BRICS SE PROŠIRIO ZA JOŠ 13 ZEMALJA, POSTAJE MOĆNIJI OD ZAPADA
Ukupno ove zemlje daju oko 40 posto svetskog bruto domaćeg proizvoda
(ilustracija, zemlje osnivači BRICS-a, foto https://dzen.ru/a/ZMPK4Qk5yGvqn7R6)
Konkurencija Evropskoj uniji, grupa zemalja BRICS, posle dve godine od osnivanja, proširuje se za još nekoliko članica. Ukupno ove zemlje daju oko 40 posto svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prema stručnjacima, ovaj blok postaje snažniji od Zapada.
Od Nove godine ovom bloku se pridružuje još 13 takozvanih "partnerskih zemalja" koje učestvuju u zajedničkim aktivnostima ali nisu punopravni član. To su Alžir, Belorusija, Bolivija, Kuba, Indonezija, Kazahstan, Malaji, Nigerija, Tajland, Turska, Vijetnam, Uganda i Uzbekistan.
Argentina je prvobitno planirala da pristupi ovoj grupi, ali je odustala od toga posle dolaska na vlast predsednka Javiera Mileie. On je odmah poništio odluku svog prethodnika.
"Ako je na nešto ukazao nedavni samit BRICS u Kazanju, to je činjenica da kad razdelite svet na Zapad i ostatak, onda je taj ostatak mnogo veći i ujedinjeniji nego zapadna oligarhija", napisala je u svom članku na vebu Kaunterpanč (Counterpunch) Eve Ottenberg, poznata po kritkama Zapada. BRICS je lider u proizvodnji žita, mesa, nafte, zemnog gasa, važnih metala, kao što su bakar, nikl i gvožđe. Jaku ulogu imaju, takođe, u proizvodnji šećerne repe, kukuruza, pšenice, prinča, krompira...
Ukupno, zemlje BRICS-a čine 41 posto svetskog BDP-a, a 2020. su prevazišle ekonomski rast najuspešnijih ekonomija sveta. Formirale su je 2009. Brazil, Rusija, Indija i Kina. Godinu potom član je postala Južno-Afrička Republika, a 2023. stupili su u BRICS Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Ove zemlje hoće da svoj potencijal zajedno razvijaju idućih godina. Lane su započete diskusije o mogućnosti uvođenja zajedničke valute koju podržava i ruski predsednik Vladimir Putin. Prema poljskom vebu Polsat Njus (News), zemlje-članice su već spremne za uvođenje zajedničke valute i na tome se radi.
