda nije dovoljno bezbedna da bi dovela svoju posadu kući“, prenosi Vašington post. Američki dnevnik dodaje da bi „mogli da se obrate Boingovom rivalu, SpaceIks”, kako bi osigurali povratak dvojice astronauta, koji će se dogoditi „mnogo kasnije nego što je prvobitno planirano”.

Sa namenom da testira performanse letelice sa ljudima u kapsuli, misija Starlajner je već produžena za dva meseca, ističe Vašington post.

„NASA i Boing pokušavaju da utvrde šta je uzrokovalo kvar na reaktorima tokom leta 5. juna. Tog dana je nekoliko reaktora, korišćenih za upravljanje Starlajnerom, otkazalo dok se približavao ISS-u, a u pogonskom sistemu je došlo do curenja helijuma. Od tada su vršena zemaljska testiranja, ali stručnjaci NASA-e i inženjeri Boinga, očigledno, ne slažu se oko zaključaka koje treba izvući.

„U Boingu smo ´vrlo uvereni´u Starlajnerovu sposobnost da vrati astronaute na zemlju. Na strani NASA-e, neki su ´rezervisaniji´“, objašnjava Fajnenšel tajms.

Sećanje na katastrofu šatla Kolumbija, koji se 2003. godine raspao prilikom povratka u atmosferu, pri čemu je poginulo sedam astronauta, „ostaje veoma živo u agenciji NASA “, primećuje Vašington post.

Međutim, pravilno funkcionisanje Starlajnerovih reaktora od suštinskog je značaja za bezbedan povratak na Zemlju, podvlači kolumnista Tomas Blek na sajtu Blumberg.

„Ni NASA, ni Boing ne mogu sebi da dozvole da dođe do komplikacija kada se Vilmor i Vilijams odvoje od ISS-a i počnu da kruže oko Zemlje, pre nego što izvrše poslednji skok u atmosferu.

Zbog toga NASA želi sebi dati vremena za razmišljanje“, analizira Volstrit džornal.

Udarac za ugled Boinga

Nije doneta konačna odluka u vezi sa izborom nosača koji bi obezbedio povratak dvojice astronauta, uverava američka svemirska agencija. NASA  je odlučila da odloži sledeći let SpaceIks-a sa novom posadom za ISS do 24. septembra. Umesto četiri astronauta, ovaj let bi mogao imati samo dva, „što bi ostavilo mesta za Bača Vilmora i Sunitu Vilijams na povratnom letu zakazanom za početak sledeće godine“.

Opcija SpaceIks-a predstavljala bi novi udarac za Boing, dok je proizvođač takođe stavljen pod nadzor regulatornih organa zbog brojnih propusta u bezbednosti njegovih aviona, podseća Fajnenšel tajms.

„Starlajner bi trebalo da bude u konkurenciji sa SpaceIks-om, kompanijom milijardera Elona Maska. Ali već je naišao na višestruke poteškoće, sa prekoračenjem budžeta od nekoliko milijardi dolara i nizom odloženih lansiranja.“

Ova najnovija šteta Starlajnera je već koštala Boing dodatnih 125 miliona dolara, piše Vol strit džornal, „dok ukupan iznos koji je kompanija morala da plati za razne pogrešne korake i neuspehe programa, dostiže oko 1,6 milijardi dolara (1,46 milijardi evra)“.

Dok je Boing, NASA-in istorijski partner još od misija Apolo na Mesec šezdesetih godina prošlog veka, bio na svom prvom letu sa ljudskom posadom na ISS prošlog juna, SpaceIks je već bio uspešno obezbedio četiri godine takvih letova, podseća Vašington post.

„Čak i ako Boing uspe da vrati astronaute na Starlajner, problemi sa gorivom i curenje helijuma ostaće dodatna mrlja na već narušenoj reputaciji kompanije“, uverava Tomas Blek na sajtu Blumberga.

U ovim uslovima, razumno je zapitati se da li je vreme da Boing napusti aktivnosti u svemirskom sektoru i koncentriše se na rešavanje problema koji su se pojavili na njegovim avionima.

„Svemirska podela je samo odvraćanje pažnje od glavne misije Boinga: pravljenja bezbednih i pouzdanih komercijalnih aviona“, tvrdi kolumnista.