Francuska još dublje tone u političku krizu: Fransoa Bajru novi premijer bez mnogo šansi da se održi
Levica i krajnja desnica u francuskom Parlamentu već najavile da će uskoro pokrenuti glasanje o poverenju novoj vladi dok zemlja tone dublje u političku krizu, državni deficit premašuje tri hiljade milijardi evra, a 66 hiljada preduzeća najavljuje zatvaranje
(Pariz, 13.12.2024 - ceremonija primopredaje dužnosti odlazećeg premijera Mišela Barnijea i novoimenovanog predsenika Vlade Francuske Fransoe Bajrua)
Francuski predsednik Makron imenovao je za novog predsednika vlade Fransoa Bajroua, svog političkog saveznika iz male partije desnog centra Modem. Levica i krajnja desnica u francuskom Parlamentu već su najavile da će uskoro pokrenuti glasanje o poverenju novoj vladi.
Fransoa Bajru je vođa Demokratskog pokreta Modem, male centrističke partije vezane za Makronovu stranku, koji je bio gradonačelnik grada Po na jugozapadu zemlje, ministar prosvete devedesetih u više desnih vlada i u tri navrata predsednički kandidat koji je bio na domaku da uđe u drugi izborni krug.
U teoriji, Bajru bi kao ličnost sa centra mogao nekako da nađe kompromisna rešenja sa krajnjom desnicom i grupom ujedinjene levice (zeleni, krajnja levica i socijalisti) koja ima najviše sedišta u Parlamentu ali nema apsolutnu većinu.
U praksi, Bajru ima male šanse da se održi duže na funkciji premijera nego njegov prethodnik Mišel Barnie, čija je vlada oborena prošle nedelje posle samo tri meseca rada.
Odmah posle vesti o imenovanju danas, krajna levica Nepokorena Francuska i njeni saveznici socijalisti poručili su da je Makron odbio njihov predlog da za premijera bude imenovan kandidat sa levice koji bi bio politički otvoren i da će zato uskoro pokrenuti glasanje o poverenju novoj vladi.
Liderka krajnje desnice Marin Lepen je poručila da imenovanje Bajrua predstavlja produžetak “makronizma“ i da vodi u bezizlaznu situaciju.
Paralament već iduće nedelje treba da izglasa specijalni zakon o finansijama kojim se, s obzirom da budžet za iduću godinu nije izglasan, omogućava administraciji da „nastavi da prikuplja postojeće poreze“ a državi da izbegne paralizu.
Velike su šanse da Francuska još dublje utone u političku, pa i ekonomsku krizu jer je gotovo nemoguće upravljati državom u čijem parlamentu postoje tri političke grupe sa približno istom snagom ali bez većine i duboko međusobno podeljene.
Pri tom, u državnom budžetu deficit je premašio tri hiljade milijardi evra. Na stotine hiljada radnih mesta dovedeno je već u pitanje jer se najavljuje zatvaranje oko 66 hiljada preduzeća.