Francuska uoči drugog kruga parlamentarnih izbora: haos sa krajnjom desnicom na vlasti, ali i bez nje?

Pitanje svih pitanja uoči drugog kruga parlamentarnih izbora u nedelju u Francuskoj je: da li će krajnje desno Nacionalno okupljanje nastaviti svoj istorijski prodor i dobiti apsolutnu većinu poslaničkih sedišta?

Samo bi apsolutna većina poslaničkih mesta omogućila Nacionalnom okupljanju da, prvi put u posleratnoj istoriji zemlje, formira vladu i uđe u kohabitaciju sa centrističkim predsednikom Makronom.

Ovakav ishod, međutim, deluje sada, neposredno uoči drugog kruga, kao sve manje verovatan zbog toga što su se sve druge političke snage – Makronov centar, deo desnog centra i udružena levica sa Zelenima u Novom narodnom frontu -  organizovali su se sa zajedničkim ciljem  – da onemoguće krajnju desnicu da preuzme vlast.

Levi i zeleni zajedno sa Makronom

Kako se dogodilo ovo udruživanje nepomirljivih političkih rivala protiv krajnje desnice?

Podsetimo, Francuzi glasaju u 577 izbornih jedinica za parlament koji ima isto toliko poslaničkih sedišta.

U drugi krug u svakoj izbornoj jedinici ulaze po dva kandidata koji su u prvom krugu dobili najviše glasova ali, ukoliko je u nekoj izbornoj jedinici trećeplasirani kandidat dobio više od 12,5 odsto glasova onda i on ulazi u drugi krug i tu se održavaju takozvani trojni izbori.

Trebalo je da se trojni izbori u drugom krugu održe u 306 izbornih jedinica.

Međutim, Makronova centristička grupa Zajedno i levo-zeleni Novi narodni front odvojeno su odmah izdali uputstva onim svojim kandidatima koji su trećeplasirani da se povuku iz izborne trke - uvek u korist kandidata koji je rival kandidatu krajnje desnog Nacionalnog okupljanja.

Rezultat: umesto umesto u 306 izbornih jedinica, trojni izbori će se održati samo u devedeset jednoj izbornoj jedinici.

Time su smanjene šanse Nacionalnog okupljanja da pobedi u većini izbornih jedinica – drugim rečima da osvoji apsolutnu većinu sedišta u parlamentu.

Nesigurne procene i moguće vanredno stanje

Istraživanja javnog mnjenja sada govore da bi Nacionalno okupljanje moglo da osvoji do 220 poslaničkih sedišta što je znatno manje od 289 koliko je najmanje potrebno za apsolutnu većinu u Parlamentu.

Prema istim procenama, levo-zeleni blok Novi narodni front mogao bi da dobije nešto manje – do 195 sedišta, a Makronova centristička grupa Zajedno - do 183 poslanička mesta.

Ove procene su, međutim, sasvim nesigurne jer niko ne može pouzdano da predvidi do koje mere će birači slediti uputstva partijskih lidera.

Da li će neko ko bi glasao za kandidata desnog centra koji se povukao zaista prihvatiti da glasa za drugoplasiranog kandidata krajnje levice samo da bi sprečio pobedu kandidata krajnje desnice?

Osim toga, u centrističkom bloku predsednika Makrona ne postoji jedinstvo: jedni su za suprotstavljanje krajnjoj desnici po svaku cenu, drugi su za to da se ne izdaju uputstva kandidatima, treći su odlučili da “ne treba glasati za ekstreme“.

Vrlo je verovatno da će krajnja desnica dobiti relativnu većinu sedišta u Parlamentu ali neće dobiti apsolutnu većinu i neće moći da formira vladu. Rezutat će u tom slučaju biti kriza režima.

Kako će se ona završiti, da li će u Parlamentu biti napravljene do sada nezamislive koalicije, ko će sa kim, s kojim ciljem i zašto – o tome se spekuliše „od jutra do večeri“, kako u partijskim sedištima tako i u privatnim razgovorima.

Haos je verovatan sa krajnjom desnicom na vlasti, ali i bez nje.  

Mnogi podozrevaju da bi u vrlo zapaljivoj atmosferi, zbog političkih suprotnosti moglo da dođe povećanja nasilja u meri koja bi čak dovela i do toga da predsednik proglasi preuzimanje celokupne vlasti po članu 16 Ustava.

Pretnje i obećanja

Predsednik Makron raspustio je Skupštinu i raspisao vanredne izbore pošto je lista krajnje desnice teško porazila listu njegove partije na evropskim izborima 9. juna.

Predizborna kampanja trajala je samo dvadeset dana. Sve strane su -možda i zbog kratkog roka - pribegle karikiranju rivala u većoj meri nego inače i širenju straha među biračima.

Upadljivo je bilo da je i Makron, uprkos činjenici da je po Ustavu on predsednik svih Francuza, takođe pribegao strategiji tenzije: u više navrata upozorio je birače da su u slučaju pobede “ekstrema“ moguće “reakcije međuanrodnih finansijskih tržišta“ što bi ugrozilo plate, penzije i vrednost nekretnina, a ne može se isključiti ni građanski rat – kako je dodao kasnije. 

Povećanje kupovne moći bilo je glavna tema svih političkih blokova uz pitanje bezbednosti i kontrolu imigracije. Zanimljivo je da rat u Ukrajini i problemi poljoprivrednika nisu bili u središtu zanimanja birača – prema istraživanju javnog mnenja.

Nacionalno okupljanje tvrdi da u oblastima odbrane i diplomatije „odbija bilo kakav transfer nadležnosti na Evropsku uniju“ . Obećava vraćanje javnih servisa sa izuzetkom javnog medijskog servisa koji namerava da privatizuje.

Ova krajnje desna stranka, istina, zaoblila je na svim planovima svoju ranije oštru retoriku – više ne govori o izlasku iz EU već o unutrašnjoj transformaciji EU. Nacionalno okupljanje odustalo je i od ideje o izlasku iz zajedničke komande u NATO paktu ili o kooperaciji sa Rusijom zbog rata u Ukrajini.

Opasnost za institucije EU

Iako su posle evropskih izbora u Evropskom parlamentu centrističke partijske grupe i dalje zadržale najvažniju ulogu, opasnost od destabilizacije EU i dovođenja u pitanje njene federalističke perspektive sada - očigledno je - dolazi od samih država članica u kojima jača krajnja desnica.

Francusko Nacionalno okupljanje smatra da Evropska komisija treba da se svede na neku vrstu sekretarijata EU, odbacuje “zeleni pakt“, poljoprivrednu politiku i bescarinske ugovore sa zemljama ne-članicama EU, kao i sistem određivanja cena energije, evropski pakt o imigraciji i proširenje EU.

Sve ovo izaziva zabrinutost u institucijama EU.

Eventualna pobeda posle drugog kruga izbora i formiranje vlade predstavljali bi ne samo istorijski preokret za Francusku nego i za Evropu jer suverenističke i krajnje desne stranke učestvuju u vlasti ili su na vlasti  u sve u više država EU: Italiji, Mađarskoj, Austriji, Holandiji, Švedskoj, Finskoj…

Ukoliko bi krajnja desnica u nedelju ipak dobila većinu sedišta u francuskom Parlamentu, novi predsednik francuske vlade postao bi lider Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela, star 28 godina, bez ikakvog radnog iskustva, sa završenom gimnazijom i bez diplome studija geografije na Sorboni, koje je započeo i prekinuo posle tri godine.