EU predstavila stratgiju za drugu digitalnu revoluciju: Evropa pritešnjena između SAD i Kine

 “Veštačka inteligencija ´odgovorna´ i ´pod kontrolom´“, ovako je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen opisala suštinu evropskog plana čiji je cilj da EU na planu numeričke tehnologije bude konkurentna u svetskim razmerama.

Sa velikim entuzijazmom Fon der Lejen je ovih dana najavila da EU želi da ima lidersko mesto u predstojećoj drugoj digitalnoj revoluciji.

Ključno mesto u toj revoluciji ima veštačka inteligencija, a njen motor će biti industrijski podaci koji su, rekla je, “gorivo veštačke inteligencije”.

Zakonska regulativa do kraja ove godine treba da obuhvati upotrebu mega-podataka (big data) kao jedan od prioriteta. Reč je o tako velikom dotoku podataka da ne može da ih analizira čovek već je za njihovo tumačenje i upotrebu potrebno veoma moćno sredstvo.

Masovna upotreba podataka treba da bude ukombinovana sa zaštitom ličnih podataka, merama bezbednosti kao i etičkim merama – najavila je Ursula fon der Lejen.

“Što je više podataka, to će algoritmi biti inteligentniji. To je jednostavna jednačina”, objasnila je Fon der Lejen novinarima, predstavljajući novu evropsku digitalnu strategiju.

Strateški cilj

Za EU je sada kasno da sanja o stvaranju numeričkih džinova poput Gugla, Epla, Fejsbuka i Amazona.

Komesar za unutrašnje evropsko tržište Tjeri Breton priznao je novinarima da je za EU bitka izgubljena kada je reč o ličnim digitalnim podacima. EU u takvoj situaciji mora da pokuša da nađe svoje mesto u domenu industrijskih i javnih aplikacija. 

Strateški cilj, prema ovom planu, je da EU ne dozvoli da je prevaziđu SAD i Kina.

Za sprovođenje ovog plana zadužena je Dankinja Margaret Vestager, čija funkcija glasi: izvršna podpredsednica “Evrope prilagođene digitalnoj eri”. Vestager je jedan od retkih članova EK u prošlom i sadašnjem mandatu koja uživa nepodeljeno poštovanje zbog svog rada i integriteta. U prethodnoj EK imala je funkciju komesara za konkurenciju. Dobila je nadimak “gvozdena gospođa“ zbog nemilosrdnog kažnjavanja kompanija Gugl i Epl.

Evropska komisija najavila je stvaranje jedinstvenog digitalnog tržišta čija bi pravila bila sinhronizovana. EU namerava da podstakne razmenu podataka između preduzeća i između preduzeća i države.

Većina numeričkih prodataka u EU odlažu se i čuvaju u virtuelnim prostorima američkih i kineskih preduzeća. Zato je evropski prioritet sada stvaranje evropskog oblaka (cloud) koji bi povezao različite već postojeće infrastrukture.

Za sve numeričke projekte zajedno, Evropska komisija najavila je investiciju od 200 milijardi evra iz evropskih fondova za period od deset godina. Računa se da bi se time omogućila investicija od dodatnih 4 milijarde evra iz država članica i iz privatnih izvora.

Poverenje građana

Pored pristupa podacima, Evropska komisija je zainteresovana i za domen upotrebe podataka. Margaret Vestager naglašava da će prioritet Evropske komisije biti poštovanje evropskih vrednosti i ljudskih prava u numeričkoj ekonomiji, pre svega u domenu upotrebe podataka.

Uspeh evropske regulacije za zaštitu podataka, u mandate prošle Evropske komisije, za Brisel predstavlja dokaz da EU može da bude ta koja ustanovljava svetske standarde.

Evropska komisija računa, na osnovu svega ovoga, da će moći da se nametne u oblasti veštačke inteligencije čiji je potencijal orgroman, bilo da je u pitanju štednja u potrošnji energije, bezbednost saobraćaja ili rana dijagnostika u medicini.

U “beloj knjizi” Evropske komisije govori se o potrebi da se kod građana i u preduzećima poveća poverenje u digitalnu tehnologiju.

Evropska komisija predlaže strogu politiku kontrole aplikacija koje bi mogle da naruše osnova ljudska prava ili da budu opasne za bezbednost onih koji ih upotrebljavaju, da bez znanja vlasnika omoguće korišćenje podataka.

Takođe predviđeno je uspostavljanje sistema atesta. Već postojeći sistemi koji izdaju ateste mogli bi da budu zaduženi za proveravanje algoritama – kaže se u “beloj knjizi” Evropske komisije.

Posle sporenja u javnosti oko identifikacije facijalnih ekspresija, Evropska komisija je sada ipak dala saglasnost za razvoj ove tehnologije.

Očekuje se da bi do kraja godine trebalo da bude izglasani zakoni kojima bi se uvelo više regulacije u numeričku sferu.

Faza opadanja

Sve ovo događa se kada je Evropska unija u ekonomskom pogledu u fazi opadanja. O tome govore i statistike. Dok je 2010. godine evropska industrija činila 26 odsto ukupnog društvenog proizvoda na svetu, prošle godine je taj udeo spao na 21,5 odsto. Industrija je u opadanju čak i u Nemačkoj.

Glavni uzrok ovome je Kina koja je uzela delove tržišta starim industrijskim silama u svim ključnim oblastima poput automobilske, telekoma i elektronske.

U oblasti digitalne industrije čak 45 odsto prijava pronalazaka dolazi iz SAD, a 40 odsto iz Kine. EU je potpuno skrajnuta i, kao što je poznato, nema ni svoj Gugl, ni svoj Epl, ni svoj Amazon, ni Fejsbuk.

EU je zato prinuđena da “zaboravi” neoliberalna pravila - iz ugovora o Mastrihtu i kasnije iz Lisabonskog ugovora - o tržištu koje se samo organizuje bez mešanja države.

SAD i Kina, uostalom, podstiču tehnološke inovacije, investirajući iz državnog budžeta u razvoj revolucionarnih tehnologija dok se Evropska unija strogo držala neoliberalnih propisa Svetske trgovinske organizacije.

Kina već proizvodi više od dve trećine električnih baterija u svetu. Sada Brisel najavljuje da će odvojiti 1,2 milijardu evra za razvijanje baterije za električna vozila.

Pitanje poreza

Prethodna Komisija, na čijem je čelu između 2014. i 2019. bio Žan Klod Junker, ostavila je - kao najvažnije nasleđe - direktivu o autorskim pravima kojom se od oktobra prošle godine povećavaju autorske zarade umetnika i novinskih izdavača, srazmerno protoku njihovih autorskih sadržaja na platformama kao što su Gugl (Google) i Jutjub (YouTube).  

Takođe, Junkerova komisija ostavila je opšte pravilo o zaštiti podataka, o neutralnosti interneta kao i o kraju rominga u EU – troškova koji su se naplaćivali pretplatinicima mobilne telefonije kada pređu iz jedne zemlje Unije u drugu. 

Nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen sada namerava da ojača neke zakonske mere koje je donela prethodna komisija ali najavljuje i da će ponovo otvoriti pitanje koje do sada nije moglo da bude rešeno – odgovornost platformi kao Gugl ili Fejsbuk za sadržaje koje objavljuju.

„Pravedna numerička taksa“

Tu je i teško pitanje oporezivanja numeričke industrije.

U mandatu Margaret Vestager navodi se da ona treba da koordinira rad na uspustavljanju “numeričke takse kako bi se do kraja 2020. godine na međunarodnom nivou postigao konsensus ili predložila pravedna evropska taksa”.

Oporezivanje numeričke industrije ići će teško, pre svega zato što članice EU nemaju iste stavove u pogledu poreza “GAFA” (skraćenica od Google, Apple, Facebuk i Amazon).

Ideju da američki numerički džinovi treba da plaćaju poreze tamo gde stiču dobit, a ne tamo gde im je zvanično sedište, podržava Francuska, na primer, ali ne i zemlje kao Irska, Nemačka, Švedska, Danska, Finska ili Luksemburg. 

Prema najavi, bio bi oporezivan bar deo sume koju u svakoj zemlji EU zarade numerička preduzeća. Time bi se onemogućilo da digitalna preduzeća novac prebacuju u one članice EU koje imaju povoljniju poresku regulativu, umesto da plaćaju poreze tamo gde stiču dobit.  

Za sada, digitalna preduzeća prebacuju novac u Luksemburg i Irsku, na primer, a uz pomoć pravničkih podešavanja sve “ispadne” legalno. 

U programu Ursule fon der Lejen nalazi se plan da se porez za numerička preduzeća (GAFA) uspostavi u prostoru koji pokriva Evropska organizacija za ekonomski razvoj i saradnju. Kao opciju, evropski program sadrži i uvođenje takse (samo) na nivou EU.

Rat za 5 G

Evropska komisija u svojoj strategiji navodi da se orjentisala ka investiranju u 5G - sledeću generaciju digitalne tehnologije. Reč je o internet mreži sa protokom informacija deset puta bržim od 4G. Smatra se da će ova tehnologija imati velikog uticaja na svakodnevni život ljudi jer će njome biti povezani predmeti u stanu na primer, ali i mašine kao što su traktori u “pametnoj poljoprivredi” (?!) i slično…

Takođe, ova tehnologija imaće značajnu primenu u medicini ali i u svetu zabave. Takozvani vulgarizatori naučne problematike objašnjvaju u evropskim medijima da je prethodna tehnologija navodno mogla da nas “prebaci” u virtuelne svetove, a da će 5G izmeniti naš svet. Biće to uz pomoć tehnologije “poboljšani čovek”  („čovek plus“) u “poboljšanom svetu” - šta god da ovo znači zapravo.

Oko 5G tehnologije zaplet je više nego složen. Naime, kineski Huavej poseduje ovu tehnologiju, ali ne i SAD. Vašington vrši pritisak na sve one zemlje koje su prihvatile da sarađuju sa Huavejom. Ričard Grenel, ambasador SAD u Berlinu poručio je preko tvitera:

“Američki predsednik dao mi je instrukcije da jasno kažem da svaka nacija koja odluči da preuzme tehnologiju 5G koja nije dostojna poverenja, dovodi u opasnost naš kapacitet da delimo poverljive informacije na najvišem nivou”. 

Za vreme nedavne konferencije o bezbednosti u Minhenu, Mark Spenser, američki ministar odbrane, rekao je da 5G i Huvaej mogu da dovedu u pitanje i sam NATO. Državni sekretar Majk Pompeo izjavio je, takođe u Minhenu, da je Huavejev 5G zapravo “Trojanski konj” kineske vlade.

Pored Francuske, čak je i Velika Britanija – uprkos lojalnosti SAD – dala pozitivno mišljenje za učešće Huaveja u njenoj mreži 5G. Operater “Orange” otvorio je u novembru prošle godine komercijalnu mrežu 5G u Rumuniji sa opremom Huaveja. 

Čitava priča je nalik na geo-političko-ekonomski košmar. Američki ministar pravosuđa Vilijam Bar (William Barr) izneo je ideju da bi SAD mogle da povećaju svoj udeo u kapitalu i tako preuzmu kontrolu nad evropskim preduzećima Nokia i Erikson – glavnim konkurentima Huaveja. Evropska komisija na to nije rekla da je protiv, ali Bela kuća je demantovala da podržava Barov predlog.